Миливоје Павловић

Извор: Расткопедија

Шаблон:Биографија Миливоје Павловић (Медвеђа, 1947) је српски писац, професор универзитета и истраживач културних и књижевних токова.[1]

Биографија

Студије српског језика и југословенске књижевности завршио на Филолошком факултету у Београду. Магистрирао и докторирао науку о књижевности.

Од 1987. до 1991. био управник Културно-просветне заједнице Србије. Од 1991. до 1994. два пута биран за републичког министра за информације. Од краја 1994. до фебруара 2001. био директор Радио Београда. Од 1998. универзитетски наставник – најпре на Академији уметности, а потом на Факултету за пословне студије и Факултету за културу и медије. Сада је професор и декан Факултета за културу и медије[2] и проректор Универзитета „Мегатренд“ у Београду.

Заступљен у домаћим и иностраним антологијама књижевног и мултимедијалног стваралаштва. Приредио књигу о радију Дежурно ухо епохе (2000), дела Александра Солжењицина и Мирољуба Тодоровића и неколико зборника радова о сигнализму.

Члан је Удружења новинара Србије и Удружења књижевника Србије.

Ауторска библиографија

Монографије
  • Бела књига (1974),
  • Култура од до (1980),
  • Културни фронтови и позадина (1984),
  • Књига о химни (1984, 1986, 1990),
  • Свет у сигналима (1996),
  • Химна – сто питања и сто одговора (1998),
  • Кључеви сигналистичке поетике (1999),
  • Авангарда, неоавангарда и сигнализам (2002),
  • Српске земље и дијаспора лицем према Хиландару (2003),
  • Српска знамења (2007),
  • Огледало Добрице Ћосића (2014),
  • Венац од трња за Данила Киша (2016, 2017).
Уџбеници
  • Односи с јавношћу,
  • Пословна кореспонденција
  • Оглашавање у медијима

Награде и признања

  • Годишња награда Удружења новинара Србије (1980), (2003)
  • Издавачки подухват године за Књигу о химни на Међународном сајму књига у Београду (1986),
  • Златни беочуг Београда (1989),
  • Вукова награда (1999),
  • Светосавска повеља (2006),
  • Међународна награда региона „Алпе-Адрија“ за развој односа с јавношћу (2011),
  • Награда часописа Табу за унапређење ПР (2012),
  • Награда Академије „Иво Андрић“ за Огледало Добрице Ћосића (2015)
  • Награда „Теодор Павловић“ за допринос унапређењу информисања у Србији и расејању (Мађарска, 2017)[3]
  • Награда за издавачки подухват за књигу о Данилу Кишу на Сајму књига у Београду 2016.

Референце

Шаблон:Reflist

Спољашње везе

Шаблон:Портал

  • ↑ Миливоје Павловић, биографија, Пројекат Растко
  • ↑ Биографија, сајт Факултета за културу и медије, Београд
  • ↑ Дијаспора наградила Миливоја Павловића, Политика, Београд, 4. 2. 2017.