Готхелф Матијас Броњиш — разлика између измена
(Нова страница: Грб Кашуба, Извор слике: Википедија '''Кашупски биогра…) |
|||
| Ред 8: | Ред 8: | ||
<hr> | <hr> | ||
| − | '' | + | '''Готхелф Матијас Борњиш (горњолужички Matej Bogumił Broniš, немачки Gotthelf Matthias Bronisch, 1868-1937)''', лужички пастор (лутеран) и проучавалац каш. језика, лингвиста. |
== Биографија == | == Биографија == | ||
| + | |||
| + | Родио се у Лутолу (поред Котбуса, лужички Хошебус). Од малена је био васпитаван у лужичкосрпском народном духу (његов отац, такође пастор, цео свој живот је проповеди држао на лужичком језику). Матуру полаже у Котбусу (1886), а теологију и филологију студира у Гетингену, где запоставља студије теологије и потпуно се посвећује компаративној лингвистици. Студије наставља у Берлину и Лајпцигу, а докторира 1892. године. Под утицајем ''Речника поморјанског или кашупског језика'' (1893) С. Рамулта (→), а вероватно и свог универзитетског професора А. Лескина, Броњиш има намеру да проучи севернокаш. дијалекте, због њиховог слободног, покретног акцента. Успева да добије стипендију, захваљујући којој одлази на полуострво Хел (север Кашупске Земље), у рибарска села Јастарњу и Бор, где врши теренска истраживања од августа до октобра 1893. године, чије резултате контролише у мају 1894. Осим Јастарње и Бора, он проучава и језик Кашуба из Кужњице, Халупа, Великог Села, Гњежџева, градића Пуцка, Полчина, Даржлубја, Сважева, Пјервошина, Оксивја и Кажимјежа поред Гдиње (северни и средишњи делови Кашупске Земље), као и дијалекте вејхеровског среза у местима Желистшево, Ослањино, Лужино, Грабувка и Шемуду (северна Кашупска Земља). Резултате својих проучавања објављује у две монографије: ''Језик Билака. Један Л-дијалекат'' и ''Текстови билачког говора. Примери једног Л-дијалекта'', које су касније биле често анализиране и цитиране. Под нејасним околностима престаје да се бави научним радом и постаје пастор. - Истраживања Б. цене и помињу: В. Јагић у ''Историји словенске филологије'' (1910), слависти М. Фасмер и Ф. Лоренц (→), историчар-кашуболог А. Буковски (→), пољ. лингвиста К. Њич (→), пољ. слависта и полониста З. Штибер (→), немачки кашубиста Ф. Хинце (→), руски слависта Д. В. Бубрих и бројни мање познати научници и многи га сматрају једним од основних кашубистичко-акцентолошких радова. | ||
| + | |||
| + | Извесне контроверзе у вези са истраживањима Б. уноси споменути А. Буковски, сматрајући истраживања Б. као (германизацијско?) изасланство пруских власти, а не као самостални научни пројекат пријатељски настројеног Словена-Лужичанина. | ||
== Дела == | == Дела == | ||
| − | * | + | * G. M. Bronisch, ''Die Sprache der Bëlöcë. Nebst Anhang: Einige Ł-Dialecte'', Lepizig, 1896. |
| − | * | + | * G. M. Bronisch, ''Texte in der Sprache der Bëlöcë. Nebst Anhang: Proben aus einigen Ł-Dialecten'', Leipzig, 1898. |
== Литература == | == Литература == | ||
Измена од 31. јул 2019. у 16:02
Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon
Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски
Готхелф Матијас Борњиш (горњолужички Matej Bogumił Broniš, немачки Gotthelf Matthias Bronisch, 1868-1937), лужички пастор (лутеран) и проучавалац каш. језика, лингвиста.
Биографија
Родио се у Лутолу (поред Котбуса, лужички Хошебус). Од малена је био васпитаван у лужичкосрпском народном духу (његов отац, такође пастор, цео свој живот је проповеди држао на лужичком језику). Матуру полаже у Котбусу (1886), а теологију и филологију студира у Гетингену, где запоставља студије теологије и потпуно се посвећује компаративној лингвистици. Студије наставља у Берлину и Лајпцигу, а докторира 1892. године. Под утицајем Речника поморјанског или кашупског језика (1893) С. Рамулта (→), а вероватно и свог универзитетског професора А. Лескина, Броњиш има намеру да проучи севернокаш. дијалекте, због њиховог слободног, покретног акцента. Успева да добије стипендију, захваљујући којој одлази на полуострво Хел (север Кашупске Земље), у рибарска села Јастарњу и Бор, где врши теренска истраживања од августа до октобра 1893. године, чије резултате контролише у мају 1894. Осим Јастарње и Бора, он проучава и језик Кашуба из Кужњице, Халупа, Великог Села, Гњежџева, градића Пуцка, Полчина, Даржлубја, Сважева, Пјервошина, Оксивја и Кажимјежа поред Гдиње (северни и средишњи делови Кашупске Земље), као и дијалекте вејхеровског среза у местима Желистшево, Ослањино, Лужино, Грабувка и Шемуду (северна Кашупска Земља). Резултате својих проучавања објављује у две монографије: Језик Билака. Један Л-дијалекат и Текстови билачког говора. Примери једног Л-дијалекта, које су касније биле често анализиране и цитиране. Под нејасним околностима престаје да се бави научним радом и постаје пастор. - Истраживања Б. цене и помињу: В. Јагић у Историји словенске филологије (1910), слависти М. Фасмер и Ф. Лоренц (→), историчар-кашуболог А. Буковски (→), пољ. лингвиста К. Њич (→), пољ. слависта и полониста З. Штибер (→), немачки кашубиста Ф. Хинце (→), руски слависта Д. В. Бубрих и бројни мање познати научници и многи га сматрају једним од основних кашубистичко-акцентолошких радова.
Извесне контроверзе у вези са истраживањима Б. уноси споменути А. Буковски, сматрајући истраживања Б. као (германизацијско?) изасланство пруских власти, а не као самостални научни пројекат пријатељски настројеног Словена-Лужичанина.
Дела
- G. M. Bronisch, Die Sprache der Bëlöcë. Nebst Anhang: Einige Ł-Dialecte, Lepizig, 1896.
- G. M. Bronisch, Texte in der Sprache der Bëlöcë. Nebst Anhang: Proben aus einigen Ł-Dialecten, Leipzig, 1898.
