Александер Арент

Извор: Расткопедија

Грб Кашуба, Извор слике: Википедија А. Арент, Извор слике: gp24.pl КАШУПСКИ БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски


Александер Арент (Aleksander Arendt, 1912-2002), кашупски и пољски функционер, друштвени радник, политичар.


Биографија

Родио се у селу Бендаргову, у Вејхеровском срезу, у средишњем делу Кашупске Земље. Био је активан у кашупским круговима још од студентских дана, када је, студирајући на Правном факултету Варшавског универзитета, био председник Друштва пријатеља Поморја и Пољске академске корпорације Касубија (Cassubia). Године 1939. је позван у војску и бори се у одбрамбеном рату до 6. септембра. Тада се враћа у Кашупску Земљу и ступа 1940. године у контакт са вођама Тајне војне (партизанске) организације „Кашупски грифон”, Јузефом Дамбеком (→ Дамбек) и А. Вестфалом. Године 1942. постаје члан главне команде, а 1943. главнокомандујући. У мају 1944. га хапси Гестапо и шаље у концентрациони логор Штутхоф. За време његове евакуације, тзв. марша смрти, 1945. године, успева да побегне и спасе се смрти.

После рата заузима значајне положаје у локалној администрацији. Организује, 1946. године, локалну администрацију у кашупском градићу Картузи, од 1946. врши функцију заменика градоначелника Гдањска, у периоду 1947-1948. је начелник у кашупском градићу Кошћежина. На тим положајима подржава бројне кашупске иницијативе, 1948. године оснива Народни универзитет у Бендомину (родно место творца пољске химне Јузефа → Вибицког) и обезбеђује пензију познатој кашупској завичајној активисткињи Теодори Гулговској (→).

Један је од оснивача најзначајније кашупске друштвене организације, Кашупско-поморјанског савеза (1956), када је и изабран за њеног првог председника (1956-1959), а касније се велики број година налазио на важним функцијама у самом Савезу. За време његовог мандата Савез је почео да оснива своје подружнице, а велики број Кашуба је тада ушао у локалне народне одборе и почео да ради на одговорним административним пословима (што до тада и пре 2. св. рата, није био случај). Залагао се за обезбеђивање пензија кашупским герилцима и за модернизацију привреде у Кашупској Земљи. Полазио је од претпоставке да ће богаћење региона омогућити уједно јачање регионалне свести Кашуба.

Носилац је Официрског крста Ордена пољског препорода (1984), Медаље Столема (1961) и Сребрне Абрахамове бурмутице (→ Абрахам).

Крајем 90. година ХХ века и почетком 2000. ХХI, у кашупској штампи и у монографски публикацијама су се појавили гласови да Арент није био командант „Кашупског грифона”, као и да је поткрај рата сарађивао са Немцима, а после 2. светског рата био агент службе безбедности, која се борила против тадашње пољске опозиције. Разни документи и новије публикације говоре да његово деловање као политичара било у великој мери контроверзно.

Дела

  • A. Arendt?, Literatura kaszubska w zarysie, [Poznań], 1934 [рукопис у поседу Ј. Божишковског].

Литература

  • Arendt Aleksander, [y:] T. Bolduan, Nowy bedeker kaszubski, Gdańsk, 1997, стр. 14-15.
  • J. Borzyszkowski, Arendt Aleksander, [y:] Słownik biograficzny Pomorza Nadwiślańskiego, Suplement III, red. J. Borzyszkowski, Gdańsk, 2012, стр. 18-20.
  • A. Gąsiorowski, Jan Kaszubowski i służby specjalne. Gestapo, Smiersz, UB..., Gdańsk, 2008.
  • A. Gąsiorowski, K. Steyer, Tajna Organizacja Wojskowa "Gryf Pomorski", Gdańsk, 2010.

Препоручени линкови