Enciklopedija Lobačev

Jurij Pavlovič Lobačev (4. mart 1909 — 23. jul 2002), poznat kao Đorđe Lobačev bio je jedan od pionira i jedan od najznačajnijih autora u istoriji srpskog i jugoslovenskog stripa.[1] Među njegove najpoznatije stripove spadaju Ženidba cara Dušana, Propast grada Pirlitora, Baš Čelik, Čardak ni na nebu ni na zemlji, Baron Minhauzen, Čarobnjak iz Oza, Pepeljuga i drugi.[2] Autor je stripa Uragan dolazi u ponoć — prvog modernog stripa objavljenog u SSSR 1966.[1][2] Škola stripa „Đorđe Lobačev“ iz Beograda nosi njegovo ime.[3]

Kao što je svojevremeno uočio Žika Bogdanović stripski opus Lobačeva može se podeliti na tri grupe: 1. Pustolovno–onirički žanr 2. Obrada književnih dela 3. Nacionalno–folklorni

Biografija

Detinjstvo i mladost

Đorđe Lobačev je rođen 4. marta 1909. u Skadru, gde mu je otac bio na službi kao ruski konzul.

Detinjstvo je za vreme Balkanskih ratova proveo u Crnoj Gori, gde je kršten na Cetinju. Živeo je i u Kosovskoj Mitrovici, a potom na Kritu i u Solunu. Kao emigrantsko siroče imao je teško detinjstvo i mladost.

U periodu 1922—1929. učio je u Prvoj rusko-srpskoj gimnaziji, da bi posle studirao istoriju umetnosti na beogradskom Filozofskom fakultetu.

Predratna stripska karijera

Kada je zbog svetske ekonomske krize Lobačev izgubio posao u građevinskoj firmi 1934, okreće se namenskom reklamnom i drugom crtanju da bi prehranio porodicu. Ilustrovao je knjige, crtao karikature i reklame.

Pod uticajem svetske popularnosti američkog avanturističkog stripa, Lobačev počinje da radi i stripove, prvo u Panorami i Stripu, a zatim i drugim listovima: Mika Miš, Mikijevo carstvo, Politika i Politikin Zabavnik.

Kao jedan od autora tzv. „Beogradskog kruga“, objavio je mnogobrojne stripove, među kojima je i „Hajduk Stanko,“ „Baron Minhauzen“, „Plava pustolovka“, „Princeza Ru“, „Baš Čelik“... Stripovi su mu objavljivani i u Francuskoj pre Drugog svetskog rata, poput serijala „Princesse Thanit“ („Princeza Ru“) u časopisu Aventures (1939).

Posleratni period

Učestvovao je u oslobođenju Beograda 1944. godine i sve do 1949. radio umetničke poslove. Jedan je od osnivača časopisa Duga, za koji je izradio prvi logotip.

U vreme Informbiroa, kao sovjetski građanin proteran je u Rumuniju. Posle nekoliko godina, prešao je u Lenjingrad (Sankt Peterburg), gde je ostao do kraja života.

Beogradska „Prosveta“ izdala mu je autobiografsku knjigu Kada se Volga ulivala u Savu, a novopazovski „Bonart“ postao je ekskluzivni izdavač njegovih stripova i slikovnica.

Jedan od značajnih stripova koje je nacrtao je i „Tragom narodne mašte“ u kome se na maštovit način opisuje ženidba cara Dušana.

Umro je u Sankt Peterburgu 23. jula 2002. godine.

Stripografija

Glavna stripografija Đorđa Lobačeva Sastavio Zdravko Zupan

• Krvavo nasledstvo, scenario Vadim Kurganski, 1935.
• Zrak smrti, scenario Vadim Kurganski, 1935.
• Deca kapetana Granta, po romanu Žila Verna, 1936.
• Hajduk Stanko, po romanu Janka Veselinovića, 1936.
• Carev glasnik, po romanu Žila Verna Mihail Strogov, 1936.
• Dubrovski, po poemi Aleksandra Puškina, 1937.
• Prepad u avionu, 1937.
• Plava pustolovka, 1937–1939.
• Princeza Ru, 1938–1939.
• Beli duh, 1938–1940.
• Ženidba cara Dušana, po srpskoj narodnoj pesmi, 1938.
• Propast grada Pirlitora, po srpskoj narodnoj pesmi, scenario Pavle Cerović, 1939.
• Baš Čelik, po srpskoj narodnoj bajci, 1939.
• Čardak ni na nebu ni na zemlji, po srpskoj narodnoj bajci, 1939.
• Šeikov sin, 1939.
• Gospodar smrti, 1939–1940.
• Pepeljuga, scenario Živojin Vukadinović po sopstvenoj drami, 1940.
• Baron Minhauzen, po Raspeu, 1940.
• Čarobnjak iz Oza, po romanu F. Bauma, 1941.
• Biberče, po srpskoj narodnoj bajci, 1942.
• Pionir Ika i leni drug Žika, 1945.
• Biberče (duža verzija), po srpskoj narodnoj bajci, 1951.
• Tajanstvena pećina, 1965.
• Hajduk Veljko, 1966.
• Saturn dolazi u pomoć, 1966. (u SSSR: Uragan idet na pomoщь)
• Doživljaji u brdima, 1967.
• Čuvaj se senjske ruke, po romanu Avgusta Šenoa, 1967.
• Snimak godine
• Čarobnjak iz Oza, po romanu F. Bauma, 1974.
• Ženidba Dušanova (nova verzija), po srpskoj narodnoj pesmi, 1976.
• Baš Čelik (nova verzija), po srpskoj narodnoj bajci, 1976.
• Čardak ni na nebu ni na zemlji (nova verzija), po srpskoj narodnoj bajci, 1976.
• Propast grada Pirlitora (nova verzija), po srpskoj narodnoj pesmi, 1976.
• Biberče (nova verzija), po srpskoj narodnoj bajci, 1976.
• Stelin rođendan, po motivima F. Bauma, 1986.
• Bajka o caru Saltanu, po Aleksandru Puškinu, 1990.
• Bajka o zlatnom petliću, po Puškinu, 1990.
• Bajka o mrtvoj carevoj kćeri i o sedmorici vitezova, po Puškinu, 1990.
• Bajka o popu i o njegovom radniku Tikvanu, po Puškinu, 1990.
• Bajka o ribaru i ribici, po Puškinu, 1990.
• Pepeljuga, prema bajci Šarla Peroa, 2000.
• Kameni cvet, tekst Srećko Jovanović prema bajci Pavela Bažova, 2000.
• Hrabri krojač, po braći Grim, 2001.
• Čvorko, 2001.

Razne žanrovske modele viđene na zapadu „Krvavo nasledstvo” Panorami 1935. (scenario Vadim Kurganski) ili „Deca kapetana Granta” 1936. (prema romanu Žila Verna) === „Crveni vrabac“ ===nedovršeno. Ali uvodeći i svoje kao što je antologijski Hajduk Stanko u Politici „Politika“ ===

• „Hajduk Stanko” 1936. (prema romanu Janka Veselinovića obradio Miloš Stevanović)

Pustolovni i realistički, Žal za matuškom u Miki Mišu: „Carev glasnik” 1936. (prema romanu Žila Verna) i „Dubrovski” 1937. (prema delu Aleksandra Puškina), kao i „Mali zabavnik Mika Miš“ === „Prepad u avionu” 1937.

Međutim, drugi krak je čisto fantastički gde se vidi suvereno vladanje ili izumevanje kaniona žanra- Početnički Zrak smrti” u Stripu 1935. scenario Vadim Kurganski je pod određenim ticajem grofa Alekseja Tolstoja Hiperboloid inženjera Graina dovodi do tehnoagresije i teslijanskih vizija zloupotrebe tehnologije, što će ubrzo biti zgodno u njegovim mnogo zrelijim delima (Plava pustolovka i Gospodar Smrti.

Ali i sam uvodi inovaciju - ulazeći dublje u svet srpskog folklora za kojeg je smatrao da je naš doprinos svetskoj kulturi - „Ženidba cara Dušana” 1938. i „Propast grada Pirlitora” 1939. (scenario Pavle Cerović), a u Zabavniku „Baš Čelik” 1939. (prema narodnoj pripovetki) i „Čardak ni na nebu ni na zemlji” 1939.

Lako barata i svetskim tropama, ilustrujući za Božu Vukadinovića u Politici : „Baron Minhauzen” 1940. i * „Čarobnjak iz Oza” 1941. (prema priči Franka Bauma) nedovršeno, === „Politikin zabavnik“ predstavu „Pepeljuga” 1940. samog Živorada Vukadinovića)

No takođe u Miki Mišu dolazi krucijalna „Plava pustolovka” u šest epizoda 1937-1939. sa jakim NF elementima: podvodne baze, alternativna istorija SSSR i Rusije, socijalni inženjering ispiranje mozga.

A odmah zatim i „Princeza Ru” i „Mefisto se zabavlja” 1938/1939 koji je sa razlogom dobio epitet jednog od najnadrealističkijih stripova ikada stvorenih uprkos "realističkom" razrešenju u završnici gde se fikcija opravdava snimanjem filma.

Za Ignjačevićevo Mikijevo Carstvo objavljuje četiri epizode „Gospodara smrti” (1939-1940), kao jedan od najpotresnijih svojih poduhvata.

Rat počinje neki mesec kasnije nemačkim bombardovanjem Beograda aprila 1941. Svi listovi u kojim je objavljivao prestaju da izlaze. Novo izdavaštvo se dešava pod nemačkim nadzorom a Lobačev počinje da crta

• „Biberče” (Kolo, 1942.) (prva skraćena verzija)

„Duga“

• „Pionir Ika i leni drug Žika” 1945.

„Biberče“

• „Biberče” 1951. (druga duža verzija)

Kada je ponovo pokrenuo stripsku karijeru novom saradnjom sa Politikinim Zabavnikom 1965-1967, radio je isključivo realističke, nefantastičke priče: jedan tok je savremeni pustolovni serijal o Draganu i Miri, drugi je ubedljiva adaptacija najvažnijih istorijskih motiva: Hajduk Veljko i Čuvaj se senjske ruke.

Sledi još jedna pauza da bi sledeći strip NF, ali je zapaljen u požaru Zabavnika 1969, i preštampan je tek 50 godina kasnije u monografiji Zupana 2019.

Veliki povratak se dešava saradnjom sa Žikom Bogdanovićem što dovodi do * „Čarobnjak iz Oza” 1974. (kompletna obrada priče Franka Bauma) u Pegazu i knjige „Čudesni svet Đorđa Lobačeva“ (1976) sa noim verzijama stripova „Ženidba Dušanova”, „Baš Čelik”, „Čardak ni na nebu ni na zemlji”, „Propast grada Pirlitora” i „Biberče”.

Ponovo se vraća Baumovom ozu 1986 u stripu "Stelin rođendan" i naravno nakratko Baronu Minhauzenu u kratkoj crno-beloj verziji, a zatim i raskošnoj bojenoj.

Potreba za fantastičkim se nastavlja i povećava kako umetnik ulazi u godine. Njegove bajke po Puškinu izlaze u Dečjim novinama 1990: "Bajka o caru Saltanu", "Bajka o zlatnom petliću", "Bajka o mrtvoj carevoj kćeri i o sedmorici vitezova", "Bajka o popu i o njegovom radniku Tikvanu" i "Bajka o ribaru i ribici".

Deceniju kasnije, 2000. godine, izlazi nova tura bajki, ali ovoga puta u vidu slikovnica: "Pepeljuga", prema bajci Šarla Peroa, "Kameni cvet" sa scenarijem Srećka Jovanovića prema bajci Pavela Bažova, a 2001. i "Hrabri krojač" po braći Grim te "Čvorko".

Priznanja

• Velika povelja Gašinog sabora porodici Lobačev (2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd

Izvori i literatura

• Antanasievič, Irina. Russkaя klassika v kartinkah, Filologičeskiй fakulьtet Belgradskogo universiteta, Belgrad, 2015.
• Antanasievič, Irina. Russkiй komiks Korolevstva Юgoslaviя, „Skifiя“, Sankt–Peterbrug, 2018.
• Antanasijević, Irina i Ranka Rađenović (autorke kataloga). Ruski strip Kraljevine Jugoslavije, katalog izložbe. * Russkiй komiks Korolevstva Юgoslaviя, katalog vыstavki, Društvo za očuvanje nasleđa ruske emigracije Arhiv „Altera“, Beograd, 2018. Sa tekstovima Zdravka Zupana i Zorana Stefanovića.
• Bogdanović, Žika. Đorđe Lobačev ili detinjstvo koje ne prestaje // Pegaz. Beograd. - 1974. Br. 1/2.
• Bogdanović, Žika. Čardak ni na nebu ni na zemlji: Rađanje i život beogradskog stripa 1934-1941, „Ateneum“, Beograd, 2006.
• Bogdanović, Žika. Čudesni svet Đorđa Lobačev (Predgovor). Beograd. - 1976.
• Draginčić, Slavko i Zupan Zdravko. Istorija jugoslovenskog stripa 1, „Forum“, Novi Sad, 1986. Ispravljeno elektronsko izdanje: „Projekat Rastko: Biblioteka srpske kulture na Internetu, 7. novembar 2005.: http://www.rastko.rs/strip/1/zupan-draginicic_1/index.html (Pristupljeno 2. 6. 2019.)
• Zupan, Zdravko. Lobačev Юriй (Džordže) Pavlovič // Hudožniki russkogo zarubežья. 1917-1939. Biografičeskiй slovarь. „Notabene“, Sankt-Peterburg. 1999.
• Zupan, Zdravko., "Glavna stripografija Đorđa Lobačeva" , u: Lobačev Đorđe. Sabrana dela. Knj. 1, Plava pustolovka i druge priče (1931-1939), „Makondo“, Beograd, 2018.
• Zupan, Zdravko., „Đorđe Lobačev“ /Biografija/ u: Lobačev Đorđe. Sabrana dela. Knj. 1, Plava pustolovka i druge priče (1931-1939), „Makondo“, Beograd, 2018.
• Zupan, Zdravko., Vek stripa u Srbiji, Kulturni centar — Galerija savremene umetnosti, Pančevo, 2007.
• Zupan, Zdravko., Lobačev: Čardak i na nebu i na zemlji (monografija), Modesti stripovi, 2019. (u štampi)
• Ivkov , Slobodan. 60 godina domaćeg stripa u Srbiji (,1935—1995), Galerija „Likovni susret“, Subotica, 1995. E-izdanje: Projekat Rastko
• Lobačev Đorđe. Sabrana dela. Knj. 1, Plava pustolovka i druge priče (1931-1939), „Makondo“, Beograd, 2018. Uredio Zoran Stefanović na osnovu početne zamisli Zdravka Zupana.
• Lobačev, Đorđe i Miloš Jevtić. Žive slike Đorđa Lobačeva, Muzej Rudničko-takovskog kraja, Gornji Milanovac, 2010.
• Lobačev, Đorđe. Kad se Volga ulivala u Savu, „Prosveta“, Beograd, 1997.
• Lobačev, Đorđe. Sećanja na početke // Beogradski strip 1935-1985. Katalog izložbe. Beograd, 1985.
• Stefanović, Zoran. „Zrak smrti” 1935. (scenario Vadim Kurganski) „Strip“ /anotacije/ u: Lobačev Đorđe. Sabrana dela. Knj. 1, Plava pustolovka i druge priče (1931-1939), „Makondo“, Beograd, 2018.
• Stefanović, Zoran. „Plava pustolovka“ „Strip“ /anotacije/ u: Lobačev Đorđe. Sabrana dela. Knj. 1, Plava pustolovka i druge priče (1931-1939), „Makondo“, Beograd, 2018.
• Tamburić, Živojin, Zupan, Zdravko. i Zoran Stefanović. Stripovi koje smo voleli: Izbor stripova i stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije u XX veku /The Comics We Loved: Selection of 20th Century Comics and Creators from the Region of Former Yugoslavia /kritički leksikon/, „Omnibus“, Beograd, 2011.
• Ivkov, Slobodan. Serbian comics entries in: World Encyclopedia of Comics, The, ed. Maurice Horn. „Chelsea House Publishers“, Broomall, USA, 1999.
• Zupan, Zdravko, „The Golden Age of Serbian comics, Belgrade Comic Art 1935-1941“, International Journal of Comic Art, Drexel Hill, PA, USA, 2000.

Spoljašnje veze

• IN MEMORIAM Đorđe Lobačev (1909—2002), „Glas javnosti“, Beograd, 1. avgust 2002.

IN MEMORIAM Đorđe Lobačev (1909—2002), „Glas javnosti“, Beograd, 1. avgust 2002.

Udruženje stripskih umetnika Srbije.„Dve gospe, sedamdeset vitezova i 6.000 ulazaka u plemeniti svet stripa: Izveštaj sa prvog Gašinog sabora, 26. april — 11. maj 2018.”, 17. maj 2018.