Тадеуш Болдуан
Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon
Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски
Тадеуш Болдуан (Tadeusz Bolduan, 1930-2005), кашупски новинар, новински уредник, публициста, друштвени делатник, идеолог кашупског покрета и Кашупско-Поморјанског Савеза и историчар.
Биографија
Родио се у кашупском градићу Кошћежина (средишња Кашупска Земља). Син чувеног градоначелника кашупског града Вејхерова, Теодора Болдуана (→), кога су Немци убили на почетку другог светског рата, као истакнутог пољског патриоту. Непосредно после рата, после мајчине смрти, завршава у сиротишту. Године 1950. полаже матуру у Кошћежини, а одмах после тога ради као практикант у „Балтичком дневнику”, где брзо добија радно место репортера. Од 1952-1956. ради у војној штампи, а затим (1957) у граду Бидгошчу. У то време се, поред осталог, интересује за тешку судбину кашупских Словињаца, која их дотиче у оквиру нове државе. Године 1956. постаје најмлађи суоснивач до данас најважније кашупске организације – Кашупско-Поморјанског Савеза. 1957. године постаје организатор и главни уредник значајног двонедељника „Кашупска Земља” („Kaszëbë”), који је излазио до 1961. и врло брзо постао главни орган кашупских ителектуалаца и новооснованог Кашупско-Поморјанског Савеза. У периоду 1962-1974. је био заменик главног уредника гдањског културног месечника „Слова” („Litery”) и истовремено студирао историју на торуњском Универзитету Николе Коперника. После гашења „Слова” 1975-1981. ради као старији публициста у научној рубрици и као шеф друштвене рубрике у гдањском недељнику „Време” („Czas”). По његовом укидању одлази у превремену пензију али уједно пише, као независни публициста, за кашупски месечник „Померанија” („Pomerania”), издаваном до данас у Гдањску. Накратко ради као главни уредник „Балтичког дневника” (1990-1991). Објавио је око 2300 чланака у 79 часописа, као и десет и више предговора и поговора књижевних дела која је радо промовисао. Наступао је у неколико документарних филмова и репортажа, посвећених, између осталог, Словињцима, А. Абрахаму (→) и покољу кашупских интелектуалаца у Пјашњичкој шуми. Аутор је неколико књига и брошура, од којих су најзначајније: У словињском крају, Кнез Светопелк, Гдањск 1945-1965, Грифон, грб Поморја, Трибун Кашуба. Прича о Антоњију Абрахаму, Градоначелник (о свом оцу Теодору Болдуану), Нису их сломили. Поглед на кашупски покрет 1939-1995 и Нови кашупски бедекер (кашупски лексикон). Пуно је допринео објављивању и превођењу на језик пољски Историје кашупске књижевности (Historia literatury kaszubskiej, 1982) Ф. Нојрајтера (→).
У својим радовима је био заступник кашупских интереса у новонасталој, тоталитарној земљи, чија политика, у послератном периоду, Кашубима није била наклоњена. Чинио је то у складу са могућностима у тадашњем недемократском друштву и у складу са својом позицијом експонираног новинара и уредника. У раном периоду свог деловања (до 1961. године), аутор је фељтонâ где на духовит и оштар начин пребацује Кашубима њихове мане и покушава да им подигне језичку свест. Поред тога што је значајно допринео развоју кашупског и Гдањског послератног новинарства, Болдуан је својим писањем и уредничким деловањем покушао да утиче на кашупске елите, понекад оштро критикујући провинционалност, недостатак ширине у мишљењу, пробојности, потцењивање образовања и академске средине уопште (једна од особина која спорадично карактерише кашупске делатнике до данашњих дана). Из његовог најранијег публицистичког деловања, свакако треба издвојити његово публицистичко залагање да се престану прогони преосталог словињског становништва, настањеног у околини града Слупска. Непрестано подвлачи, истина на регионалном плану, јер делује у пољским регионалним гласилима, грешке у оптуживању Кашуба за сепаратизам, захтева третирање са више поштовања њихове посебности. Залаже се за промовисање младих кашупских нараштаја и изражава наду да ће они преузети иницијативу у кашупском друштву. Познат је по својој оштрој критици ране фазе деловања Кашупско-Поморјанског Савеза, за његов недостатак визије, а своју визију представља као борбу за остварење „Великог Поморја”, у оквиру кога би Кашуби чинили само један, истина централни елемент ширег друштвеног и културног програма. Треба подвући да та идеја и данас има своје следбенике међу кашупским делатницима, пре свега окупљеним око Кашупског института. Био је присталица обнављања односа са Немцима, на новим темељима. У време стварања вишепартијског система, у Пољској, 90. година ХХ века, упозорава Кашубе да не везују своју судбину за једну, конкретну партију, већ да имају своје представнике у свим најважнијим. Контроверзе изазива његов став да кашупски језик, у оквиру визије „Великог Поморја”, треба да има маргинално место, намењено искључиво његовим „љубитељима”, али му треба признати храброст да отворено изрази своје незадовољство локалним властима које нису биле наклоњене Кашубима или да критикује, у послератним годинама, неприкосновени кашуболошки ауторитет – у личности проф. Анджеја Буковског (→) – који је неговао сопствену, повремено искључиву визију, кашупске новије историје.
Године 1950. Болдуан је био одборник у скупштини града Кошћежине, а у периоду 1958-1965. у скупштини Града Гдањска. Од 1957. до 1988. је био члан Главног одбора Кашупско-поморјанског савеза и Председништва, а неколико мандата је био и потпредседник Савеза. Подржавао је настанак Музеја кашупско-поморјанске писане речи и музике у граду Вејхерову, као и члан његовог Научног савета (1969-1998). Од 1994. г. је водио вежбе из регионалне публицистике на постдипломским студијама журналистике Гдањског универзитета, од 1996. је био члан жирија града Гдањска за доделу медаља Мествина II и св. Војћеха.
За професионални и друштвени рад добија Крст Ордена Реда Пољског препорода, најзначајнију награду за промовисање каш. културе „Медаљу Столема” и Печат Светопелка Великог златне класе.
Дела (најзначајнија)
- T. Bolduan, W krainie Słowińców, Warszawa, 1953.
- T. Bolduan, Książe Świętopełk, Gdańsk, 1966.
- T. Bolduan, Gdańsk 1945-1965, Warszawa, 1967.
- T. Bolduan, Gryf godło Pomorza, Gdańsk, 1971.
- T. Bolduan, Trybun Kaszubów. Opowieść o Antonim Abrahamie, Gdańsk, 1983.
- T. Bolduan, Kaszëbe (1957-1961), „Gdański Rocznik Kulturalny”, 12/1989, стр. ?
- T. Bolduan, Burmistrz, Gdańsk, 1995.
- T. Bolduan, Nie dali się złamać. Spojrzenie na ruch kaszubski 1939-1995, Gdańsk, 1996.
- T. Bolduan, Nowy bedeker kaszubski, Gdańsk, 1997 (1. изд.), Gdańsk, 2002 (2. изд.).
Литература
- Tadeusz Bolduan, [y:] F. Neureiter, Historia literatury kaszubskiej. Próba zarysu, tł. M. Boduszyńska-Borowikowa, Gdańsk, 1982, стр. 247-248.
- Pro memoria. Tadeusz Bolduan (1930-2005), red. J. Borzyszkowski, Gdańsk, 2006.
- J. Borzyszkowski, Bolduan Tadeusz, [y:] Słownik biograficzny Pomorza Nadwiślańskiego. Suplement III, red. J. Borzyszkowski, Gdańsk, 2012. стр. 33-35.
- Pro memoria. Tadeusz Bolduan (1930-2005) – jeden z kaszubskich stolemów, [y:] J. Borzyszkowski, Moi mistrzowie i przyjaciele, Gdańsk, 2015, стр. 165-190.
- T. Bolduan, [y:] D. Kalinowski, A. Kuik-Kalinowska, Literatura kaszubska. Kaszëbskô lëteratura, Gduńsk-Gdańsk, 2017, стр. 256-259.
