Ђорђе Лобачев у фантастици

Јуриј Павлович Лобачев (4. март 1909 — 23. јул 2002), познат као Ђорђе Лобачев био је један од пионира и један од најзначајнијих аутора у историји српског и југословенског стрипа.[1] Међу његове најпознатије стрипове спадају Женидба цара Душана, Пропаст града Пирлитора, Баш Челик, Чардак ни на небу ни на земљи, Барон Минхаузен, Чаробњак из Оза, Пепељуга и други.[2] Аутор је стрипа Ураган долази у поноћ — првог модерног стрипа објављеног у СССР 1966.[1][2] Школа стрипа „Ђорђе Лобачев“ из Београда носи његово име.[3]

Као што је својевремено уочио Жика Богдановић стрипски опус Лобачева може се поделити на три групе: 1. Пустоловно–онирички жанр 2. Обрада књижевних дела 3. Национално–фолклорни

Биографија

Детињство и младост

Ђорђе Лобачев је рођен 4. марта 1909. у Скадру, где му је отац био на служби као руски конзул.

Детињство је за време Балканских ратова провео у Црној Гори, где је крштен на Цетињу. Живео је и у Косовској Митровици, а потом на Криту и у Солуну. Као емигрантско сироче имао је тешко детињство и младост.

У периоду 1922—1929. учио је у Првој руско-српској гимназији, да би после студирао историју уметности на београдском Филозофском факултету.

Предратна стрипска каријера

Када је због светске економске кризе Лобачев изгубио посао у грађевинској фирми 1934, окреће се наменском рекламном и другом цртању да би прехранио породицу. Илустровао је књиге, цртао карикатуре и рекламе.

Под утицајем светске популарности америчког авантуристичког стрипа, Лобачев почиње да ради и стрипове, прво у Панорами и Стрипу, а затим и другим листовима: Мика Миш, Микијево царство, Политика и Политикин Забавник.

Као један од аутора тзв. „Београдског круга“, објавио је многобројне стрипове, међу којима је и „Хајдук Станко,“ „Барон Минхаузен“, „Плава пустоловка“, „Принцеза Ру“, „Баш Челик“... Стрипови су му објављивани и у Француској пре Другог светског рата, попут серијала „Princesse Thanit“ („Принцеза Ру“) у часопису Aventures (1939).

Послератни период

Учествовао је у ослобођењу Београда 1944. године и све до 1949. радио уметничке послове. Један је од оснивача часописа Дуга, за који је израдио први логотип.

У време Информбироа, као совјетски грађанин протеран је у Румунију. После неколико година, прешао је у Лењинград (Санкт Петербург), где је остао до краја живота.

Београдска „Просвета“ издала му је аутобиографску књигу Када се Волга уливала у Саву, а новопазовски „Бонарт“ постао је ексклузивни издавач његових стрипова и сликовница.

Један од значајних стрипова које је нацртао је и „Трагом народне маште“ у коме се на маштовит начин описује женидба цара Душана.

Умро је у Санкт Петербургу 23. јула 2002. године.

Стрипографија

Главна стрипографија Ђорђа Лобачева Саставио Здравко Зупан

• Крваво наследство, сценарио Вадим Кургански, 1935.
• Зрак смрти, сценарио Вадим Кургански, 1935.
• Деца капетана Гранта, по роману Жила Верна, 1936.
• Хајдук Станко, по роману Јанка Веселиновића, 1936.
• Царев гласник, по роману Жила Верна Михаил Строгов, 1936.
• Дубровски, по поеми Александра Пушкина, 1937.
• Препад у авиону, 1937.
• Плава пустоловка, 1937–1939.
• Принцеза Ру, 1938–1939.
• Бели дух, 1938–1940.
• Женидба цара Душана, по српској народној песми, 1938.
• Пропаст града Пирлитора, по српској народној песми, сценарио Павле Церовић, 1939.
• Баш Челик, по српској народној бајци, 1939.
• Чардак ни на небу ни на земљи, по српској народној бајци, 1939.
• Шеиков син, 1939.
• Господар смрти, 1939–1940.
• Пепељуга, сценарио Живојин Вукадиновић по сопственој драми, 1940.
• Барон Минхаузен, по Распеу, 1940.
• Чаробњак из Оза, по роману Ф. Баума, 1941.
• Биберче, по српској народној бајци, 1942.
• Пионир Ика и лени друг Жика, 1945.
• Биберче (дужа верзија), по српској народној бајци, 1951.
• Тајанствена пећина, 1965.
• Хајдук Вељко, 1966.
• Сатурн долази у помоћ, 1966. (у СССР: Ураган идет на помощь)
• Доживљаји у брдима, 1967.
• Чувај се сењске руке, по роману Августа Шеноа, 1967.
• Nedovr[eni SF
• Чаробњак из Оза, по роману Ф. Баума, 1974.
• Женидба Душанова (нова верзија), по српској народној песми, 1976.
• Баш Челик (нова верзија), по српској народној бајци, 1976.
• Чардак ни на небу ни на земљи (нова верзија), по српској народној бајци, 1976.
• Пропаст града Пирлитора (нова верзија), по српској народној песми, 1976.
• Биберче (нова верзија), по српској народној бајци, 1976.
• Стелин рођендан, по мотивима Ф. Баума, 1986.
• Бајка о цару Салтану, по Александру Пушкину, 1990.
• Бајка о златном петлићу, по Пушкину, 1990.
• Бајка о мртвој царевој кћери и о седморици витезова, по Пушкину, 1990.
• Бајка о попу и о његовом раднику Тиквану, по Пушкину, 1990.
• Бајка о рибару и рибици, по Пушкину, 1990.
• Пепељуга, према бајци Шарла Пероа, 2000.
• Камени цвет, текст Срећко Јовановић према бајци Павела Бажова, 2000.
• Храбри кројач, по браћи Грим, 2001.
• Чворко, 2001.

Разне жанровске моделе виђене на западу „Крваво наследство” Панорами 1935. (сценарио Вадим Кургански) или „Деца капетана Гранта” 1936. (према роману Жила Верна) === „Црвени врабац“ ===недовршено. Али уводећи и своје као што је антологијски Хајдук Станко у Политици „Политика“ ===

• „Хајдук Станко” 1936. (према роману Јанка Веселиновића обрадио Милош Стевановић)

Пустоловни и реалистички, Жал за матушком у Мики Мишу: „Царев гласник” 1936. (према роману Жила Верна) и „Дубровски” 1937. (према делу Александра Пушкина), као и „Мали забавник Мика Миш“ === „Препад у авиону” 1937.

Међутим, други крак је чисто фантастички где се види суверено владање или изумевање каниона жанра- Почетнички Зрак смрти” у Стрипу 1935. сценарио Вадим Кургански је под одређеним тицајем грофа Алексеја Толстоја Хиперболоид инжењера Граина доводи до техноагресије и теслијанских визија злоупотребе технологије, што ће убрзо бити згодно у његовим много зрелијим делима (Плава пустоловка и Господар Смрти.

Али и сам уводи иновацију - улазећи дубље у свет српског фолклора за којег је сматрао да је наш допринос светској култури - „Женидба цара Душана” 1938. и „Пропаст града Пирлитора” 1939. (сценарио Павле Церовић), а у Забавнику „Баш Челик” 1939. (према народној приповетки) и „Чардак ни на небу ни на земљи” 1939.

Лако барата и светским тропама, илуструјући за Божу Вукадиновића у Политици : „Барон Минхаузен” 1940. и * „Чаробњак из Оза” 1941. (према причи Франка Баума) недовршено, === „Политикин забавник“ представу „Пепељуга” 1940. самог Живорада Вукадиновића)

Но такође у Мики Мишу долази круцијална „Плава пустоловка” у шест епизода 1937-1939. са јаким НФ елементима: подводне базе, алтернативна историја СССР и Русије, социјални инжењеринг испирање мозга.

А одмах затим и „Принцеза Ру” и „Мефисто се забавља” 1938/1939 који је са разлогом добио епитет једног од најнадреалистичкијих стрипова икада створених упркос "реалистичком" разрешењу у завршници где се фикција оправдава снимањем филма.

За Игњачевићево Микијево Царство објављује четири епизоде „Господара смрти” (1939-1940), као један од најпотреснијих својих подухвата.

Рат почиње неки месец касније немачким бомбардовањем Београда априла 1941. Сви листови у којим је објављивао престају да излазе. Ново издаваштво се дешава под немачким надзором а Лобачев почиње да црта

• „Биберче” (Коло, 1942.) (прва скраћена верзија)

„Дуга“

• „Пионир Ика и лени друг Жика” 1945.

„Биберче“

• „Биберче” 1951. (друга дужа верзија)

Када је поново покренуо стрипску каријеру новом сарадњом са Политикиним Забавником 1965-1967, радио је искључиво реалистичке, нефантастичке приче: један ток је савремени пустоловни серијал о Драгану и Мири, други је убедљива адаптација најважнијих историјских мотива: Хајдук Вељко и Чувај се сењске руке.

Следи још једна пауза да би следећи стрип НФ, али је запаљен у пожару Забавника 1969, и прештампан је тек 50 година касније у монографији Зупана 2019.

Велики повратак се дешава сарадњом са Жиком Богдановићем што доводи до * „Чаробњак из Оза” 1974. (комплетна обрада приче Франка Баума) у Пегазу и књиге „Чудесни свет Ђорђа Лобачева“ (1976) са ноим верзијама стрипова „Женидба Душанова”, „Баш Челик”, „Чардак ни на небу ни на земљи”, „Пропаст града Пирлитора” и „Биберче”.

Поново се враћа Баумовом озу 1986 у стрипу "Стелин рођендан" и наравно накратко Барону Минхаузену у краткој црно-белој верзији, а затим и раскошној бојеној.

Потреба за фантастичким се наставља и повећава како уметник улази у године. Његове бајке по Пушкину излазе у Дечјим новинама 1990: "Бајка о цару Салтану", "Бајка о златном петлићу", "Бајка о мртвој царевој кћери и о седморици витезова", "Бајка о попу и о његовом раднику Тиквану" и "Бајка о рибару и рибици".

Деценију касније, 2000. године, излази нова тура бајки, али овога пута у виду сликовница: "Пепељуга", према бајци Шарла Пероа, "Камени цвет" са сценаријем Срећка Јовановића према бајци Павела Бажова, а 2001. и "Храбри кројач" по браћи Грим те "Чворко".

Признања

• Велика повеља Гашиног сабора породици Лобачев (2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд

Извори и литература

• Антанасиевич, Ирина. Русская классика в картинках, Филологический факультет Белградского университета, Белград, 2015.
• Антанасиевич, Ирина. Русский комикс Королевства Югославия, „Скифия“, Санкт–Петербруг, 2018.
• Антанасијевић, Ирина и Ранка Рађеновић (ауторке каталога). Руски стрип Краљевине Југославије, каталог изложбе. * Русский комикс Королевства Югославия, каталог выставки, Друштво за очување наслеђа руске емиграције Архив „Алтера“, Београд, 2018. Са текстовима Здравка Зупана и Зорана Стефановића.
• Богдановић, Жика. Ђорђе Лобачев или детињство које не престаје // Пегаз. Београд. - 1974. Бр. 1/2.
• Богдановић, Жика. Чардак ни на небу ни на земљи: Рађање и живот београдског стрипа 1934-1941, „Атенеум“, Београд, 2006.
• Богдановић, Жика. Чудесни свет Ђорђа Лобачев (Предговор). Београд. - 1976.
• Драгинчић, Славко и Зупан Здравко. Историја југословенског стрипа 1, „Форум“, Нови Сад, 1986. Исправљено електронско издање: „Пројекат Растко: Библиотека српске културе на Интернету, 7. новембар 2005.: http://www.rastko.rs/strip/1/zupan-draginicic_1/index.html (Приступљено 2. 6. 2019.)
• Зупан, Здравко. Лобачев Юрий (Джордже) Павлович // Художники русского зарубежья. 1917-1939. Биографический словарь. „Нотабене“, Санкт-Петербург. 1999.
• Зупан, Здравко., "Главна стрипографија Ђорђа Лобачева" , у: Лобачев Ђорђе. Сабрана дела. Књ. 1, Плава пустоловка и друге приче (1931-1939), „Макондо“, Београд, 2018.
• Зупан, Здравко., „Ђорђе Лобачев“ /Биографија/ у: Лобачев Ђорђе. Сабрана дела. Књ. 1, Плава пустоловка и друге приче (1931-1939), „Макондо“, Београд, 2018.
• Зупан, Здравко., Век стрипа у Србији, Културни центар — Галерија савремене уметности, Панчево, 2007.
• Зупан, Здравко., Лобачев: Чардак и на небу и на земљи (монографија), Модести стрипови, 2019. (у штампи)
• Ивков , Слободан. 60 година домаћег стрипа у Србији (,1935—1995), Галерија „Ликовни сусрет“, Суботица, 1995. Е-издање: Пројекат Растко
• Лобачев Ђорђе. Сабрана дела. Књ. 1, Плава пустоловка и друге приче (1931-1939), „Макондо“, Београд, 2018. Уредио Зоран Стефановић на основу почетне замисли Здравка Зупана.
• Лобачев, Ђорђе и Милош Јевтић. Живе слике Ђорђа Лобачева, Музеј Рудничко-таковског краја, Горњи Милановац, 2010.
• Лобачев, Ђорђе. Кад се Волга уливала у Саву, „Просвета“, Београд, 1997.
• Лобачев, Ђорђе. Сећања на почетке // Београдски стрип 1935-1985. Каталог изложбе. Београд, 1985.
• Стефановић, Зоран. „Зрак смрти” 1935. (сценарио Вадим Кургански) „Стрип“ /анотације/ у: Лобачев Ђорђе. Сабрана дела. Књ. 1, Плава пустоловка и друге приче (1931-1939), „Макондо“, Београд, 2018.
• Стефановић, Зоран. „Плава пустоловка“ „Стрип“ /анотације/ у: Лобачев Ђорђе. Сабрана дела. Књ. 1, Плава пустоловка и друге приче (1931-1939), „Макондо“, Београд, 2018.
• Тамбурић, Живојин, Зупан, Здравко. и Зоран Стефановић. Стрипови које смо волели: Избор стрипова и стваралаца са простора бивше Југославије у XX веку /The Comics We Loved: Selection of 20th Century Comics and Creators from the Region of Former Yugoslavia /критички лексикон/, „Омнибус“, Београд, 2011.
• Ivkov, Slobodan. Serbian comics entries in: World Encyclopedia of Comics, The, ed. Maurice Horn. „Chelsea House Publishers“, Broomall, USA, 1999.
• Zupan, Zdravko, „The Golden Age of Serbian comics, Belgrade Comic Art 1935-1941“, International Journal of Comic Art, Drexel Hill, PA, USA, 2000.

Спољашње везе

• IN MEMORIAM Ђорђе Лобачев (1909—2002), „Глас јавности“, Београд, 1. август 2002.

IN MEMORIAM Ђорђе Лобачев (1909—2002), „Глас јавности“, Београд, 1. август 2002.

Удружење стрипских уметника Србије.„Две госпе, седамдесет витезова и 6.000 улазака у племенити свет стрипа: Извештај са првог Гашиног сабора, 26. април — 11. мај 2018.”, 17. мај 2018.