Zbignjev Želonka

KAŠUPSKI BIOGRAFSKI LEKSIKON

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Pisac članka: Danjel Kalinovski

---

Zbignjev Želonka (Zbigniew Zielonka, 1929), poljski pisac, istoričar književnosti, proučavalac regionalnih književnosti, predavač na višoj školi.

Biografija i značaj za Kašube

Rodio se u Poznanju, tamo maturirao 1950. godine i započeo polonističke studije na Poznanjskom univerzitetu. Pošto se 1953. preselio u grad Opole, godine 1959. počinje da radi kao polonista u Dopisnoj opštoj gimnaziji. 50, 60. i 70. godina HH veka piše prozu i radi kao novinar i član redakcije, brojnih časopisa u Šleziji. Godine 1959. diplomira polonistiku na Vroclavskom univerzitetu, a 1974. doktorira na istom univerzitetu sa temom Književni likovi poljskog srednjeg veka, od H do HII. Iste godine se seli u pomorjanski grad Slupsk, gde se zapošljava na lokalnoj polonistici, na Višoj pedagoškoj školi (danas Pomorjanska akademija), gde radi do 2000. godine. Godine 1996. je odbranio profesorsku disertaciju pod nazivom Geografija književnog života poljskog literarnog kruga u Šleziji. U periodu 1979-1999. je promovisao 190 mastera i magistara. Godine 1997. prelazi u penziju i istovremeno drži predavanja (do 2008) na Baltičkoj višoj humanističkoj školi u gradu Košalinu, a na Gdanjskom univerzitetu promoviše dve doktorantkinje.

Kašupskom tematikom Želonka je počeo da se interesuje kada je počeo da radi u Slupsku. Tu je upoznao J. Džeždžona (→) i A. Lajming (→). Bio je suorganizator konferencija posvećenih: A. Majkovskom (→; „Život i doživljaji Remusa” Aleksandra Majkovskog, regionalni roman ili svetsko remek-delo?, 1998) i A. Lajming (Gohi i Zabori Ane Žmuda Trebjatovske-Lajming, 1997). Suosnivač je nevladine organizacije Kašupski institut (1998), od 2000. do 2009. njen potpredsednik, kao i organizator konferencija: o kašupskoj edukaciji (Kašupska književnost. U nauci, edukaciji, javnom životu, 2006) i vejherovskom svetilištu-golgoti (Vejherovska golgota. Živi spomenik barokne kulture na Pomorju, 2007). Na njegovu inicijativu je nastala jedna od najvažnijih izdavačkih serija Kašupskog instituta - „Biblioteka kašupskih pisaca” („Biblioteka Pisarzy Kaszubskich”). U periodu 2000-2008. je bio član redakcije godišnjaka „Akta kasubijana” („Acta Cassubiana”), a od 2003. naučnog saveta kratkotrajnog časopisa „Kasubija slavika” („Cassubia Slavica”) iz Hamburga (3 broja).

U svojim kašubističkim istraživanjima polazi od koncepcije „male domovine”, kao psihofizičkog prostora, koji proizilazi iz intelektualnih i emocionalnih veza čoveka, lociranog u najbližoj kulturno-geografskoj okolini. Predstavlja, dakle, jednog od obnovitelja teorije pomorjanskog i kašupskog regionalizma, zanimajući se za životnu jezičku, istorijsku, etnografsku i filozofsku zajednicu. U vezi sa kašupskom kulturom, Želonka kritikuje one koji joj prebacuju inferiornost, nezrelost ili podređenost, ukazujući na vrednost svega što je Kašubima blisko, važno i čini temelje njihove zajednice. Posebno ga interesuje književnost na kašupskom jeziku u kojoj postoje elementi identiteta, ponosa, osećaja posebnosti i želje za opstankom. Na primeru romana Život i doživljaji Remusa Želonka ukazuje kako se njegov autor A. Majkovski, duboko uronjen u svet kašupskog jezika, istorije i običaja, otvarao na, za Kašube, strane elemente različitih kultura, koje su koegzistirale na Pomorju. Želonka je ukazivao da glavni junak romana - Remus - sa jedne strane kašupski lutalica i prodavac knjiga, predstavlja istovremeno kreaciju izvedenu iz keltskih mitova, Don Kihota, kao i romantičnog junaka. Za njega, dakle, kašupsko delo, predstavlja primer remek-dela na opšteevropskom umetničkom niovu. Nešto drugačije se Želonka odnosio prema delovanju J. Džeždžona, podvlačeći ne samo njegovu umetničko, koliko akademsko kašubističko delovanje. Vraćao se toj temi nekoliko puta, dok ju je posebno obradio u skici Mala zemlja takođe ima srce (1986), koje se ticala Džeždžonove knjige Savremena kašupska književnost, u kojoj Želonka, izgleda prvi u Poljskoj (1985), podvlači da Džeždžonov rad dokumentuje kulturnu i društvenu činjenicu posebnog kašupskog jezika i kašupske književnosti. Želonka ga je strasno podržavao u opisivanju tog stvaralaštva. Veliko poštovanje je izražavao za delo A. Lajming, koju je upoređivao sa remek-delima savremene poljske književnosti. Smatrao je da njena dela predstavljaju nešto poput „četvrtog stuba” kašupske književnosti, pored dela H. Derdovskog (→), A. Majkovskog i J. Džeždžona, kao mračni aspekt realizma, pokazujući surovu istinu kaš. života. Osim toga, Želonka je cenio kod Lajming topografski realizam, realizam naravi, kao i reizam opisa. Želonka je kao kašubista odigrao ulogu inspiratora, koji je podsticao protivljenje kulturnoj stvarnosti koja sadržava invaziju masmedija, industrijalizaciju i slabljenje porodičnih veza. U slupskom akademiskom središtu je podržavao J. Kenćinjsku, D. Kalinovskog (→) i A. Kuik-Kalinovsku (→) u njihovoj aktivnosti na kašubističkom polju. U široj sredini je uveravao da kašupska književnost ima šanse da izađe u svet zbog ljubavi prema „maloj domovini” koju prezentuje.

Najznačajnija dela posvećena Kašubima: prikaz-esej: Mala zemlja takođe ima srce (1986); Domaće kod Ane [Lajming] (1987); Zemlja sa pristupom do Boga (1999); Determinante remek-dela „Život i doživljaji Remusa” Aleksandra Remusa (1999); U prilog istoriji kašupske književnosti (2003); Status kašupske književnosti i njenih tvoraca u javnom životu (2007); Leon Hejke među piscima svog doba (2007); Kašupska pisana reč prema mišljenju naučnika (2008); Pomorje u istorijskim romanima Leha Bontkovskog (2009); Kašubi i Šlezijci (2012).

Dobio je nagradu Predsedavajućeg Pomorjanskog vojvodstva za izuzetan doprinos u oblasti umetničkog stvaralaštva, kao i propagiranja i zaštite kulture, a 2016. Srebrnu medalju zaslužnog za kulturu „Glorija artis”.

Dela značajna za Kašube

• Z. Zielonka, Móło zemia też mó serce, „Tygodnik Kulturalny”, 48/1986, str. ?.
• Z. Zielonka, Domactwo Anny, „Regiony”, 2-4/1987, str. ?.
• Z. Zielonka, Jubileusz Anny Łajming, „Acta Cassubiana”, 1/1999, str. 447-451.
• Z. Zielonka, Ziemia z dostępem do Boga, [y:] Księga Pamiątkowa Kongresu Pomorskiego Gdańsk 1997 - Szczecin 1998, red. J. Borzyszkowski, C. Obracht-Prondzyński, S. Pestka, Gdańsk, 1999, str ?.
• Z. Zielonka, Wyznaczniki arcydzieła „Życia i przygód Remusa” Aleksandra Majkowskiego, [y:] Życie i przygody Remusa Aleksandra Majkowskiego. Powieść regionalna czy arcydzieło europejskie?, red. T. Linkner, Słupsk 1999, str. ?.
• Z. Zielonka, O historię literatury kaszubskiej, „Acta Cassubiana” 2003, nr 5, str. ?.
• Z. Zielonka, Status literatury kaszubskiej i jej twórców w życiu publicznym, [y:] Literatura kaszubska w nauce, edukacji, życiu publicznym, red. Z. Zielonka, Gdańsk, 2007, str. ?
• Z. Zielonka, Leon Heyke wśród pisarzy swojego wieku, [y:] Leon Heyke – Świętopełk literatury kaszubskiej, red. J. Kęcińska, Gdańsk-Wejherowo, 2007, str. ?.
• Z. Zielonka, Piśmiennictwo kaszubskie w opiniach badaczy, [y:] W kręgu badaczy kultury Kaszub i Pomorza XIX i XX wieku, red. J. Borzyszkowski; Słupsk-Gdańsk 2008, str. ?.
• Z. Zielonka, Pomorze w powieściach historycznych Lecha Bądkowskiego, [y:] Lech Bądkowski. Literatura i wartości, red. D. Kalinowski, Bytów-Słupsk-Gdańsk 2009, str. ?.
• Z. Zielonka, Kaszubi a Ślązacy, „Śląsk” 2012, nr 8, str. ?.

Literatura

• Zbigniew Zielonka - bio-bibliografia, oprac. A. Świetlicka, Słupsk, 1996.
• Zbigniew Zielonka - pisarz, naukowiec i przyjaciel. Praca zbiorowa, red. Daniela Kalinowskiego, Słupsk-Gdańsk, 2011.
• A. Jabłoński, Słupska szkoła badań nad literaturą kaszubską, [y:] Polonistyka na początku XXI wieku. Diagnozy-koncepcje-perspektywy, t. IV: Pogranicza-mniejszości-regiony-etnolingwistyka, red. J. Tambor, Katowice, 2018, str. 85-87.