Teodora Gulgovska
Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon
Pisac članka: Dušan-Vladislav Pažđerski
Teodora Gulgovska (Teodora Gulgowska, 1860-1951), kašupski propagator, animator i organizator narodne radinosti, primenjeni umetnik, organizator muzejskog rada, etnograf, kustos Muzeja - Kašupskog etnografskog muzeja (danas: Teodore i Izidora Gulgovskog) u Kiševskim Vdzidzama.
Biografija
Rodila se (kao Nemica) u selu Vjelkim Helmima, u okolini gradića Brusa (južna Kašupska Zemlja). Privatno je studirala slikarstvo i primenjenu umetnost, kao i oblikovanje knjige u Berlinu. Godine 1899. se udaje za kasnije poznatog kašupskog pisca i etnografa I. Gulgovskog (→). Proučavanjem kašupske narodne umetnosti je počela da se bavi posle boravka u crkvi koja je nekada bila manastirska, u kašupskom gradiću Žukovu, gde je došla u dodir sa motivima kašupskog veza sa starih ženskih (monaških) zlatom opšivenih kapica i svešteničkih odora i pod uticajem muževljevih etnografskih studija i etnografske zbirke koju je sakupio u njihovom domu (buduće etno-selo) pored jezera Vdzidze. U zimu 1906/1907. počinje da radi sa grupom devojaka koje je inspirisala da izrađuju vez prema starim uzorima, ali i da stvaraju nove motive. Do 1914. godine je obučila preko sto vezilja koje su s vremenom postale samostalne. Na primeru njene škole, ubrzo su počele da niču i u drugim mestima škole veza. Od 1909. godine ona izlaže radove svojih vezilja i vdzidzki vez stiče brojna priznanja i osvaja brojne nagrade u zemlji i inostranstvu. Razvoj veza je stvorio potrebu za proizvodnjom domaćeg platna, pa je sam vez doveo do razvoja njegove proizvodnje. Osim razvoja veza, Gulgovska je doprinela i obnovi tradicionalne proizvodnje keramike, nagovorivši grnčara F. Necla u selu Hmjelnu da svoje posuđe ukrašava na starinski način. Uticala je, takođe, zajedno sa svojim mužem, na razvoj pletarstva (posebno od borovog korena). Posle smrti muža, 1925. godine, preuzela je brigu o Kašupskom etnografskom muzeju (etno-selu) u Vdzidzama, koji je nastao na osnovu njihove etnološke zbirke, ostajući sve do smrti kustos u njemu. Godine 1929. muzej preuzima država, a u junu 1932. dolazi do požara. Na inicijativu Gulgovske muzej je obnovljen prema prethodnim planovima. Godine 1949. novonastala poljska država preuzima muzej, a Gulgovsku ostavlja na mestu kustosa. Muzej koji su osnovali Gulgovska i njen muž je najstariji kašupski muzej i prvi i najveći etno-muzej (etno-selo) u celoj Poljskoj i tadašnjem nemačkom Rajhu.
Literatura
- A. Bukowski, Regionalizm kaszubski. Ruch naukowy, literacki i kulturalny. Zarys monografii historycznej, Poznań, 1950, str. 279.
- A. Bukowski, Gulgowska Teodora (1860-1951), [y:] Polski słownik biograficzny, Wrocław, 1960-1961, t. 9, str. 142.
- L. Roppel, Izydor i Teodora Gulgowscy i ich dzieło we Wdzydzach, Kościerzyna, 1975.
- Gulgowscy, [y:] R. Ostrowska, I. Trojanowska, Bedeker kaszubski, Gdańsk, 1978 (3. izd.), str. 140-143.
- A. Bukowski, Gulgowska Teodora, [y:] Słownik biograficzny Pomorza Nadwiślańskiego, red. Z. Nowak, Gdańsk 1994, t. II, str. 135-136.
- Gulgowska Teodora, [y:] T. Bolduan, Nowy bedeker kaszubski, Gdańsk, 1997, str. 111-113.
- J. Borzyszkowski, Teodora z Fethków i Izydor Gulgowski. Ich życie i dzieła, rodzina i przyjaciele we Wdzydzach, Wdzydze-Gdańsk, 2018.
