Јан Пјетр Јордан — разлика између измена

Извор: Расткопедија
(→‎Литература)
(→‎Биографија)
Ред 10: Ред 10:
 
''Заглавље''
 
''Заглавље''
  
−
== Биографија ==
+
== Део биографије који је значајан за Кашубе ==
 +
Завршио је лужичку гимназију и славистику у Прагу. У периоду 1842-1848. лектор за лужичке језике на Лајпцишком универзитету, а од 1843, у истом граду издаје славистички часопис „Годишњак за словенску књижевност, уметност и науку” („Jahrbücher für slawische Literatur, Kunst und Wissenschaft”, 1843-1856), у коме Ф. Цејнова (→) објављује своја три чланка: Германизација Кашуба (Die Germanisierung der Kaschuben, 1843), Кашупска називима насеља и властитим именима (Kaschubische Orts- und Volksnamen, 1844) и Прилог познавању кашупског језика (Ein Beitrag zur Kenntnis der kaschubischen Sprache, 1848). У писму Ј. Е. Пуркињеу (→) истиче да су кашупске теме веома интересантне и да је штета што се не зна више о том народу, као и да моли да Пуркиње подстиче Ф. Цејнову да му пошаље још информација о Кашубима (што овај, као што је познато и чини, а то оставља трага на делатност Ф. Цејнове до краја његовог живота). За Кашубе је важна и чињеница да су лужички интелектуалци окупљени око Друштва за лужичку историју и језик израдили пројекат општесловенског правописа, који у Вроцлаву, где у то време студира Ф. Цејнова, окупљеним славистима и студентима представља Ј. А. Смолер, коју Ј. у својој граматици и часопису „Serbska Jutnička” примењује, а Цејнова те публикације чита. Тај правопис је извршио велики утицај на правописне покушаје самог Цејнове и карактеристичан је за његову „чешку” фазу.
  
 
== Дела ==
 
== Дела ==

Измена од 29. децембар 2019. у 23:30

Грб Кашуба, Извор слике: Википедија КАШУПСКИ БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски


Заглавље

Део биографије који је значајан за Кашубе

Завршио је лужичку гимназију и славистику у Прагу. У периоду 1842-1848. лектор за лужичке језике на Лајпцишком универзитету, а од 1843, у истом граду издаје славистички часопис „Годишњак за словенску књижевност, уметност и науку” („Jahrbücher für slawische Literatur, Kunst und Wissenschaft”, 1843-1856), у коме Ф. Цејнова (→) објављује своја три чланка: Германизација Кашуба (Die Germanisierung der Kaschuben, 1843), Кашупска називима насеља и властитим именима (Kaschubische Orts- und Volksnamen, 1844) и Прилог познавању кашупског језика (Ein Beitrag zur Kenntnis der kaschubischen Sprache, 1848). У писму Ј. Е. Пуркињеу (→) истиче да су кашупске теме веома интересантне и да је штета што се не зна више о том народу, као и да моли да Пуркиње подстиче Ф. Цејнову да му пошаље још информација о Кашубима (што овај, као што је познато и чини, а то оставља трага на делатност Ф. Цејнове до краја његовог живота). За Кашубе је важна и чињеница да су лужички интелектуалци окупљени око Друштва за лужичку историју и језик израдили пројекат општесловенског правописа, који у Вроцлаву, где у то време студира Ф. Цејнова, окупљеним славистима и студентима представља Ј. А. Смолер, коју Ј. у својој граматици и часопису „Serbska Jutnička” примењује, а Цејнова те публикације чита. Тај правопис је извршио велики утицај на правописне покушаје самог Цејнове и карактеристичан је за његову „чешку” фазу.

Дела

Литература

  • F. Neureuter, Historia literatury kaszubskiej. Próba zarysu, przeł. M. Boduszyńska-Borowikowa, Gdańsk, 1982, стр. 39-40.
  • E. Breza, Florian Ceynowa jako językoznawca, „Rocznik Gdański”, 43/2/1983, стр. 69.
  • J. Treder, Ceynowa Florian Stanisław Wenancjusz, [y:] Język kaszubski. Poradnik encyklopedyczny, red. J. Treder, Gdańsk, 2006 (2. изд.), стр. 36.
  • J. Treder, Jordan Jan Pětr, [y:] Język kaszubski. Poradnik encyklopedyczny, red. J. Treder, Gdańsk, 2006 (2. изд.), стр. 107.

Препоручени линкови