Антоњи Абрахам
Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon
Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски
Антоњи Абрахам (Antoni Abraham, 1869-1923) је био делатник кашупског друштвеног покрета, оснивач народних друштава, будилац народне свести.
Биографија
.jpg)
Родио се у Пуцком срезу (север Кашупске Земље). У раној младости, у родитељском дому и боравећи међу католичким свештенством, где стиче свест о потреби буђења словенске националне свести у Пруској. Са 16 година путује по кашупским селима у потрази за послом, где уочава слику тешког живота кашупског сељака, што га подстиче на даљи друштвено-политички рад. У то време, пруске власти отежавају рад на ширењу народне свести и забрањују јавно коришћење пољског језика (о кашупском није било ни говора). Абрахам је често био кажњаван за држање ватрених говора у одбрану интереса Кашуба и католичке цркве. До 1914. против њега је покренуто око 40 политичких процеса.
Абрахам је покушавао да ради разне послове, а до 1909. налази извесну економску стабилност у познатом летовалишту Сопот, али, како притисак пруских власти не јењава, сели се те исте године у историјску гдањску четврт Олива. Запошљава се као представник фабрике Сингер, што му омогућава да легално путује по Кашупској Земљи, често пешке, разноси штампу и књиге и организује народне скупове. У то време, на његову иницијативу, у Кашупској Земљи, настаје велики број народних друштава: у Пуцку, Реди, Вејхерову, Гдињи итд. Код Кашуба стиче велику популарност због својих живописних говора које држи на кашупском језику, па га често називају и „кашупским краљем”. Његову плодну делатност прекида 1. светски рат, а 1916. је послат на француски фронт, где је рањен. По повратку 1918. године ради као чувар у банци и наставља своју политичку делатност, јер Поморје постаје део Пољске тек после 1920. године. Супротстављајући се све већој немачкој пропаганди која је покушава да докаже да Кашуби желе да остану у новонасталом Рајху, укључује се у рад пољског Поткомисаријата Врховног народног савета, чији је циљ прикључење Поморја и Кашупске Земље Пољској. Поткомисаријат шаље у Париз највероватније 3 делегата (међу којима и Абрахам), са задатком да представницима великих сила дају доказе да Кашуби желе да се прикључе Пољској. Са великим тешкоћама кашупска делегација стиже на одредиште, а пољски представници (на челу са познатим пијанистом И. Падеревским) јој омогућавају да разговарају са бројним страним делегацијама и страним дописништвима. Све то, између осталог, резултира, поред бројних других утицаја, одлуком да се појас насељен Кашубима, у залеђу града Гдањска (Кашупска Земља) додели Пољској и Пољска изађе на море.
1920. године Абрахам се сели у Гдињу, тада мало рибарско насеље и туристичку дестинацију. Тамо наставља своју политичку делатност, примећујући да до уједињења Кашупске Земље са Пољском не долази без проблема. Пољске власти дискриминишу локално становништво и на кључна места, углавном, постављају десељенике из других крајева Пољске, који не схватају кашупски менталитет, њихову прошлост и традиције. Све то Абрахама јако погађа и своје сународнике наговара да уче пољски језик и да се образују у датим околностима. Агитовао је да се у Гдињи изгради нова пољска лука (јер је Гдањск фактички припао Немцима).
Године 1922. добија Орден пољског препорода, а следеће године умире. Сахрањен је на гробљу у најстаријем делу Гдиње – Оксивју, уз почасти. Његов погреб се претворио у велику народну манифестацију, у коме учествују бројни Кашуби из свих делова Кашупске Земље и делегати из Пољске.
Његовим именом су назване улице готово у сваком градићу Кашупске Земље, као и у Гдањску, Гдињи и Сопоту. У свом роману Машопи (Maszopi, 1958), познати каш. и поморјански писац Аугустин Нецел (→), на идеализован начин описује догађаје из живота А. и његов боравак у Паризу. Кућа у Гдињи, у којој је становао, много година представљала главни изложбени простор градског музеја, а у Пуцку и Гдињи (на Кашупском тргу) су му подигнути монументални споменици. Гдињска филијала главне кашупске организације – Кашупско-поморјанског савеза, додељује престижну награду „Сребрна Абрахамова бурмутица” за истакнуто деловање у интересу Кашупске Земље.
Као дописник „Гдањских новина”, у периоду између два рата, А. је оставио на њеним страницама низ агитационих чланака.
Литература
- Janowicz? [J. Karnowski], Dr Władysław Pniewski, „Antoni Abraham”. (rec), 10-12/1936, стр. ?
- W. Pniewski, Antoni Abraham (1869-1923). Wielki patrjota z ludu kaszubskiego. Życie i zasługi w dziele odzyskania dostępu Polski do morza i uświadomienia narodowego ludu kaszubskiego, Warszawa, 1936.
- A. Bukowski, Regionalizm kaszubski. Ruch naukowy, literacki i kulturalny. Zarys monografii historycznej, Poznań, 1950, стр. 272, 275.
- Abraham, [y:] R. Ostrowska, I. Trojanowska, Bedeker kaszubski, Gdańsk, 1978 (3. изд.), стр. 6-8.
- Abraham, [y:] F. Mamuszka, Bedeker sopocki, Gdańsk, 1981, стр. 7-11.
- A. Bukowski, Abraham Antoni, [y:] Literatura polska. Przewodnik encyklopedyczny, Warszawa, 1984, т. 1, стр. 1.
- T. Bolduan, Trybun Kaszubów. Opowieść o Antonim Abrahamie, Gdańsk, 1989.
- B. Cygler, Abraham Antoni, [y:] Słownik biograficzny Pomorza Nadwiślańskiego, red. S. Gierszewski, Gdańsk 1992, т. 1, стр. 17-18
- Abraham Antoni, [y:] T. Bolduan, Nowy bedeker kaszubski, Gdańsk, 1997, стр. 9-12.
Препоручени линкови
- Antoni Abraham, Wikipedia, Wolna encyklopedia (пољски)
- Antón Ôbram, Wikipedijô, wòlnô encyklopedijô (кашупски)
- Antoni Abraham, sni.edu.pl (пољски)
- Sokołowska M., Kwiatkowska W. Gdyński Panteon: Abraham Antoni (1869 - 1923) (пољски)
- Małszycki, Dariusz. Antoni Abraham - pierwszy "Król Kaszubów" (пољски)
- Górlikowski, Marek. Janusz Gajos jako król Kaszubów w "Kamerdynerze" Filipa Bajona. Kim naprawdę był Antoni Abraham? (пољски)
