Сигнал (часопис)
Извор: Расткопедија
Шаблон:Друго значење3 Часопис Сигнал је гласило сигнализма, међународног неоавангардног стваралачког покрета пониклог у српској култури. Часопис је основан 1970. године у Београду,[1] са поднасловом „Интернационална ревија за сигналистичка истраживања“. Оснивач и главни и одговорни уредник је Мирољуб Тодоровић.
У часопису су радове објављивали неоавангардни песници, прозни писци, есејисти и визуелни уметници из Европе, Северне и Јужне Америке, Јапана и Аустралије.
Сигнал је објављиван у две серије. Прва серија је излазила у раздобљу од 1970. до 1973. године (бројеви: 1, 2-3, 4-5, 6-7 и 8-9). Друга серија је излазила од 1995. до 2004. године (бројеви: 10, 11-12, 13-14, 15-16-17, 18, 19-20, 21, 22-23-24, 25-26-27 и 28-29-30).
Садржај
- 1 Истакнути инострани сарадници часописа „Сигнал“
- 2 Библиографија
- 2.1 Број 1, септембар-октобар-новембар 1970, Београд.
- 2.2 Број 2-3 септембар 1971, Београд.
- 2.3 Број 4-5, (у оквиру часописа Уј Сyмпосион), 1971, Нови Сад.
- 2.4 Број 6-7, септембар-октобар-новембар 1972, Београд.
- 2.5 Број 8-9, јануар 1973, Београд.
- 2.6 Број 10, децембар 1995, Београд.
- 2.7 Број 11-12, 1996, Београд.
- 2.8 Број 13-14, 1996, Београд.
- 2.9 Број 15-16-17, 1997, Београд.
- 2.10 Број 18, 1998, Београд.
- 2.11 Број 19-20 (ратно издање), април 1999, Београд.
- 2.12 Број 21, 2000, Београд.
- 2.13 Број 22-23-24, 2001-2002, Београд.
- 2.14 Број 25-26-27, 2003, Београд
- 2.15 Број 28-29-30, 2004, Београд.
- 3 Извори
- 4 Литература
Истакнути инострани сарадници часописа „Сигнал“
- Раул Хаусман (Raoul Hausmann, дадаиста, оснивач Берлинске Даде 1918. године),
- Аугусто де Кампос (Augusto de Campos, један од покретача конкретне поезије),
- Микеле Перфети (Michele Perfetti, мејл-артиста, критичар и теоретичар неоавангарде, у више наврата писао о нашем сигнализму),
- Адријано Спатола (Adriano Spatola, италијански песник, уређивао часопис за експерименталну поезију „Там Там“),
- Клементе Падин (Clemente Padin, визуелни песник и теоретичар, у више наврата писао о сигнализму, уредник неоавангардног часописа "Ovum 10", из Уругваја),
- Жилијен Блен (Julien Blaine, визуелни песник, мејл-артист, концептуални уметник и перформер, уредник једног од најбољих часописа неоавангарде Doc(k)s-a),
- Саренко (Sarenco, визуелни песник, перформер, антологичар, оснивач и уредник италијанског неоавангардног часописа Lotta poetica),
- Еугенио Мичини (Eugenio Miccini, један од најистакнутијих италијанских визуелних песника и теоретичара неоавангарде),
- Ричард Костеланец (Richard Kostelanetz, визуелни песник, теоретичар неоавангарде, антологичар, уредник годишњака "Assembling"),
- Гиљермо Дајзлер (Guillermo Deisler, чилеански визуелни песник, критичар и антологичар),
- Боб Кобинг (Bob Cobbing, енглески конкретни песник и теоретичар звучне поезије),
- Ојген Гомрингер (Eugen Gomringer, конкретни песник и теоретичар, један од покретача конкретне поезије),
- Пјер Гарније (Pierre Garnier, конкретни песник и теоретичар, оснивач француског спацијализма – Le spatialisme – Prostorna poezija),
- Енцо Минарели (Enzo Minarelli, главни представник италијанске poesia visiva - видљива поезија),
- Кеичи Накамура (Keiichi Nakamura, јапански визуелни песник и мејл-артист),
- Дик Хигинс (Dick Higgins, визуелни песник и теоретичар неоавангарде, уредник издавачке куће Шаблон:Јез-енгл),
- Дмитриј Булатов (Dmitry Bulatov, руски визуелни песник, теоретичар и антологичар),
- Сол Левит (Sol LeWitt, један од најистакнутијих америчких концептуалиста),
- Шозо Шимамото (Shozo Shimamoto, члан познате јапанске неоавангардне групе Гутаи),
- Др Клаус Петер Денкер (Dr Klaus Peter Dencker, визуелни песник и теоретичар, састављач једне од култних антологија визуелне поезије "Text-Bilder"),
- Руђеро Мађи (Ruggero Maggi, италијански ликовни уметник, визуелни песник и мејл-артиста),
- Данијел Далиган (Daniel Daligand, француски визуелни песник, мејл-артиста и критичар),
- Вили Р. Мељников (Willi R. Melnikov, руски визуелни песник, мејл-артиста и перформер),
- Кум-Нам Баик (Kum-Nam Baik, јужнокорејски мејл-артиста),
- Он Кавара (On Kawara, амерички концептуални уметник),
- Др Клаус Грох (Dr Klaus Groh, неодадаиста, оснивач великог неодадаистичког центра у Немачкој и аутор бројних антологија и зборника визуелне поезије, мејл-арта и концептуалне уметности).
Библиографија
Број 1, септембар-октобар-новембар 1970, Београд.
Број 2-3 септембар 1971, Београд.
Број 4-5, (у оквиру часописа Уј Сyмпосион), 1971, Нови Сад.
Број 6-7, септембар-октобар-новембар 1972, Београд.
Број 8-9, јануар 1973, Београд.
Број 10, децембар 1995, Београд.
Број 11-12, 1996, Београд.
Број 13-14, 1996, Београд.
Број 15-16-17, 1997, Београд.
Број 18, 1998, Београд.
Број 19-20 (ратно издање), април 1999, Београд.
Број 21, 2000, Београд.
Број 22-23-24, 2001-2002, Београд.
Број 25-26-27, 2003, Београд
Број 28-29-30, 2004, Београд.
Извори
Литература
- Тодоровић Мирољуб, „Поводом првог броја Интернационалне ревије Сигнал“, у књизи Планетарна култура, Београд, 1995, стр. 69-71.
- Живковић Живан, „Часопис Сигнал“, у књизи Сигнализам – генеза, поетика и уметничка пракса, Параћин, 1994, стр 25-30.
- Илић Војислав И., „Часопис Сигнал“, Мостови, Пљевља, број 100, 1987, стр. 63-73.
- Павловић М., „Нови сјај Сигнала“, Политика, 4. октобар 1997, стр. 28.
- Тишма Андреј, „Нови крвоток сигнализма“, Сигнал, број 18, 1998, стр. 30/31.
- П. М. „Признање српском Сигналу“ (Београдски интернационални часопис добио награду на међународној књижевној смотри као најбоља ревија у 1998. за интермедијална књижевно-уметничка истраживања), Политика, 18. март 1999, стр. 15.
- З. Ш. „Нисте усамљени“, Политика, 31. март, 1999.
- Косановић Јелена, „Ратно издање као трагање за новим просторима“, Борба, Београд, 29–30. мај 1999, стр. 9.
- Тишма Андреј, „Ратни двоброј Сигнала“, Дневник, Нови Сад, 7. јул 1999, стр. 13
- ↑ Шрам Годехард, „Сигнал – интернационална ревија за сигналистичка истраживања“, у књизи Сигнализам у свету, Београд, 1984, стр. 14-15 (изворно објављено 1972)