Vanda Bžeska
Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon
Pisac članka: Dušan-Vladislav Pažđerski
Vanda Bžeska (Wanda Brzeska, 1893-1978), poljski etnograf, književnica, doktor filozofije i asistent na Poznanjskom i Univerzitetu Nikole Kopernika u Torunju.
Biografija i značaj za Kašube
Rođena u okolini Bidgošča u Kujavsko-Pomorjanskom kraju. Književnoću se bavi od rane mladosti, a za Kašube je posebno značajna jer je objavila nekoliko knjiga inspirisanih kašupskom kulturom, pisanih na polj. jeziku: Mitropa. Poezija lutanja; Pri plaži. Pesme; roman Slučaj opštine Cejnova, posvećen jednoj od poslednjih istraga veštica u Kašupskoj Zemlji, prepun etnografskih i folklornih elemenata. Objavljuje brojne pripovetke inspirisane kašupskim životom u časopisima „More” i „Kujavskom dnevniku”, u periodu između dva svetska rata, a u rukopisu je ostavila roman sa kašupskom tematikom Jato riba. Činjenica da je o Kašubima i Pomorju pisala na poljskom jeziku, svrstava je u red tzv. pomorjanskih pisaca (za razliku od onih koji pišu i objavljuju na kašupskom jeziku). Godine 1938. je dobila 1. nagradu časopisa „Pomorjanska sveska”, za najbolju pripovetku.
Godine 1945. počinje da radi kao asistent u Studijskoj grupi za etnografiju Zapadnih Slovena Poznanjskog univerziteta, koju tada vodi prof. Božena Stelmahovska (→). U školskoj 1945/1946. obe prelaze u novoosnovanu Katedru za etnografiju i etnologiju na Univerzitetu Nikole Kopernika u Torunju, gde do 1953. Bžeska drži predavanja studentima etnografije. U to vreme, zajedno sa svojom koleginicom sa studija, pomenutom B. Stelmahovskom, učestvuje u etnografskim naučnim ekspedicijama u Kašupsku Zemlju, a posebno u region (nekada) naseljen Slovinjcima, u okolini grada Slupska. Nedugo posle smrti prof. Stelmahovske 1956. godine, Bžeska dobija položaj starijeg asistenta na istoj Katedri, a u periodu 1957-1958. priređuje materijale iz zaostavštine preminule, objavljujući naredne tomove „Slupske biblioteke” posvećene etnografiji Slovinjaca i Kašuba. Godine 1958. prelazi privremeno u kašupski gradoć Kartuzi, gde u tamošnjem Kašupskom muzeju radi na pripremi stalne etnografske izložbe i obradi dokumentacije, zajedno sa kustosom Franćišekom Trederom (→). Najzad, 1969. se seli u Jablonovo na Pomorju, kod monahinja, gde se posvećuje radu sa ženskom omladinom i neprestano, sve do smrti, radi na priređivanju zaostavštine prof. Stelmahovske.
Godine 1975. joj je, za zasluge za kulturu i nauku, dodeljen Kavaljerski krst Ordena poljskog preporoda.
Dela
- W. Brzeska, Mitropa. Poezje z włóczęgi, Poznań, 1932.
- W. Brzeska, U strądu. Poezje, Warszawa, 1936.
- W. Brzeska, Sprawa gminy Ceynowy, Lwów-Warszawa, 1938.
- W. Brzeska, Ławica ryb (u rukopisu).
Literatura
- [M. Kowalewska], Wanda Brzeska, [y:] Pisarze ziemi bydgoskiej. Informator, oprac. M. Kowalewska, Gdynia, 1968, str. 24-25.
- R. Kukier, Wanda Brzeska (1893-1978), „Lud”, 63/1979, str. 429-430.
- T. Karwicka, Brzeska Wanda, [y:] Słownik biograficzny Pomorza Nadwiślańskiego, red. S. Gierszewski, Gdańsk 1992, t. 1, str. 171-172.
- A. Kwaśniewska, Udział Wandy Brzeskiej w badaniach etnograficznych Pomorza, "Acta Cassubiana", 10/2008, str. 41-56.
Preporučeni linkovi
- https://pl.wikipedia.org/wiki/Wanda_Emilia_Maria_Brzeska (poljski)
- http://bazhum.muzhp.pl/media//files/Acta_Cassubiana/Acta_Cassubiana-r2008-t10/Acta_Cassubiana-r2008-t10-s41-56/Acta_Cassubiana-r2008-t10-s41-56.pdf (poljski)
- http://www.kpbc.ukw.edu.pl/Content/95327/Brzeska_Wanda_186_186_Pom.pdf (poljski)
