Теодор Роман Болдуан

Извор: Расткопедија

Грб Кашуба, Извор слике: Википедија КАШУПСКИ БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски


Теодор Роман Болдуан (Teodor Roman Bolduan, 1902-1939), кашупско-пољски политички и административни делатник, градоначелник кашупског града Вејхерова (северна Кашупска Земља), симбол пољско-кашупског патриотизма на Поморју између два рата. Теодор Болдуан, Извор слике: teodor-bolduan.manifo.com

Биографија

Рођен у кашупском градићу Кошћежина (средишња Кашупска Земља), 1915. завршава немачку основну школу, једно време ради у тврговини, а затим и средњу 1919. У време ослобађања Поморја од пруске власти, 1920. године, јавља се као добровољац у пољску војску, у граду Торуњу. Убрзо је напушта и исте године ступа у административну службу у Кошћежинском срезу. Касније остварује успешну аминистративну каријеру и паралелно завршава неопходне административне курсеве. Године 1931. постаје лични секретар тадашњег поморјанског војводе (државни администратор Поморјанског Округа) за кашупска питања, а 1932. заменик начелника среза за Поморјански срез (са седиштем у Вејхерову). Године 1934. бива потврђен његов избор за градоначелника Вејхерова и на том месту остаје све до окупације Пољске, 1939. године и трагичне смрти. Симболични гроб Т. Болдуана, Извор слике: nowoczesna11.blogspot.com

Своје највеће административне успехе постиже на месту градоначалника Вејхерова: модернизује град и ослобађа га од бројних дугова, гради спортске терене и станове за сиромашније грађане; искорењује незапосленост. Град Вејхерово је у то време један од најмодернијих мањих градова у Пољској. Због своје политичке и административне делатности (између осталог превентивног деловања против фашистичких представника немачке мањине) у веома деликатно време и у најзначајнијем граду тада веома неуралгичног тзв. коридора (узан појас пољске територије, настањене у већини Кашубима, који је одвајао две територије тадашњег Трећег Рајха), Немци су се сурово са њим обрачунали 1939. године. После бројних недеља пребијања и утамничења, тајно је убијен, највероватније, 11. 10. 1939. у шуми, 3 км од Вејхерова, пошто је сам себи прво ископао гроб. Радна спомен-соба Т. Болдуана у вејхеровској градској кући, Извор слике: 2.bp.blogspot.com

Болдуан је био свестан свог кашупског порекла и пратио је сва дешавања у кашупској средини, иако у њима није никада активно учествовао. У међуратној пољској администрацији, такав ангажман му је повремено доносио проблеме, а сам није могао да схвати зашто представници пољске локалне власти не посвећују више пажње кашупским проблемима и становништву. Као саветник војводе, Болдуан је покушавао да најважнијем представнику пољске државне администрације у региону представи специфичност локалне националне проблематике, али често без успеха. Болдуан је свесно бирао да ради у кашупском граду, желећи да од Вејхерова створи неформалну кашупску престоницу, најзначајнији кашупски град у Пољској, најрепрезентативнији град Кашупске Земље и центар оригиналне кашупске културе, атрактивне за туристе. На његову иницијативу је 1932. године у Вејхерову основано Кашупско позориште Хјероњима Дердовског (→), које је извело три кашупске представе: Ханка се жени (Hanka sę żeni) Б. Сихте (→), Кашупска свадба (Wesele kaszubskie) П. Шефке (→) и Јакуб Вејхер (→ Jakub Wejher) Ф. Шредера (→). Болдуан је, као градоначелник финансијски подржавао идавање кашупских часописа, нпр. „Klëke”, о Кашубима је држао предавања на Пољском радију, а град Вејхерово и парламентарни Савет Поморјанског војводства су, на његову иницијативу, дотирали и друге кашупске публикације. Нпр. те дотације су, између осталог, омогућиле да се идају два значајна дела А. Мајковског (→), главног кашупског идеолога међуратног периода: Историја Кашуба и најзначајнији кашупски роман Доживљаји Ремуса. На различите манифестације широм Пољске (нпр. састанак са пољским председником) ишао је обучен у кашупску народну ношњу.

За своју делатност је добио Сребрни Крст Војне поморјанске организације, Златни Крст независности, Медаљу за слободу, Медаљу двадесетогодишњице од поновног ослобођења Пољске и Златни крст за заслуге. После другог светског рата, у Вејхерову је основна школа број 11 названа његовим именом, а у Вејхерову и Кошћежини постоје улице са његовим именом.

Литература

  • T. Bolduan, Burmistrz, Gdańsk, 1955.
  • E. Kamiński, Teodor Bolduan. Z wejherowskiego słownika biograficznego, „Informator Moje Wejherowo”, 3/1989.
  • J. Borzyszkowski, Bolduan Teodor Roman, [y:] Słownik biograficzny Pomorza Nadwiślańskiego, red. S. Gierszewski, Gdańsk 1992, т. 1, стр. 134-135.

Препоручени линкови