Друштво љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“

Извор: Расткопедија

Знак Друштва љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“. Аутор: Слободан Ивков, 1981.

Написала
Сандра Спасић*

Друштво љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“ најстарије је удружење на нашим просторима које окупља писце и љубитеље фантастике, основано 1980. године у Београду. Носи име српског прозаисте и новинара, Лазара Комарчића Комарице (1839-1909) у чијем су се књижевном стваралаштву издвојили романи Једна угашена звезда (први научнофантастични роман на српском језику и један од првих у светској литератури), Један разорен ум, Мученици за слободу (крунисани наградама Српске краљевске академије за најбоље дело) и приповетка „Запис једног покојника“. Ове године навршило се 180 година од рођења Лазара Комарчића и 110 година од његове смрти, те је овај јубилеј уједно и прилика да се подсетимо његовог имена и дела, као и делатности Друштва које носи његово име. Наиме, давне 1902. године, штампарија Д. Димитријевића објавила је роман Једна угашена звезда, који представља зачетак српске научне фантастике.

Лазар Комарчић (1839-1909). Снимљено 1893.

Иако целокупно књижевно дело Лазара Комарчића није фантастичко, Друштво љубитеља фантастике одало му је почаст тиме што је 80 година од објављивања овог романа, кaда је и уједно формално регистровано као удружење (1982), за препознатљиви знак делатности у области фантастике одабрало његово име. Разматрана је такође могућност да ово Друштво носи име Драгутина Ј. Илића (1858-1926), брата прослављеног песника Војислава Илића (1862-1894), који је 13 година раније објавио једну од првих научнофантастичних позоришних драма После милијон година (објављене 1889. године у часопису „Коло“). Међутим, водећи литерарни критичари, на челу са Јованом Суботићем (1818-1886) нису препознали вредност овога дела, а како није преведено на водеће светске језике, остало је непознато широj јавности.

Међу оснивачима Друштва налазе се ствараоци који су били окупљени око часописа Галаксија, који је популаризовао науку, али и подржавао научну фантастику. У оквиру овог Друштва су два доктора књижевних наука на тему научне фантастике - први председник Друштва, проф. др Зоран Живковић и Александар Б. Недељковић, који на бројним предавањима указују на значај квалитета књижевних прича, тражење мотива у нашим предањима, разматрају различите аспекте НФ жанра...

Ово је уједно и прилика да скренемо пажњу на докторске дисертације чија је тематика посвећена научној фантастици. У фонду Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ налазе се три, од укупно осам докторских дисертација на ову тему, а које су изложене на изложби приређеној поводом циклуса разговора посвећених књижевној фантастици „Словенска и српска књижевна фантастика“.

Значај Друштва огледа се, између осталог, и у томе што су под његовим окриљем стварали већ признати писци и уметници, од којих су млађи могли учити. Неки од најистакнутијих сарадника и пријатеља, те чланова Друштва су: Радмило Анђелковић, Владимир Весовић, Александар Гаталица, Бобан Кнежевић, Предраг Кнежевић, Горан Скробоња, Миодраг Миловановић, Владимир-Влада Весовић и Жељко Пахек, чија је илустрација на првом броју Емитора, као и Слободан В. Ивков који је креирао геометријски симбол Друштва, такозвану астроиду.

Њима се придружује и неколико стотина чланова из Србије и региона, од којих су нарочито значајан траг оставили: Илија Бакић, Лидија Беатовић, Душан Белча, Драган Боснић, Стеван Бошњак, Алекса Гајић, Љубомир Дамњановић, Милан Драшковић (познат и под псеудонимом Мајк Драсков), Добросав Боб Живковић, др Зоран Јакшић, Биљана Милошевић (позната и по псеудониму Космогина), др Милорад Јанковић Бели, Зоран Јањетов, др Ксенија Јовановић, Душица Лукић, Владимир М. Лазовић (познат и под псеудонимом Валдемар Лејзи), Иван Нешић, Зоран Нешковић (познат по надимку „Шкрба“ по чијој ће најбољој причи, у 21. веку, бити снимљен целовечерњи играни филм Ederlezi Rising), Ото Олтвањи, Љиљана Праизовић-Тодоровић, проф. Томислав Раданов (чији су ђаци годинама објављивали фанзин Метеор на српском и мађарском језику), Зоран Стефановић, Слободан Ћурчић и многи други. Последњих неколико година нарочито је значајна делатност Бранка Ботића, Павла Зелића, Тамаре Лујак, Жарка Милићевића, Јована Ристића, Милоша Петрика, Споменке Стефановић Пулулу, Драгане Стојиљковић, др Тијане Тропин, Милоша Цветковића, уз ликовно стварање Саше Арсенића, Боривоја Грбића, Синише Бановића, Ивана Шаиновића, као и многих других. Са Друштвом су такође сарађивала и угледна имена наше културе која нису формални чланови или део фандома: Дејан Ајдачић, Бојан Јовић, Јасмина Михајловић, Милорад Павић, Славен Радовановић...

Друштво „Лазар Комарчић“ је основало периодичну публикацију Емитор, која се развијала заједно са широком делатношћу овог Друштва . Први број Емитора, који је у оквиру своје концепције садржао и део статута Друштва, објављен је у децембру 1981. године. Пред крај прошлога века, Друштво је делимично изменило статут и из назива избацило реч „научне“, како се раније називало (Друштво љубитеља научне -фантастике), те данас носи назив Друштво љубитеља фантастике .

Уредник првих бројева Емитора био је Бобан Кнежевић, који је постао један од најпознатијих самосталних издавача научнофантастичних дела. Најпре је ово гласило доносило приказе књига, као и приче чланова, те есеје о појединим писцима, филмовима и стриповима. Потом, како су стасавали писци и преводиоци, у Емитору су се могли пронаћи преводи и критички текстови дела страних писаца. Редовни бројеви излазили су месечно, а неретко су се појављивали и ванредни бројеви. До данас је изашло више од 480 бројева Емитора. Часопис је 2004. године, на годишњој конвенцији Европског друштва за научну фантастику проглашен најбољим европским фанзином и од тада уређује посебне тематске стрипске бројеве, као и хорор бројеве.

Поред Емитора, издавачка делатност Друштва огледа се у насловима: Угриз страсти, приче еротске фантастике (2007), антологији која садржи приче написане из пера писаца који су припадали различитим нараштајима, пропраћене пригодним илустрацијама, факсимил-репринту Једна угашена звезда (2006), Аномалија – изабране приче фантастике.

Такође, Друштво је додељивало истоименe наградe, једну ауторима најбољих остварења из ове области, а другу за допринос српској научној фантастици. Поред поменуте награде „Лазар Комарчић“, Друштво је додељивало и награду „Љубомир Дамњановић“ у спомен на дугогодишњег уредника гласила Емитор, преводиоца и писца Љубомира Дамњановића (1959-1999), за најбоља дела објављена у Емитору.

Понедељком око 19 часова у Дому омладине Београда Друштво организује трибине и радионице на којима се разматрају идеје на тему фантастичке уметности. У тесној вези са Друштвом, трибинама и радионицама је и Беокон, конвенција љубитеља фантастике и глобалне поп културе, око које се, једном годишње, окупљају присталице епске и научне фантастике, хорора и поп културе. Беокон такође пружа прилику за изражавање креативности у виду представљања омиљеног НФ лика кроз костим (за косплеј) или рад у форми стрипа, слике и различитих рукотворина са мотивима супер хероја и стрип јунака, што уз турнире у видео играма и такмичарски део чини целокупни програм атрактивним за учеснике и посетиоце.

Фестивал српског филма фантастике је још једна у низу манифестација на пољу фантастичког. Започиње на Беокону, а затим се наставља представљањем домаћих кинематографских остварења широм Србије. Поред овог фестивала, у Суботици се протеклих шест година одржава међународни фестивал кратког ауторског хорор филма Хризантема.


Извор

Поповић, Драгана и Сандра Спасић. Различити путеви српске књижевне фантастике, ЦД РОМ/ПДФ, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд, 2019, стр. 22-25. (Пратеће издање програма „Словенска и српска књижевна фантастика“)