Готхелф Матијас Броњиш — разлика између измена
(→Дела) |
|||
| (8 међуизмена истог корисника није приказано) | |||
| Ред 8: | Ред 8: | ||
<hr> | <hr> | ||
| − | '''Готхелф Матијас | + | '''Готхелф Матијас Броњиш (горњолужички Matej Bogumił Broniš, немачки Gotthelf Matthias Bronisch, 1868-1937)''', лужички пастор (лутеран) и проучавалац каш. језика, лингвиста. |
| − | == Биографија == | + | |
| + | == Биографија и значај за Кашубе == | ||
Родио се у Лутолу (поред Котбуса, лужички Хошебус). Од малена је био васпитаван у лужичкосрпском народном духу (његов отац, такође пастор, цео свој живот је проповеди држао на лужичком језику). Матуру полаже у Котбусу (1886), а теологију и филологију студира у Гетингену, где запоставља студије теологије и потпуно се посвећује компаративној лингвистици. Студије наставља у Берлину и Лајпцигу, а докторира 1892. године. Под утицајем ''Речника поморјанског или кашупског језика'' (1893) С. Рамулта (→), а вероватно и свог универзитетског професора А. Лескина, Броњиш има намеру да проучи севернокаш. дијалекте, због њиховог слободног, покретног акцента. Успева да добије стипендију, захваљујући којој одлази на полуострво Хел (север Кашупске Земље), у рибарска села Јастарњу и Бор, где врши теренска истраживања од августа до октобра 1893. године, чије резултате контролише у мају 1894. Осим Јастарње и Бора, он проучава и језик Кашуба из Кужњице, Халупа, Великог Села, Гњежџева, градића Пуцка, Полчина, Даржлубја, Сважева, Пјервошина, Оксивја и Кажимјежа поред Гдиње (северни и средишњи делови Кашупске Земље), као и дијалекте вејхеровског среза у местима Желистшево, Ослањино, Лужино, Грабувка и Шемуду (северна Кашупска Земља). Резултате својих проучавања објављује у две монографије: ''Језик Билака. Један Л-дијалекат'' и ''Текстови билачког говора. Примери једног Л-дијалекта'', које су касније биле често анализиране и цитиране. Под нејасним околностима престаје да се бави научним радом и постаје пастор. - Истраживања Б. цене и помињу: В. Јагић у ''Историји словенске филологије'' (1910), слависти М. Фасмер и Ф. Лоренц (→), историчар-кашуболог А. Буковски (→), пољ. лингвиста К. Њич (→), пољ. слависта и полониста З. Штибер (→), немачки кашубиста Ф. Хинце (→), руски слависта Д. В. Бубрих и бројни мање познати научници и многи га сматрају једним од основних кашубистичко-акцентолошких радова. | Родио се у Лутолу (поред Котбуса, лужички Хошебус). Од малена је био васпитаван у лужичкосрпском народном духу (његов отац, такође пастор, цео свој живот је проповеди држао на лужичком језику). Матуру полаже у Котбусу (1886), а теологију и филологију студира у Гетингену, где запоставља студије теологије и потпуно се посвећује компаративној лингвистици. Студије наставља у Берлину и Лајпцигу, а докторира 1892. године. Под утицајем ''Речника поморјанског или кашупског језика'' (1893) С. Рамулта (→), а вероватно и свог универзитетског професора А. Лескина, Броњиш има намеру да проучи севернокаш. дијалекте, због њиховог слободног, покретног акцента. Успева да добије стипендију, захваљујући којој одлази на полуострво Хел (север Кашупске Земље), у рибарска села Јастарњу и Бор, где врши теренска истраживања од августа до октобра 1893. године, чије резултате контролише у мају 1894. Осим Јастарње и Бора, он проучава и језик Кашуба из Кужњице, Халупа, Великог Села, Гњежџева, градића Пуцка, Полчина, Даржлубја, Сважева, Пјервошина, Оксивја и Кажимјежа поред Гдиње (северни и средишњи делови Кашупске Земље), као и дијалекте вејхеровског среза у местима Желистшево, Ослањино, Лужино, Грабувка и Шемуду (северна Кашупска Земља). Резултате својих проучавања објављује у две монографије: ''Језик Билака. Један Л-дијалекат'' и ''Текстови билачког говора. Примери једног Л-дијалекта'', које су касније биле често анализиране и цитиране. Под нејасним околностима престаје да се бави научним радом и постаје пастор. - Истраживања Б. цене и помињу: В. Јагић у ''Историји словенске филологије'' (1910), слависти М. Фасмер и Ф. Лоренц (→), историчар-кашуболог А. Буковски (→), пољ. лингвиста К. Њич (→), пољ. слависта и полониста З. Штибер (→), немачки кашубиста Ф. Хинце (→), руски слависта Д. В. Бубрих и бројни мање познати научници и многи га сматрају једним од основних кашубистичко-акцентолошких радова. | ||
| + | [[Датотека:Beloce.png|мини|десно|300п|''Језик Билака'', Извор слике: fbc.pionier.net.pl]] | ||
Извесне контроверзе у вези са истраживањима Б. уноси споменути А. Буковски, сматрајући истраживања Б. као (германизацијско?) изасланство пруских власти, а не као самостални научни пројекат пријатељски настројеног Словена-Лужичанина. | Извесне контроверзе у вези са истраживањима Б. уноси споменути А. Буковски, сматрајући истраживања Б. као (германизацијско?) изасланство пруских власти, а не као самостални научни пројекат пријатељски настројеног Словена-Лужичанина. | ||
| Ред 18: | Ред 20: | ||
== Дела == | == Дела == | ||
* G. M. Bronisch, ''Die Sprache der Bëlöcë. Nebst Anhang: Einige Ł-Dialecte'', Lepizig, 1896. | * G. M. Bronisch, ''Die Sprache der Bëlöcë. Nebst Anhang: Einige Ł-Dialecte'', Lepizig, 1896. | ||
| + | * G. [M.?] Bronisch, ''Kaschubische Dialectstudien'', „Archiv für Slavische Philologie”, 18/1896, стр. 321-408. | ||
* G. M. Bronisch, ''Texte in der Sprache der Bëlöcë. Nebst Anhang: Proben aus einigen Ł-Dialecten'', Leipzig, 1898. | * G. M. Bronisch, ''Texte in der Sprache der Bëlöcë. Nebst Anhang: Proben aus einigen Ł-Dialecten'', Leipzig, 1898. | ||
== Литература == | == Литература == | ||
| − | * | + | * A. Bukowski, ''Regionalizm kaszubski. Ruch naukowy, literacki i kulturalny. Zarys monografii historycznej'', Poznań, 1950, стр. 86. |
| − | * | + | * E. Kamińska, J. Pałkowska, ''Z historii badań nad gwarami kaszubskimi'', „Rocznik Gdański”, 15-16/1956-1957, стр. 360, 368-369, 372, 374. |
| + | * F. Hinze, ''Żëcé ë dzelo Gotthelfa Matthiasa Bronischa. Badéra kaszëbskji mowë'', „Pomerania”, 5-6/1990, стр. 43-44. | ||
| + | * J. Treder, ''Bronisch Gotthelf Matthias'', [y:] ''Język kaszubski. Poradnik encyklopedyczny'', red. J. Treder, Gdańsk, 2006. стр. 31-32. | ||
| + | * J. Tréder, ''Spòdlowô wiédzô ò kaszëbiznie'', Gduńsk, 2014, стр. 34, 36, 43, 58, 63, 65. | ||
== Препоручени линкови == | == Препоручени линкови == | ||
| − | * | + | * https://fbc.pionier.net.pl/details/nn3Zrf2 (немачки) |
| − | + | ||
Текућа измена од 23. април 2020. у 15:38
Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon
Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски
Готхелф Матијас Броњиш (горњолужички Matej Bogumił Broniš, немачки Gotthelf Matthias Bronisch, 1868-1937), лужички пастор (лутеран) и проучавалац каш. језика, лингвиста.
Биографија и значај за Кашубе
Родио се у Лутолу (поред Котбуса, лужички Хошебус). Од малена је био васпитаван у лужичкосрпском народном духу (његов отац, такође пастор, цео свој живот је проповеди држао на лужичком језику). Матуру полаже у Котбусу (1886), а теологију и филологију студира у Гетингену, где запоставља студије теологије и потпуно се посвећује компаративној лингвистици. Студије наставља у Берлину и Лајпцигу, а докторира 1892. године. Под утицајем Речника поморјанског или кашупског језика (1893) С. Рамулта (→), а вероватно и свог универзитетског професора А. Лескина, Броњиш има намеру да проучи севернокаш. дијалекте, због њиховог слободног, покретног акцента. Успева да добије стипендију, захваљујући којој одлази на полуострво Хел (север Кашупске Земље), у рибарска села Јастарњу и Бор, где врши теренска истраживања од августа до октобра 1893. године, чије резултате контролише у мају 1894. Осим Јастарње и Бора, он проучава и језик Кашуба из Кужњице, Халупа, Великог Села, Гњежџева, градића Пуцка, Полчина, Даржлубја, Сважева, Пјервошина, Оксивја и Кажимјежа поред Гдиње (северни и средишњи делови Кашупске Земље), као и дијалекте вејхеровског среза у местима Желистшево, Ослањино, Лужино, Грабувка и Шемуду (северна Кашупска Земља). Резултате својих проучавања објављује у две монографије: Језик Билака. Један Л-дијалекат и Текстови билачког говора. Примери једног Л-дијалекта, које су касније биле често анализиране и цитиране. Под нејасним околностима престаје да се бави научним радом и постаје пастор. - Истраживања Б. цене и помињу: В. Јагић у Историји словенске филологије (1910), слависти М. Фасмер и Ф. Лоренц (→), историчар-кашуболог А. Буковски (→), пољ. лингвиста К. Њич (→), пољ. слависта и полониста З. Штибер (→), немачки кашубиста Ф. Хинце (→), руски слависта Д. В. Бубрих и бројни мање познати научници и многи га сматрају једним од основних кашубистичко-акцентолошких радова.
Извесне контроверзе у вези са истраживањима Б. уноси споменути А. Буковски, сматрајући истраживања Б. као (германизацијско?) изасланство пруских власти, а не као самостални научни пројекат пријатељски настројеног Словена-Лужичанина.
Дела
- G. M. Bronisch, Die Sprache der Bëlöcë. Nebst Anhang: Einige Ł-Dialecte, Lepizig, 1896.
- G. [M.?] Bronisch, Kaschubische Dialectstudien, „Archiv für Slavische Philologie”, 18/1896, стр. 321-408.
- G. M. Bronisch, Texte in der Sprache der Bëlöcë. Nebst Anhang: Proben aus einigen Ł-Dialecten, Leipzig, 1898.
Литература
- A. Bukowski, Regionalizm kaszubski. Ruch naukowy, literacki i kulturalny. Zarys monografii historycznej, Poznań, 1950, стр. 86.
- E. Kamińska, J. Pałkowska, Z historii badań nad gwarami kaszubskimi, „Rocznik Gdański”, 15-16/1956-1957, стр. 360, 368-369, 372, 374.
- F. Hinze, Żëcé ë dzelo Gotthelfa Matthiasa Bronischa. Badéra kaszëbskji mowë, „Pomerania”, 5-6/1990, стр. 43-44.
- J. Treder, Bronisch Gotthelf Matthias, [y:] Język kaszubski. Poradnik encyklopedyczny, red. J. Treder, Gdańsk, 2006. стр. 31-32.
- J. Tréder, Spòdlowô wiédzô ò kaszëbiznie, Gduńsk, 2014, стр. 34, 36, 43, 58, 63, 65.
