Vitold Bobrovski
Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon
Pisac članka: Dušan-Vladislav Pažđerski
Vitold Bobrovski (polj. Witold Bobrowski, kaš. Vjitôłd Bobrovskji, Witold Bòbrowsczi, čit. Vitald/Vitold Buebrovšči, 1955), kašupski delatnik, nastavnik, pedagog, autor priručnika za učenje kašupskog jezika, publicista, izdavač, pisac i prevodilac na kašupski jezik.
Biografija
Rodio se u Limanovoj (krakovski kraj), nastanio u kašupskom selu Glodnjica (između gradića Kartuzi i Lembork - središnja Kašupska Zemlja), srednju umetničku školu završava Novom Višnjiču (1975, krakovski kraj), kurs „animatora kulturnog života na selu” u Vješhoslavicama (1976, tarnovski kraj), više pedagoške studije u Torunju, gde dobija diplomu nastavnika likovnog vaspitanja (1989), poslediplomski kurs za regionalne nastavnike u Šerakovicama (1997) i poslediplomski kurs kašupskog jezika u Gdanjsku (2000). U periodu 1976-1978. radi kao organizator kulturnih aktivnosti u Malopoljskoj, a od 1979. se prebacuje u Kašupsku Zemlju i počinje da radi u školama kao učitelj (Stanjiševo, 1979-1981, središnja Kašupska Zemlja), kao organizator vannastavnih aktivnosti (Puck, 1981-1982, severna Kašupska Zemlja), nastavnik tehnike (Linjja, 1982-1983, središnja Kašupska Zemlja), učitelj likovnog, poljskog i ruskog (Miloševo, 1983-1991, središnja Kašupska Zemlja), direktor i osnivač osnovne škole, nastavnik likovnog, istorije, poljskog i kašupskog (Glodnjica, 1991-2000, središnja Kašupska Zemlja), direktor i osnivač srednje tehničke škole (Stšepč, 2000-2003, središnja Kašupska Zemlja), direktor osnovne škole, likovnog, istorije i kašupskog (Glodnjica, 2003. do danas). Bobrovski posle 24 godine života u, kako sam kaže, Galiciji, počinje svoju bogatu karijeru u kašupskoj sredini krajem 70. godina HH veka. Početkom 80. postaje član najznačajnije kašupske organizacije Kašupsko-Pomorjanskog saveza i studentskog kluba Pomoranija. S obzirom da je bio nastavnik likovnog, dobija brojne pozive da izrađuje spomen-obeležja posvećene Kašubima (npr. nadgrobni spomenik A. → Labudi). Godine 1983. osniva Društvo nastavnika (kašupski Drësztvo Szkólnëch), koje je bilo kratkog daha, ali je podvlačilo želju jednog broja kašupskih pedagoga da se organizuju sa ciljem da se u škole uvede nastava na kašupskom jeziku. Te iste godine Bobrovski počinje da izdaje povremeni samizdat-časopis „Preporod” („Vzénjik”, do 1991, 24 broja), na kašupskom jeziku. Pored aktivnog rada u prosveti i kašupskim organizacijama, Bobrovski u svom regionu (opština Stšepč) radi na organizovanju kašupskih kulturnih aktivnosti i podizanju kašupske jezičke svesti. Godine 1988. pokreće rad neformalnog kulturnog kluba u selu Glodnjica, pod nazivom Akademjô Wodpojątëch Kuńsztóv (Akademija slobodnih veština). Klub se bavio organizovanjem kulturnih događaja, sekcijâ za mlade, susreta itd. Ujesen 1991. godine Bobrovski inicira reaktivaciju 70. godina zatvorene osnovne škole u Glodnjici, kao institucije koja je podlegala neposredno samoupravi. Roditelji i nastavnici se samoorganizuju i ujedno, po prvi put u novijoj istoriji kašupskog školstva, organizuju nastavu na kašupskom jeziku za osnovce. Ta nastava je bila organizovana prema specijalno stvorenim programima, a materijali i priručnici su bili pisani od strane samih učitelja. S obzirom da su i učitelji i đaci bili kašupskog porekla, jezik Kašuba je bio korišćen i na odmorima i ostalim časovima među decom i nastavnicima od 1. do 3. razreda, što do tada nikada u Kašupskoj Zemlji nije bio slučaj. Do tada su u školstvu kašupskog regiona vladala nenaučna mišljenja da kašupski jezik ometa učenje ostalih predmeta na poljskom, ali su u Glodnjici te teorije odbačene. Otvaranje te originalne škole, na samom početku novog perioda reorganizacije poljskog društva, izazvalo je veliki pažnju u regionu, Poljskoj i šire. Školu posećuju brojni gosti iz zemlje i inostranstva, snimaju se o njoj televizijske emisije, pišu članci. Nastanak nove škole inspiriše poljske pedagoge, pre svega one okupljene u gdanjskom središtu, u okviru Gdanjskog univerziteta (K. →Kosak-Gluvčevski, Z. →Aleksander), da posvete školi nekoliko naučnih članaka i naučnih sesija. U okviru glodnjičke škole se podiže spomenik (autorstva B.) izmišljenom literarnom liku Macku Njitki Glodnjickom, stvorenom u prozi značajnog kašupskog predratnog pisca A. Buđiša (→). Taj lik, koga njegov autor smešta u glodnjički kraj, treba simboliše preporod Kašuba, a otkrivanju spomenika prisustvuje tada najznačajniji kašupski prozni pisac J. Džeždžon (→), propagator stvaralaštva A. Buđiša, koji drži nadahnuti govor. Škola, u svom prvobitnom obliku funkcioniše do 1996. godine, a napori da ona postane osmogodišnja, ne nalaze na podršku niti kod lokalnih prosvetnih i samoupravnih vlasti, uz nedovoljnu mlaku podršku Kašupsko-Pomorjanskog Saveza. Svoje višegodišnje iskustvo u pedagoškom radu, a pre svega u radu na programu učenja kašupskog jezika, Bobrovski uspešno realizuje pišući prvi kašupski bukvar (zajedno s K. Kvjatkovskom, više izdanja u periodu 2000-2016) i kašupsko-poljski rečnik za početnike (isto sa K. Kvjatkovskom, više izdanja u periodu 2003-2016).
Bobrovski je okušao svoje snage i kao pisac, objavljujući, na početku u časopisu „Preporod”, komentare, eseje i programske tekstove posvećene kašupskim pitanjima i kašupskom jeziku. U vreme borbe za opstanak prve i jedine škole sa kašupskim nastavnim jezikom, Bobrovski piše čitav niz tekstova stručno-pedagoškog karaktera u publikacija namenjenim pedagoškoj naučnoj javnosti. Bobrovski se oprobao i kao književnik na kašupskom jeziku, a 4 njegova kraća dela dobijaju različite nagrade na proznom konkursu Jana Džeždžona u Vejherovu.
Najznačajnija dela (štampana izdanja): Kašupska škola u Glodnjici. Šansa i nada za oslobođenje (1996), O osnovnoj školi u Glodnjici (1997), Buktinja nade (1998), Multikulturna edukacija u kašupskoj školi u Glodnjici (1999), Glad za domaćim jezikom, tj. o Kašupskoj školi u Glodnjici (1999), Kašupska abaceda. Tvoj prvi bukvar (2000, 2002, 2007, 2008, 2016; zajedno sa K. Kvjatkovskom), Tvoj prvi rečnik. Kašupsko-poljski rečnik (2003, 2008, 2016; zajedno sa K. Kvjatkovskom); (oprema knjigâ i ilustracije - izbor): J. Cejnove, J. Pjepke, o Pjašnjici, T. Lipskog, A. Labude i J. Elvarta; (spomenici, nadgrobni spomenici i spomen-ploče): J. Karnovskom (→, 1986), B. Hšanovskom (1987), F. Krenckom (→), A. Labudi (1988), partizanima Pomorjanskog grifona (1989), F. Maršalkovskom (→), J. Dambeku (→, 1994), Mestvinu II (1994), partizanima Pomorjanskog grifona (1995), I. Trojanovskoj (→), Kašupsko-Pomorjanskom Savezu (1996), J. Vibickom (→, 1997) itd.
Bobrovski u svojoj brošuri Kašupska škola u Glodnjici. Šansa i nada za oslobođenje, opisuje kulturni istorijat sela Glodnjica i njegove okoline i okolnosti nastanka i prestanka sa radom prve osnovne škole u kojoj je, u moderno doba, posle političkih promena u Poljskoj, bila organizovana nastava kašupskog jezika (kašupski je zakonom priznat za jezik tek 2005). U brošuri se može naći veliki broj zanimljivih podataka o radu škole i pročitati jedan lični opis borbe za podizanje kašupske jezičke svesti u okviru tadašnjeg poljskog pedagoškog sistema. U članku Baklja nade Bobrovski pokušava da analizira poljski obrazovni sistem i u kratkim crtama daje naznake njegovom asimilacionog i unifikacijskog karaktera (nedostatak regionalih sadržaja i ukrupnjavanje škola i školstva, koji trebaju da razbiju lokalnu solidarnost i seosku samosvest). Prema njemu, školski programi ne uzimaju u obzir lokalne kulture, u cilju opšte državne globalizacije, stvaraju se školski „kombinati” i neprestano vrši pritisak od strane „ekonomista” za likvidaciju „neekonomičnih” škola (što su sve univerzalne teze koje i danas mogu dobro da opišu karakter vladajućih tendencija, ne samo u osnovnom i srednjem školstvu). Na kraju, knjigom Tvoj prvi bukvar Bobrovski pokušava da prenese na mlađe naraštaje svoje iskustvo kao učitelja kašupskog jezika. J. Treder (→) dobro ocenjuje bukvar, podvlačeći da autori jako vode računa o jeziku, posebno u oblasti opšte leksike, standardizacije, narodne leksike, prebacujući im korišćene nekih nepotrebnih germanizama.
Godine 2006. Bobrovski se javno zalaže za osnivanje Nacionalne/Narodne partije (Kašuba), što je većina kašupskih delatnika ocenilo kao radikalan i štetan stav.
Bobrovski je nosilac nekoliko značajnih nagrada: „Pečat Svetopelka” (1986), najznačajnije kašupske nagrade za promociju kašupske kulture - „Medalje Stolema” (1994), „Srebrne Abrahamove burmutice” (2001) itd.
Dela
ŠTAMPANE PUBLIKACIJE
- V. Bobrovskji, Kaszëbska spodlëcznô szkoła na Głodnjicë. Możnota ë nôdzeja wodpojęcégo. Kaszubska szkoła na Głodnicy. Szansa i nadzieja wyzwolenia, Głodnica-Gdynia, 1996.
- W. Bobrowski, O elementarnej szkole na Głodnicy, [y:] Pedagogia Celestyna Freineta a edukacja regionalna, red. W. Frankiewicz, K. Kossak-Główczewski, Gdańsk, 1997, str. 235-239.
- W. Bobrowski, Kaganek nadziei, „Więź”, 476/1998, str. 92-98.
- W. Bobrowski, Edukacja międzykulturowa w kaszubskiej szkole w Głodnicy, [y:] Edukacja międzykulturowa w wymiarze instytucjonalnym, Białystok, 1999, str. 306-315.
- W. Bobrowski, Głód rodnej mowy, czyli rzecz o Kaszubskiej Szkole na Głodnicy, [y:] Edukacja regionalna mniejszości narodowych i etnicznych. Z wybranych rozwiązań edukacyjnych Białorusinów, Fryzów, Niemców, Sami i Kaszubów, red. K. Kossak-Główczewski, Gdańsk, 1999, str. 146-168.
- W. Bòbrowsczi, K. Kwiatkòwskô, Kaszëbsczé abecadło. Twój pierszi elemeńtôrz, Gdańsk, 2000, 2002, 2007, 2008, Gdynia, 2016.
- W. Bòbrowsczi, K. Kwiatkòwskô, Twój pierszy słowôrz. Słowôrz kaszëbskò-pòlsczi, Gdańsk, 2003, 2008, Gdynia, 2016.
OPREMA KNjIGA I ILUSTRACIJE - IZBOR
- J. Ceynowa, Urënamle, Gdańsk, 1982.
- Staszków Jan (J. Piepka), Moja kotka, mój kot, Gdańsk, 1983.
- Staszków Jan (J. Piepka), Kamiszczi, Gdańsk, 1983.
- Piaśnica – poezja i fragmenty prozy, Gdańsk-Wejherowo, 1970, Gdańsk, 1984.
- Remusowi króm. Wypisy z literatury kaszubskiej dla nauczycieli języka polskiego, red. T. Lipski, Gdańsk, 1990.
- A. Labuda, Kaszëbsczim jesmë lëdã, Gdynia, 1996.
- J. Ellwart, Kaszuby – Przewodnik Turystyczny, Gdynia, 1997, 1998, 1999, 2000.
SPOMENICI, NADGROBNI SPOMENICI I SPOMEN-PLOČE - IZBOR
- Jan Karnowski - Brusy, 1986 (spomenik).
- Bernard Chrzanowski - Oksywie, 1987 (nadgrobni spomenik).
- Aleksander Labuda - Strzepcz, 1988 (nadgrobni spomenik).
- Franciszek Kręcki - Borzestowo, 1988 (spomenik).
- Partyzanci TOW „Gryf Kaszubski” - Borzestowska Huta, 1989 (spomenik).
- Feliks Marszałkowski - Kartuzy, 1990 (nadgrobni spomenik).
- Józef Dambek - Leśniewo, 1992 (spomen-ploča).
- Mack Nitka-Głodkowski - Głodnica, 1992 (spomenik).
- Józef Dambek - Gołubie, 1994 (spomenik).
- Mestwin II - Rumia, 1994 (spomenik).
- Partyzanci TOW „Gryf Pomorski” - Redkowice, 1995 (spomen-ploča).
- Izabella Trojanowska - Srzebrzysko-Gdańsk, 1996 (nadgrobni spomenik).
- Zrzeszenie Kaszubsko-Pomorskie - Gdynia, 1996 (spomen-ploča).
- Józef Wybicki - Starbienino, 1997 (spomen-ploča).
Literatura
- J. Treder, Kaszëbsczé abecadło. Twój pierszi elemeńtôrz, [y:] Język kaszubski. Poradnik encyklopedyczny, red. J. Treder, Gdańsk, 2006, str. 110-112.
- A. Jablonsczi, Wiérztnica Bòbrowsczich Witôłda, abò sto piesni òd jednégò piesniodzeje, „Pomerania”, 10/2013, str. 52.
- Witold Bobrowski, [y:] Z Kaszub do Austrii. Korespondencja literatów kaszubskich do Ferdinanda Neureitera, oprac. A. Kuik-Kalinowska, Gdańsk-Słupsk, 2017, str. 44-49.
- D. Kalinowski, „Vzénjik” Witolda Bobrowskiego, [y:] Òd „Skôrbu” do „Stegne”. 150 lat czasopiśmiennictwa kaszubskiego, red. D. Kalinowski, Wejherowo-Słupsk-Gdańsk, 2017, str. 269-275.
