Витолд Бобровски
Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon
Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски
Витолд Бобровски (пољ. Witold Bobrowski, каш. Vjitôłd Bobrovskji, Witold Bòbrowsczi, чит. Виталд/Витолд Буебровшчи, 1955), кашупски делатник, наставник, педагог, аутор приручника за учење кашупског језика, публициста, издавач, писац и преводилац на кашупски језик.
Биографија
Родио се у Лимановој (краковски крај), настанио у кашупском селу Глодњица (између градића Картузи и Лемборк - средишња Кашупска Земља), средњу уметничку школу завршава Новом Вишњичу (1975, краковски крај), курс „аниматора културног живота на селу” у Вјешхославицама (1976, тарновски крај), више педагошке студије у Торуњу, где добија диплому наставника ликовног васпитања (1989), последипломски курс за регионалне наставнике у Шераковицама (1997) и последипломски курс кашупског језика у Гдањску (2000). У периоду 1976-1978. ради као организатор културних активности у Малопољској, а од 1979. се пребацује у Кашупску Земљу и почиње да ради у школама као учитељ (Стањишево, 1979-1981, средишња Кашупска Земља), као организатор ваннаставних активности (Пуцк, 1981-1982, северна Кашупска Земља), наставник технике (Лињја, 1982-1983, средишња Кашупска Земља), учитељ ликовног, пољског и руског (Милошево, 1983-1991, средишња Кашупска Земља), директор и оснивач основне школе, наставник ликовног, историје, пољског и кашупског (Глодњица, 1991-2000, средишња Кашупска Земља), директор и оснивач средње техничке школе (Стшепч, 2000-2003, средишња Кашупска Земља), директор основне школе, ликовног, историје и кашупског (Глодњица, 2003. до данас). Бобровски после 24 године живота у, како сам каже, Галицији, почиње своју богату каријеру у кашупској средини крајем 70. година ХХ века. Почетком 80. постаје члан најзначајније кашупске организације Кашупско-Поморјанског савеза и студентског клуба Поморанија. С обзиром да је био наставник ликовног, добија бројне позиве да израђује спомен-обележја посвећене Кашубима (нпр. надгробни споменик А. → Лабуди). Године 1983. оснива Друштво наставника (кашупски Drësztvo Szkólnëch), које је било кратког даха, али је подвлачило жељу једног броја кашупских педагога да се организују са циљем да се у школе уведе настава на кашупском језику. Те исте године Бобровски почиње да издаје повремени самиздат-часопис „Препород” („Vzénjik”, до 1991, 24 броја), на кашупском језику. Поред активног рада у просвети и кашупским организацијама, Бобровски у свом региону (општина Стшепч) ради на организовању кашупских културних активности и подизању кашупске језичке свести. Године 1988. покреће рад неформалног културног клуба у селу Глодњица, под називом Akademjô Wodpojątëch Kuńsztóv (Академија слободних вештина). Клуб се бавио организовањем културних догађаја, секцијâ за младе, сусрета итд. Ујесен 1991. године Бобровски иницира реактивацију 70. година затворене основне школе у Глодњици, као институције која је подлегала непосредно самоуправи. Родитељи и наставници се самоорганизују и уједно, по први пут у новијој историји кашупског школства, организују наставу на кашупском језику за основце. Та настава је била организована према специјално створеним програмима, а материјали и приручници су били писани од стране самих учитеља. С обзиром да су и учитељи и ђаци били кашупског порекла, језик Кашуба је био коришћен и на одморима и осталим часовима међу децом и наставницима од 1. до 3. разреда, што до тада никада у Кашупској Земљи није био случај. До тада су у школству кашупског региона владала ненаучна мишљења да кашупски језик омета учење осталих предмета на пољском, али су у Глодњици те теорије одбачене. Отварање те оригиналне школе, на самом почетку новог периода реорганизације пољског друштва, изазвало је велики пажњу у региону, Пољској и шире. Школу посећују бројни гости из земље и иностранства, снимају се о њој телевизијске емисије, пишу чланци. Настанак нове школе инспирише пољске педагоге, пре свега оне окупљене у гдањском средишту, у оквиру Гдањског универзитета (К. →Косак-Глувчевски, З. →Александер), да посвете школи неколико научних чланака и научних сесија. У оквиру глодњичке школе се подиже споменик (ауторства Б.) измишљеном литерарном лику Мацку Њитки Глодњицком, створеном у прози значајног кашупског предратног писца А. Буђиша (→). Тај лик, кога његов аутор смешта у глодњички крај, треба симболише препород Кашуба, а откривању споменика присуствује тада најзначајнији кашупски прозни писац Ј. Джежџон (→), пропагатор стваралаштва А. Буђиша, који држи надахнути говор. Школа, у свом првобитном облику функционише до 1996. године, а напори да она постане осмогодишња, не налазе на подршку нити код локалних просветних и самоуправних власти, уз недовољну млаку подршку Кашупско-Поморјанског Савеза. Своје вишегодишње искуство у педагошком раду, а пре свега у раду на програму учења кашупског језика, Бобровски успешно реализује пишући први кашупски буквар (заједно с К. Квјатковском, више издања у периоду 2000-2016) и кашупско-пољски речник за почетнике (исто са К. Квјатковском, више издања у периоду 2003-2016).
Бобровски је окушао своје снаге и као писац, објављујући, на почетку у часопису „Препород”, коментаре, есеје и програмске текстове посвећене кашупским питањима и кашупском језику. У време борбе за опстанак прве и једине школе са кашупским наставним језиком, Бобровски пише читав низ текстова стручно-педагошког карактера у публикација намењеним педагошкој научној јавности. Бобровски се опробао и као књижевник на кашупском језику, а 4 његова краћа дела добијају различите награде на прозном конкурсу Јана Джежџона у Вејхерову.
Најзначајнија дела (штампана издања): Кашупска школа у Глодњици. Шанса и нада за ослобођење (1996), О основној школи у Глодњици (1997), Буктиња наде (1998), Мултикултурна едукација у кашупској школи у Глодњици (1999), Глад за домаћим језиком, тј. о Кашупској школи у Глодњици (1999), Кашупска абацеда. Твој први буквар (2000, 2002, 2007, 2008, 2016; заједно са К. Квјатковском), Твој први речник. Кашупско-пољски речник (2003, 2008, 2016; заједно са К. Квјатковском); (опрема књигâ и илустрације - избор): Ј. Цејнове, Ј. Пјепке, о Пјашњици, Т. Липског, А. Лабуде и Ј. Елварта; (споменици, надгробни споменици и спомен-плоче): Ј. Карновском (→, 1986), Б. Хшановском (1987), Ф. Кренцком (→), А. Лабуди (1988), партизанима Поморјанског грифона (1989), Ф. Маршалковском (→), Ј. Дамбеку (→, 1994), Мествину II (1994), партизанима Поморјанског грифона (1995), И. Тројановској (→), Кашупско-Поморјанском Савезу (1996), Ј. Вибицком (→, 1997) итд.
Бобровски у својој брошури Кашупска школа у Глодњици. Шанса и нада за ослобођење, описује културни историјат села Глодњица и његове околине и околности настанка и престанка са радом прве основне школе у којој је, у модерно доба, после политичких промена у Пољској, била организована настава кашупског језика (кашупски је законом признат за језик тек 2005). У брошури се може наћи велики број занимљивих података о раду школе и прочитати један лични опис борбе за подизање кашупске језичке свести у оквиру тадашњег пољског педагошког система. У чланку Бакља наде Бобровски покушава да анализира пољски образовни систем и у кратким цртама даје назнаке његовом асимилационог и унификацијског карактера (недостатак регионалих садржаја и укрупњавање школа и школства, који требају да разбију локалну солидарност и сеоску самосвест). Према њему, школски програми не узимају у обзир локалне културе, у циљу опште државне глобализације, стварају се школски „комбинати” и непрестано врши притисак од стране „економиста” за ликвидацију „неекономичних” школа (што су све универзалне тезе које и данас могу добро да опишу карактер владајућих тенденција, не само у основном и средњем школству). На крају, књигом Твој први буквар Бобровски покушава да пренесе на млађе нараштаје своје искуство као учитеља кашупског језика. Ј. Тредер (→) добро оцењује буквар, подвлачећи да аутори јако воде рачуна о језику, посебно у области опште лексике, стандардизације, народне лексике, пребацујући им коришћене неких непотребних германизама.
Године 2006. Бобровски се јавно залаже за оснивање Националне/Народне партије (Кашуба), што је већина кашупских делатника оценило као радикалан и штетан став.
Бобровски је носилац неколико значајних награда: „Печат Светопелка” (1986), најзначајнијe кашупске награде за промоцију кашупске културе - „Медаље Столема” (1994), „Сребрне Абрахамове бурмутице” (2001) итд.
Дела
ШТАМПАНЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ
- V. Bobrovskji, Kaszëbska spodlëcznô szkoła na Głodnjicë. Możnota ë nôdzeja wodpojęcégo. Kaszubska szkoła na Głodnicy. Szansa i nadzieja wyzwolenia, Głodnica-Gdynia, 1996.
- W. Bobrowski, O elementarnej szkole na Głodnicy, [y:] Pedagogia Celestyna Freineta a edukacja regionalna, red. W. Frankiewicz, K. Kossak-Główczewski, Gdańsk, 1997, стр. 235-239.
- W. Bobrowski, Kaganek nadziei, „Więź”, 476/1998, стр. 92-98.
- W. Bobrowski, Edukacja międzykulturowa w kaszubskiej szkole w Głodnicy, [y:] Edukacja międzykulturowa w wymiarze instytucjonalnym, Białystok, 1999, стр. 306-315.
- W. Bobrowski, Głód rodnej mowy, czyli rzecz o Kaszubskiej Szkole na Głodnicy, [y:] Edukacja regionalna mniejszości narodowych i etnicznych. Z wybranych rozwiązań edukacyjnych Białorusinów, Fryzów, Niemców, Sami i Kaszubów, red. K. Kossak-Główczewski, Gdańsk, 1999, стр. 146-168.
- W. Bòbrowsczi, K. Kwiatkòwskô, Kaszëbsczé abecadło. Twój pierszi elemeńtôrz, Gdańsk, 2000, 2002, 2007, 2008, Gdynia, 2016.
- W. Bòbrowsczi, K. Kwiatkòwskô, Twój pierszy słowôrz. Słowôrz kaszëbskò-pòlsczi, Gdańsk, 2003, 2008, Gdynia, 2016.
ОПРЕМА КЊИГА И ИЛУСТРАЦИЈЕ - ИЗБОР
- J. Ceynowa, Urënamle, Gdańsk, 1982.
- Staszków Jan (J. Piepka), Moja kotka, mój kot, Gdańsk, 1983.
- Staszków Jan (J. Piepka), Kamiszczi, Gdańsk, 1983.
- Piaśnica – poezja i fragmenty prozy, Gdańsk-Wejherowo, 1970, Gdańsk, 1984.
- Remusowi króm. Wypisy z literatury kaszubskiej dla nauczycieli języka polskiego, red. T. Lipski, Gdańsk, 1990.
- A. Labuda, Kaszëbsczim jesmë lëdã, Gdynia, 1996.
- J. Ellwart, Kaszuby – Przewodnik Turystyczny, Gdynia, 1997, 1998, 1999, 2000.
СПОМЕНИЦИ, НАДГРОБНИ СПОМЕНИЦИ И СПОМЕН-ПЛОЧЕ - ИЗБОР
- Jan Karnowski - Brusy, 1986 (споменик).
- Bernard Chrzanowski - Oksywie, 1987 (надгробни споменик).
- Aleksander Labuda - Strzepcz, 1988 (надгробни споменик).
- Franciszek Kręcki - Borzestowo, 1988 (споменик).
- Partyzanci TOW „Gryf Kaszubski” - Borzestowska Huta, 1989 (споменик).
- Feliks Marszałkowski - Kartuzy, 1990 (надгробни споменик).
- Józef Dambek - Leśniewo, 1992 (спомен-плоча).
- Mack Nitka-Głodkowski - Głodnica, 1992 (споменик).
- Józef Dambek - Gołubie, 1994 (споменик).
- Mestwin II - Rumia, 1994 (споменик).
- Partyzanci TOW „Gryf Pomorski” - Redkowice, 1995 (спомен-плоча).
- Izabella Trojanowska - Srzebrzysko-Gdańsk, 1996 (надгробни споменик).
- Zrzeszenie Kaszubsko-Pomorskie - Gdynia, 1996 (спомен-плоча).
- Józef Wybicki - Starbienino, 1997 (спомен-плоча).
Литература
- J. Treder, Kaszëbsczé abecadło. Twój pierszi elemeńtôrz, [y:] Język kaszubski. Poradnik encyklopedyczny, red. J. Treder, Gdańsk, 2006, стр. 110-112.
- A. Jablonsczi, Wiérztnica Bòbrowsczich Witôłda, abò sto piesni òd jednégò piesniodzeje, „Pomerania”, 10/2013, стр. 52.
- Witold Bobrowski, [y:] Z Kaszub do Austrii. Korespondencja literatów kaszubskich do Ferdinanda Neureitera, oprac. A. Kuik-Kalinowska, Gdańsk-Słupsk, 2017, стр. 44-49.
- D. Kalinowski, „Vzénjik” Witolda Bobrowskiego, [y:] Òd „Skôrbu” do „Stegne”. 150 lat czasopiśmiennictwa kaszubskiego, red. D. Kalinowski, Wejherowo-Słupsk-Gdańsk, 2017, стр. 269-275.
