Михаел Бригеман

Извор: Расткопедија

Грб Кашуба, Извор слике: Википедија КАШУПСКИ БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски


Михаел Бригеман (Michael Brüggemann/Brückmann, Michał Mostnik, Michael Pontanus, 1583-1654), немачки пастор у словињском селу Смолђино, преводилац катихизиса са немачког на пољски (са кашупским елементима). Михаел Бригеман, Извор слике: bibliotekacyfrowa.eu

Биографија и значај за Кашубе

Родио се у селу Лулемино, у слупском крају, на Средишњем Поморју. Студирао је у Магдебургу, Витембергу, Хелмштету, Јени и Лајпцигу и студије завршио 1610. године. Ана Крој, сестра кнеза Богуслава XV, која је, после смрти кнегиње Ердмуте, наследила слупску земљу, цео свој живот посвећује добротворном раду и потпомагању уметности и културе, а омиљено место кнегиње Ане је било баш кашупско село Смолђино, у коме је изградила цркву (посвећену 1632) и замак, и основала протестантску парафију. За првог пастора поставља Бригемана (1610), кога уједно подстиче да преведе најважније текстове намењене евангеличкој служби и катихизису. Резултат његовог рада је било дело (издато 1643): Мали катихизис Мартина Лутера немачко-вандалски или словињски [словенски]..., чији наслов подвлачи евангелизацијски карактер публикације. Највероватније је она била намењена протестантском свештенству, као и представницима племства слупског црквеног синода, некој врсти кашупске и поморјанске праинтелигенције. Д. Калиновски (→) то дело убраја у протокашупску књижевност, јер пољски текст садржи поједине елементе кашупског језика, који су требали да га приближе кашупским верницима, а дело садржи и део прештампаних Духовних песама… Бригемановог претходника Ш. Крофеја (→). Катихизис је доживео своје друго и нешто скраћено издање 1758. године (у издању тадашњег пастора Енгеланда) и научно (према Ф. → Лоренцу), до кога је дошло захваљујући гдањском пастору К. Ц. Мронговијусу (→) 1828. године (прво издање проналази 1898. године Ф. → Тецнер, а фототипски га издаје Р. → Олеш, 1958. године). Издавање те публикације је допринело да се велики број година очува језичка свест кашупских Словињаца-протестаната и колико-толико они одупру германизацији. Још 1832. године су кашупски становници Смолђина, отерали тадашњег пастора Кипкеа, који је укинуо традиционалне кашупске проповеди и био ватрени германизатор.

Неки аутори доводе у питање ауторство превода Бригемана и сматрају да је можда само приређивач или издавач (нпр. З. → Шултка), све због стилске неуједначености различитих делова књиге и чињенице да су у оквиру ње објављени ранији радови Ш. Крофеја, као и због сумње да сам Бригеман није добро познавао нити пољски, нити кашупски језик, али се традиционално она, ипак, њему приписује.

Дела

  • In nomine Jesu. Parvus Catechismus D. Martini Lutheri Germanica-Vandalicus. Der kleine Catechismus S. Martini Lutheri, Deutsch vnnd Wendisch gegen einander gesetzt, Mit anhange der Sieben Bußpsalmen König Davids. Mały Catechism D. Marciná Lutherá Niemiecko Wándalʃki abo Słowieʃki to jeʃtá z Niemieckiego jezyká w Słowieʃki wystáwion y ná jáwnosc wydan z przydatkiem Siedm Pʃalmow Pokutnych krolá Dawida y inszych potrzebnych rzeczi: oʃobliwie Hiʃtoriy Pasʃiy nászego Páná Jesusa według Ewángeliʃtá Mattheuszá y niektorych pieʃn duchownych, Danzig, 1643, 1758, Köln-Graz, 1958.
  • Parvus Catechismus..., oprac.? K. Mrongowiusz?, „Jahresbericht der Gesellschaft für Pommersche und Alterthumskunde” (Stettin), 3/1828, стр. ?.

Литература

  • F. Lorentz, Beitraege zur Biographie des Michael Pontanus, „Mitteilungen des Vereins für Kaschubische Volkskunde”, 1/1910, стр. 161-167.
  • Odkrycie zabytków rodzimego piśmiennictwa, [y:] A. Bukowski, Regionalizm kaszubski. Ruch naukowy, literacki i kulturalny. Zarys monografii historycznej, Poznań, 1950, стр. 14-15.
  • E. Kamińska, J. Pałkowska, Z historii badań nad gwarami kaszubskimi, „Rocznik Gdański”, 15-16/1956-1957, стр. 358, 374-375, 381-382.
  • Michał Pontanus, [y:] L. Bądkowski, Zarys literatury Kaszubskiej, Gdańsk, 1959, 2006, стр. 9-10.
  • Mostnik, [y:] R. Ostrowska, I. Trojanowska, Bedeker kaszubski, Gdańsk, 1978 (3. изд.), стр. 285-286.
  • H. Popowska-Taborska, Kaszubszczyzna, Warszawa, 1980, стр. 49-50.
  • Michał Pontanus, [y:] F. Neureiter, Historia literatury kaszubskiej. Próba zarysu, tł. M. Boduszyńska-Borowikowa, Gdańsk, 1982, стр. 26-28.
  • F. Hinze, Zur 400. Wiederkehr des Geburtsjahres von Michael Pontanus (1543-1654). Ein Beitrag zum Lutherjahr, „Zeitschrift für Slawistik”, 28/1983, стр. 752-772.
  • Z. Szultka, Piśmiennictwo polskie i kaszubskie Pomorza Zachodniego od XVI do XIX wieku, Poznań, 1994, стр. 23-35.
  • H. Popowska-Taborska, Zabytki piśmiennictwa kaszubskiego, [y:] Kaszubszczyzna. Kaszëbizna, red. E. Breza, Opole, 2001, стр. 73-74.
  • J. Treder, Brüggemann Michael, [y:] Język kaszubski. Poradnik encyklopedyczny, red. J. Treder, Gdańsk, 2006, стр. 33.
  • Michał Pontanus, F. Lorentz, [y:] Zarys etnografii kaszubskiej, Gdynia, 2014 (прешт. изд.), стр. 19-20.
  • J. Tréder, Spòdlowô wiédzô ò kaszëbiznie, Gduńsk, 2014, стр. 100-103, 106-109. .
  • D. Kalinowski, A. Kuik-Kalinowska, Literatura kaszubska. Kaszëbskô lëteratura, Gduńsk-Gdańsk, 2017, стр. 38-43, 48.

Препоручени линкови