Antonji Abraham

KAŠUPSKI BIOGRAFSKI LEKSIKON

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Pisac članka: Dušan-Vladislav Pažđerski

---

Antonji Abraham (Antoni Abraham, 1869-1923) je bio delatnik kašupskog društvenog pokreta, osnivač narodnih društava, budilac narodne svesti.

Biografija

Rodio se u Puckom srezu (sever Kašupske Zemlje). U ranoj mladosti, u roditeljskom domu i boraveći među katoličkim sveštenstvom, gde stiče svest o potrebi buđenja slovenske nacionalne svesti u Pruskoj. Sa 16 godina putuje po kašupskim selima u potrazi za poslom, gde uočava sliku teškog života kašupskog seljaka, što ga podstiče na dalji društveno-politički rad. U to vreme, pruske vlasti otežavaju rad na širenju narodne svesti i zabranjuju javno korišćenje poljskog jezika (o kašupskom nije bilo ni govora). Abraham je često bio kažnjavan za držanje vatrenih govora u odbranu interesa Kašuba i katoličke crkve. Do 1914. protiv njega je pokrenuto oko 40 političkih procesa.

Abraham je pokušavao da radi razne poslove, a do 1909. nalazi izvesnu ekonomsku stabilnost u poznatom letovalištu Sopot, ali, kako pritisak pruskih vlasti ne jenjava, seli se te iste godine u istorijsku gdanjsku četvrt Oliva. Zapošljava se kao predstavnik fabrike Singer, što mu omogućava da legalno putuje po Kašupskoj Zemlji, često peške, raznosi štampu i knjige i organizuje narodne skupove. U to vreme, na njegovu inicijativu, u Kašupskoj Zemlji, nastaje veliki broj narodnih društava: u Pucku, Redi, Vejherovu, Gdinji itd. Kod Kašuba stiče veliku popularnost zbog svojih živopisnih govora koje drži na kašupskom jeziku, pa ga često nazivaju i „kašupskim kraljem”. Njegovu plodnu delatnost prekida 1. svetski rat, a 1916. je poslat na francuski front, gde je ranjen. Po povratku 1918. godine radi kao čuvar u banci i nastavlja svoju političku delatnost, jer Pomorje postaje deo Poljske tek posle 1920. godine. Suprotstavljajući se sve većoj nemačkoj propagandi koja je pokušava da dokaže da Kašubi žele da ostanu u novonastalom Rajhu, uključuje se u rad poljskog Potkomisarijata Vrhovnog narodnog saveta, čiji je cilj priključenje Pomorja i Kašupske Zemlje Poljskoj. Potkomisarijat šalje u Pariz najverovatnije 3 delegata (među kojima i Abraham), sa zadatkom da predstavnicima velikih sila daju dokaze da Kašubi žele da se priključe Poljskoj. Sa velikim teškoćama kašupska delegacija stiže na odredište, a poljski predstavnici (na čelu sa poznatim pijanistom I. Paderevskim) joj omogućavaju da razgovaraju sa brojnim stranim delegacijama i stranim dopisništvima. Sve to, između ostalog, rezultira, pored brojnih drugih uticaja, odlukom da se pojas naseljen Kašubima, u zaleđu grada Gdanjska (Kašupska Zemlja) dodeli Poljskoj i Poljska izađe na more.

1920. godine Abraham se seli u Gdinju, tada malo ribarsko naselje i turističku destinaciju. Tamo nastavlja svoju političku delatnost, primećujući da do ujedinjenja Kašupske Zemlje sa Poljskom ne dolazi bez problema. Poljske vlasti diskriminišu lokalno stanovništvo i na ključna mesta, uglavnom, postavljaju deseljenike iz drugih krajeva Poljske, koji ne shvataju kašupski mentalitet, njihovu prošlost i tradicije. Sve to Abrahama jako pogađa i svoje sunarodnike nagovara da uče poljski jezik i da se obrazuju u datim okolnostima. Agitovao je da se u Gdinji izgradi nova poljska luka (jer je Gdanjsk faktički pripao Nemcima).

Godine 1922. dobija Orden poljskog preporoda, a sledeće godine umire. Sahranjen je na groblju u najstarijem delu Gdinje – Oksivju, uz počasti. Njegov pogreb se pretvorio u veliku narodnu manifestaciju, u kome učestvuju brojni Kašubi iz svih delova Kašupske Zemlje i delegati iz Poljske.

Njegovim imenom su nazvane ulice gotovo u svakom gradiću Kašupske Zemlje, kao i u Gdanjsku, Gdinji i Sopotu. U svom romanu Mašopi (Maszopi, 1958), poznati kaš. i pomorjanski pisac Augustin Necel (→), na idealizovan način opisuje događaje iz života A. i njegov boravak u Parizu. Kuća u Gdinji, u kojoj je stanovao, mnogo godina predstavljala glavni izložbeni prostor gradskog muzeja, a u Pucku i Gdinji (na Kašupskom trgu) su mu podignuti monumentalni spomenici. Gdinjska filijala glavne kašupske organizacije – Kašupsko-pomorjanskog saveza, dodeljuje prestižnu nagradu „Srebrna Abrahamova burmutica” za istaknuto delovanje u interesu Kašupske Zemlje.

Kao dopisnik „Gdanjskih novina”, u periodu između dva rata, A. je ostavio na njenim stranicama niz agitacionih članaka.

Literatura

• Janowicz? [J. Karnowski], Dr Władysław Pniewski, „Antoni Abraham”. (rec), „Zabory”, 10-12/1936, str. ?
• W. Pniewski, Antoni Abraham (1869-1923). Wielki patrjota z ludu kaszubskiego. Życie i zasługi w dziele odzyskania dostępu Polski do morza i uświadomienia narodowego ludu kaszubskiego, Warszawa, 1936.
• A. Bukowski, Regionalizm kaszubski. Ruch naukowy, literacki i kulturalny. Zarys monografii historycznej, Poznań, 1950, str. 272, 275.
• Abraham, [y:] R. Ostrowska, I. Trojanowska, Bedeker kaszubski, Gdańsk, 1978 (3. izd.), str. 6-8.
• Abraham, [y:] F. Mamuszka, Bedeker sopocki, Gdańsk, 1981, str. 7-11.
• A. Bukowski, Abraham Antoni, [y:] Literatura polska. Przewodnik encyklopedyczny, Warszawa, 1984, t. 1, str. 1.
• T. Bolduan, Trybun Kaszubów. Opowieść o Antonim Abrahamie, Gdańsk, 1989.
• B. Cygler, Abraham Antoni, [y:] Słownik biograficzny Pomorza Nadwiślańskiego, red. S. Gierszewski, Gdańsk 1992, t. 1, str. 17-18
• Abraham Antoni, [y:] T. Bolduan, Nowy bedeker kaszubski, Gdańsk, 1997, str. 9-12.

Preporučeni linkovi

• Antoni Abraham, Wikipedia, Wolna encyklopedia (poljski)
• Antón Ôbram, Wikipedijô, wòlnô encyklopedijô (kašupski)
• Antoni Abraham, sni.edu.pl (poljski)
• Sokołowska M., Kwiatkowska W. Gdyński Panteon: Abraham Antoni (1869 - 1923) (poljski)
• Małszycki, Dariusz. Antoni Abraham - pierwszy "Król Kaszubów" (poljski)
• Górlikowski, Marek. Janusz Gajos jako król Kaszubów w "Kamerdynerze" Filipa Bajona. Kim naprawdę był Antoni Abraham? (poljski)