Ванда Бжеска

Извор: Расткопедија

Грб Кашуба, Извор слике: Википедија КАШУПСКИ БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски


Ванда Бжеска (Wanda Brzeska, 1893-1978), пољски етнограф, књижевница, доктор филозофије и асистент на Познањском и Универзитету Николе Коперника у Торуњу. Ванда Бжеска, Извор слике: abebooks.com

Биографија и значај за Кашубе

Рођена у околини Бидгошча у Кујавско-Поморјанском крају. Књижевноћу се бави од ране младости, а за Кашубе је посебно значајна јер је објавила неколико књига инспирисаних кашупском културом, писаних на пољ. језику: Митропа. Поезија лутања; При плажи. Песме; роман Случај општине Цејнова, посвећен једној од последњих истрага вештица у Кашупској Земљи, препун етнографских и фолклорних елемената. Објављује бројне приповетке инспирисане кашупским животом у часописима „Море” и „Кујавском дневнику”, у периоду између два светска рата, а у рукопису је оставила роман са кашупском тематиком Јато риба. Чињеница да је о Кашубима и Поморју писала на пољском језику, сврстава је у ред тзв. поморјанских писаца (за разлику од оних који пишу и објављују на кашупском језику). Године 1938. је добила 1. награду часописа „Поморјанска свеска”, за најбољу приповетку. Збирка Митропа, Извор слике: sklep.raraavis.krakow.pl

Године 1945. почиње да ради као асистент у Студијској групи за етнографију Западних Словена Познањског универзитета, коју тада води проф. Божена Стелмаховска (→). У школској 1945/1946. обе прелазе у новоосновану Катедру за етнографију и етнологију на Универзитету Николе Коперника у Торуњу, где до 1953. Бжеска држи предавања студентима етнографије. У то време, заједно са својом колегиницом са студија, поменутом Б. Стелмаховском, учествује у етнографским научним експедицијама у Кашупску Земљу, а посебно у регион (некада) насељен Словињцима, у околини града Слупска. Недуго после смрти проф. Стелмаховске 1956. године, Бжеска добија положај старијег асистента на истој Катедри, а у периоду 1957-1958. приређује материјале из заоставштине преминуле, објављујући наредне томове „Слупске библиотеке” посвећене етнографији Словињаца и Кашуба. Године 1958. прелази привремено у кашупски градоћ Картузи, где у тамошњем Кашупском музеју ради на припреми сталне етнографске изложбе и обради документације, заједно са кустосом Франћишеком Тредером (→). Најзад, 1969. се сели у Јаблоново на Поморју, код монахиња, где се посвећује раду са женском омладином и непрестано, све до смрти, ради на приређивању заоставштине проф. Стелмаховске. Роман Случај општине Цејнова, Извор слике: abebooks.com

Године 1975. јој је, за заслуге за културу и науку, додељен Каваљерски крст Ордена пољског препорода.

Дела

  • W. Brzeska, Mitropa. Poezje z włóczęgi, Poznań, 1932.
  • W. Brzeska, U strądu. Poezje, Warszawa, 1936.
  • W. Brzeska, Sprawa gminy Ceynowy, Lwów-Warszawa, 1938.
  • W. Brzeska, Ławica ryb (у рукопису).

Литература

  • [M. Kowalewska], Wanda Brzeska, [y:] Pisarze ziemi bydgoskiej. Informator, oprac. M. Kowalewska, Gdynia, 1968, стр. 24-25.
  • R. Kukier, Wanda Brzeska (1893-1978), „Lud”, 63/1979, стр. 429-430.
  • T. Karwicka, Brzeska Wanda, [y:] Słownik biograficzny Pomorza Nadwiślańskiego, red. S. Gierszewski, Gdańsk 1992, т. 1, стр. 171-172.
  • A. Kwaśniewska, Udział Wandy Brzeskiej w badaniach etnograficznych Pomorza, "Acta Cassubiana", 10/2008, стр. 41-56.

Препоручени линкови