Јан Пјетр Јордан — разлика између измена

Извор: Расткопедија
(→‎Дела)
 
(5 међуизмена истог корисника није приказано)
Ред 1: Ред 1:
 
[[Датотека:Kaszëbsczi Herb.png|мини|десно|300п|Грб Кашуба, Извор слике: Википедија]]
 
[[Датотека:Kaszëbsczi Herb.png|мини|десно|300п|Грб Кашуба, Извор слике: Википедија]]
 +
[[Датотека:Jordan.jpg|мини|лево|300п|Ј. П. Јордан, Извор слике: Википедија]]
 
'''[[Кашупски биографски лексикон|КАШУПСКИ БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН]]'''
 
'''[[Кашупски биографски лексикон|КАШУПСКИ БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН]]'''
  
Ред 7: Ред 8:
  
 
<hr>
 
<hr>
 +
'''Јан Пјетр Јордан (Jan Pětr Jordan, 1818-1891)'''
 +
  
−
''Заглавље''
 
  
 
== Део биографије који је значајан за Кашубе ==
 
== Део биографије који је значајан за Кашубе ==
 
Завршио је лужичку гимназију и славистику у Прагу. У периоду 1842-1848. лектор за лужичке језике на Лајпцишком универзитету, а од 1843, у истом граду издаје славистички часопис „Годишњак за словенску књижевност, уметност и науку” („Jahrbücher für slawische Literatur, Kunst und Wissenschaft”, 1843-1856), у коме Ф. Цејнова (→) објављује своја три чланка: Германизација Кашуба (Die Germanisierung der Kaschuben, 1843), Кашупска називима насеља и властитим именима (Kaschubische Orts- und Volksnamen, 1844) и Прилог познавању кашупског језика (Ein Beitrag zur Kenntnis der kaschubischen Sprache, 1848). У писму Ј. Е. Пуркињеу (→) истиче да су кашупске теме веома интересантне и да је штета што се не зна више о том народу, као и да моли да Пуркиње подстиче Ф. Цејнову да му пошаље још информација о Кашубима (што овај, као што је познато и чини, а то оставља трага на делатност Ф. Цејнове до краја његовог живота). За Кашубе је важна и чињеница да су лужички интелектуалци окупљени око Друштва за лужичку историју и језик израдили пројекат општесловенског правописа, који у Вроцлаву, где у то време студира Ф. Цејнова, окупљеним славистима и студентима представља Ј. А. Смолер, коју Ј. у својој граматици и часопису „Serbska Jutnička” примењује, а Цејнова те публикације чита. Тај правопис је извршио велики утицај на правописне покушаје самог Цејнове и карактеристичан је за његову „чешку” фазу.
 
Завршио је лужичку гимназију и славистику у Прагу. У периоду 1842-1848. лектор за лужичке језике на Лајпцишком универзитету, а од 1843, у истом граду издаје славистички часопис „Годишњак за словенску књижевност, уметност и науку” („Jahrbücher für slawische Literatur, Kunst und Wissenschaft”, 1843-1856), у коме Ф. Цејнова (→) објављује своја три чланка: Германизација Кашуба (Die Germanisierung der Kaschuben, 1843), Кашупска називима насеља и властитим именима (Kaschubische Orts- und Volksnamen, 1844) и Прилог познавању кашупског језика (Ein Beitrag zur Kenntnis der kaschubischen Sprache, 1848). У писму Ј. Е. Пуркињеу (→) истиче да су кашупске теме веома интересантне и да је штета што се не зна више о том народу, као и да моли да Пуркиње подстиче Ф. Цејнову да му пошаље још информација о Кашубима (што овај, као што је познато и чини, а то оставља трага на делатност Ф. Цејнове до краја његовог живота). За Кашубе је важна и чињеница да су лужички интелектуалци окупљени око Друштва за лужичку историју и језик израдили пројекат општесловенског правописа, који у Вроцлаву, где у то време студира Ф. Цејнова, окупљеним славистима и студентима представља Ј. А. Смолер, коју Ј. у својој граматици и часопису „Serbska Jutnička” примењује, а Цејнова те публикације чита. Тај правопис је извршио велики утицај на правописне покушаје самог Цејнове и карактеристичан је за његову „чешку” фазу.
 +
[[Датотека:rocznik.jpg|мини|десно|300п|„Годишњак за словенску књижевност, уметност и науку”, Извор слике: amazon.in]]
  
 
== Дела значајна за Кашубе ==
 
== Дела значајна за Кашубе ==
 +
* J. P. Jordan, ''Grammatik der wendisch-serbischen Sprache in der Oberlausitz. Im systeme Dobrowsky's abgefasst'', Prag, 1841.
 +
* „Jutřničžka/Jut'nička. Nowiny za Serbow”, уредник: 1842.
 
* часопис „Jahrbücher für slawische Literatur, Kunst und Wissenschaft”, уредник у периоду 1843-1849.
 
* часопис „Jahrbücher für slawische Literatur, Kunst und Wissenschaft”, уредник у периоду 1843-1849.
−
*
 
  
 
== Литература ==
 
== Литература ==
Ред 24: Ред 28:
  
 
== Препоручени линкови ==
 
== Препоручени линкови ==
−
*  
+
* https://hsb.wikipedia.org/wiki/Jan_P%C4%9Btr_Jordan (горњолужички).
−
*
+
  
  

Текућа измена од 30. децембар 2019. у 01:19

Грб Кашуба, Извор слике: Википедија Ј. П. Јордан, Извор слике: Википедија КАШУПСКИ БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски


Јан Пјетр Јордан (Jan Pětr Jordan, 1818-1891)


Део биографије који је значајан за Кашубе

Завршио је лужичку гимназију и славистику у Прагу. У периоду 1842-1848. лектор за лужичке језике на Лајпцишком универзитету, а од 1843, у истом граду издаје славистички часопис „Годишњак за словенску књижевност, уметност и науку” („Jahrbücher für slawische Literatur, Kunst und Wissenschaft”, 1843-1856), у коме Ф. Цејнова (→) објављује своја три чланка: Германизација Кашуба (Die Germanisierung der Kaschuben, 1843), Кашупска називима насеља и властитим именима (Kaschubische Orts- und Volksnamen, 1844) и Прилог познавању кашупског језика (Ein Beitrag zur Kenntnis der kaschubischen Sprache, 1848). У писму Ј. Е. Пуркињеу (→) истиче да су кашупске теме веома интересантне и да је штета што се не зна више о том народу, као и да моли да Пуркиње подстиче Ф. Цејнову да му пошаље још информација о Кашубима (што овај, као што је познато и чини, а то оставља трага на делатност Ф. Цејнове до краја његовог живота). За Кашубе је важна и чињеница да су лужички интелектуалци окупљени око Друштва за лужичку историју и језик израдили пројекат општесловенског правописа, који у Вроцлаву, где у то време студира Ф. Цејнова, окупљеним славистима и студентима представља Ј. А. Смолер, коју Ј. у својој граматици и часопису „Serbska Jutnička” примењује, а Цејнова те публикације чита. Тај правопис је извршио велики утицај на правописне покушаје самог Цејнове и карактеристичан је за његову „чешку” фазу. „Годишњак за словенску књижевност, уметност и науку”, Извор слике: amazon.in

Дела значајна за Кашубе

  • J. P. Jordan, Grammatik der wendisch-serbischen Sprache in der Oberlausitz. Im systeme Dobrowsky's abgefasst, Prag, 1841.
  • „Jutřničžka/Jut'nička. Nowiny za Serbow”, уредник: 1842.
  • часопис „Jahrbücher für slawische Literatur, Kunst und Wissenschaft”, уредник у периоду 1843-1849.

Литература

  • F. Neureuter, Historia literatury kaszubskiej. Próba zarysu, przeł. M. Boduszyńska-Borowikowa, Gdańsk, 1982, стр. 39-40.
  • E. Breza, Florian Ceynowa jako językoznawca, „Rocznik Gdański”, 43/2/1983, стр. 69.
  • J. Treder, Ceynowa Florian Stanisław Wenancjusz, [y:] Język kaszubski. Poradnik encyklopedyczny, red. J. Treder, Gdańsk, 2006 (2. изд.), стр. 36.
  • J. Treder, Jordan Jan Pětr, [y:] Język kaszubski. Poradnik encyklopedyczny, red. J. Treder, Gdańsk, 2006 (2. изд.), стр. 107.

Препоручени линкови