Дејан Ајдачић у фантастици

Извор: Расткопедија
Измена од 19:09, 8. јун 2019.; Зоран Стефановић (разговор | доприноси) (→‎Библиографија Дејана Ајдачића у фантастици)

Написао: Зоран Стефановић

Д. Ајдачић у Универзитетској библиотеци у Београду, 6. март 2019.

Дејан Ајдачић (*1959) је српски истраживач фантастике, преводилац, професор универзитета, уредник, издавач, лексикограф, рецензент и међународни културни активиста. Један је од истакнутих европских слависта и научни пионир у промишљању словенске књижевне фантастике као макропојаве. По обиму, детаљности, интердисциплинарној и мултидисциплинарној методи управо је Ајдачићева делатност кључна за савремена истраживања словенске фантастике, како њеног микротематског тако и синтетичког тумачења — дуго чеканог свеобухватног погледа након деценија културне раздробљености једног широког простора.

Биографија

Рођен је у Београду 1959. године у породици истакнутих научника Владимира и Надежде Ајдачић. Дипломирао је, магистрирао и докторирао филологију у Београду. У 21. веку међународно су значајне, обимне и добро документоване његове делатности као слависте, филолога, фолклористе, етнолингвисте, теоретичара књижевности, преводиоца и уредника. Запажен је и његов рад као професора универзитета у Украјини (од 2003) и Пољској (од 2016).

Руководилац многих културних и научних подухвата, међу којима су и Удружење за словенске уметности и културе (од 1997), Међународна културна мрежа "Пројекат Растко" (од 1998), сајт Словенска капија, Издавачка кућа "Словославија" и други.

Опус у фантастици

Иако је оставио траг на више поља, словенска фантастика се код овог аутора издваја као поље мисије по више основа. Као истраживач, Ајдачић је аутор студија о митологији и демонологији у књижевној фантастици, о научној фантастици укључујући и киберфантастику и футурофантастику, као и о појединачним делима и ауторима словенске и српске фантастике. Неке његове студије имају читаоце и ван научних сфера, што су посебно биле Футурославија. Студије о словенској научној фантастици (2008); Еротославија. Преображења Ероса у словенским књижевностима (2013) и Перунославија: О паганским боговима у непаганска времена (2016).

Уредник је или коуредник петнаест међународних академских зборника о словенској фантастици. У Србији је уредио: Антиутопије у словенским књижевностима (1999), Чудо у словенским културама (2000), Словенска научна фантастика (коуредник Бојан Јовић, 2007), Дарко Сувин: Научна фантастика, спознаја, слобода (2009), Тело у словенској футурофантастици (2011), Тесла као лик у уметности (2014), Јуда Искариотски у словенским културама (2016), „Савремена словенска фантастика и популарна култура“ у Књижевна историја (2016) и најновији: О српској књижевној фантастици (2019). У Пољској је приредио зборнике Апокрифи и легенде Старог завета код Јужних Словена (коуредници Георги Минчев и Малгожата Сковронек, 2006) и Тело у словенској футурофантастици (коуредник Вацлав Валецки, 2013). У Украјини је приредио три тома научног зборника Словенска фантастика (2012-2016) и један О словенској фантастици на порталу ЛитАкцент (2017).

Предавао је о српској фантастици у оквиру лекција о историји српске књижевности на Филолошком факултету у Кијеву (2003-2018) и у циклусу трибина Fantastica Slavica у Кијеву (2012-2013). Аутор је 14 ауторских предавања о страним писцима у циклусу „Словенска и српска књижевна фантастика“ у Универзитетској библиотеци у Београду (2019).

Преводио је на српски научне студије о фантастици са италијанског, бугарског, руског, украјинског и пољског, а фантастичку краћу прозу са украјинског језика. Рецензент је академских славистичких чланака, публикација и дисертација о словенској фантастици у више земаља.

Као организатор заслужан је за научне конференције и друге програме о фантастици у Кијеву (2011-2018) и Гдањску (2018) као и циклуса „Словенска и српска књижевна фантастика“ у Универзитетској библиотеци у Београду (2019), првог своје врсте у Европи. Огледао се и као писац, попут књиге Изабрана дела коауторски писане са Иваном Срдановићем (1988).

Признања за фантастику

  • Наградa за промоцију фантастичне књижевности 6. Фестивала фантастичне књижевности „Арт-Анима“, Београд 2019.

Ајдачић ју је добио након Зорана Живковића, Горана Скробоње, Жике Богдановића, Илије Бакића и Саве Дамјанова. Из образложења: "Награда за промоцију фантастичне књижевности 2019. Дејану Ајдачићу вишеструко је заслужена, без сумње најављујући нове истраживачке и духовне просторе на које нам овај особени полихистор нашег времена указује."

Библиографија Дејана Ајдачића у фантастици

Истраживач

Аутор студија о митологији и демонологији у књижевној фантастици, о поимању фантастичке, студија о мотивима, темама, хронотопима, студија о научној фантастици, киберфантастици, футурофантастици, делима и ауторима словенске и српске фантастике.

Ауторске књиге у којима се мање или више обрађује фантастика:

  • Прилози проучавању фолклора балканских Словена, Београд, 2004.
  • Славистичка истраживања, Београд, 2007.
  • Футурославија. Студије о словенској научној фантастици, Београд, 2008. Приредио: Зоран Стефановић
    • Футурославија. Студије о словенској научној фантастици, проширено издање, Београд, 2009.
    • Футурославія. Літературознавчі огляди про футурофантастику, Київ, 2010.
  • Славістичні дослідження: фольклористичні, літературознавчі, мовознавчі, Київ, 2010.
  • Демони і боги у слов'янських літературах, Київ, 2011.
  • Еротославија. Преображења Ероса у словенским књижевностима, Београд, 2013.
    • Еротославія: Перетворення Ероса у слов’янських літературах, Київ, 2015.
  • Перунославија. О паганским боговима у непаганска времена, Београд, 2016.
Уредник
  • Антиутопије у словенским књижевностима, Београд: Janus, Научно друштво за словенске уметности и културе, 1999, 175 с, (Словенска капија : зборници ; 1)
  • Чудо у словенским културама, Београд-Нови Сад: Апис, Научно друштво за словенске уметности и културе, 2000, с. 385, (Словенска капија : зборници ; 2)
  • Apokryfy i legendy starotestamentowe Słowian południowych, Kraków: Wydawnictwo Uniwersytetu Jagiellońskiego, 2006, LVIII, 386 s (ko-urednici Georgi Minczew, Małgorzata Skowronek
  • Словенска научна фантастика. Зборник радова / Уредили Дејан Ајдачић, Бојан Јовић, Београд: Институт за књижевност и уметност, 2007, с. 411.
  • Darko Suvin: Naučna fantastika, spoznaja, sloboda, Beograd: SlovoSlavia, 2009, s. 395.
  • Тело у словенској футурофантастици, Уредник Дејан Ајдачић, Београд: SlovoSlavia, 2011, 350 с.
  • Ciało w futurofantastyce słowiańskiej / Pod red. Dejana Ajdačicia i Wacława Waleckiego, Kraków: Collegium Columbinum, 2013, 315 s, (Biblioteka Tradycji ; nr 123)
  • Тесла као лик у уметности, Београд : Албатрос плус, 2014, с. 186, (Албатрос библиотека ; књ. 169)
  • Слов’янська фантастика. Збірник наукових праць. Том 2, Київ: „Освіта України“, 2015, с. 526.
  • Јуда искариотски у словенским културама / Уредио Дејан Ајдачић, Београд: Алма, 2016, с. 197 с.
  • Слов’янська фантастика. Збірник наукових праць. Том 2, Київ: „Освіта України“, 2015, с. 526.
  • Слов’янська фантастика. Збірник наукових праць. Том 3, Київ: „Освіта України“, 2016, с. 333.
  • Про слов’янську фантастику на порталі ЛітАкцент / Вибір та післямова Деян Айдачич, Київ: «Освіта України» (2016), 2017, с. 214 с.
  • Савремена словенска фантастика и популарна култура, Књижевна историја, 2016, бр. 160, 2016, с. 97–162, бр. 161, 2017, с. 73–102.
  • О српској књижевној фантастици, Београд: Алма, 2019, 274 с.
Предавач

У оквиру лекција о историји српске књижевности на Филолошком факултету у Кијеву (2003-2018) предавања о А. Стојковићу, М. Глишићу, Ј. Грчићу Миленку, М. Настасијевићу, Б. Пекићу, М. Павићу. Излагања у конверзаторијуму FantasticaSlavica у Кијеву (2012-2013)Излагања (14) у циклусу Словенска и српска књижевна фантастика у Универзитетској библиотеци у Београду (2018)

Писац
  • Изабрана дела, Београд, 1988. (ко-аутор Иван Срдановић)
Преводилац

Студија Бронислава Бачка са италијанског (зб. Антиутопије у словенским књижевностима, 1999), студија Р. Попова, В. Баеве, А. Стојкове, Љ. Стојанове, са бугарског (зб. Чудо у словенским културама, 2000), студије В. Кајтоха, А. Штофа, Д. Бжостека, П. Мајевског, С. Гјергјел, К. Боћан са пољског, О. Дрјабине, Е. Ковтун, Б. Лањина, са руског, Ј. Шкурова, О. Михеда са украјинског (зб. Тело у словенској футурофантастици, 2011), студије М. Иванове Гиргинове, Е. Рускове са бугарског, Б. Трохе са пољског, са руског, Т. Бовсунивске, В. Агејеве са украјинског, критике А. Татаренко са украјинског (зб. Српска књижевност у украјинском ЛитАкценту, 2017), Прича Две у бунару Љубов Пономаренко са украјинског, прича Парадокс Хомског Володимира Јешкиљева са украјинског.

Лексикограф

Обновио је са Зораном Стефановићем Расткопедију - стручну ауторску енциклопедију 2019, на основу концепције из 2003. године.

Приређивач трећег електронског издања Енциклопедије научне фантастике Зорана Живковића

Рецензент

Дисертације о бугарској фантастици Олене Сајковске написана на украјинском језику, рецензент чланака у академским славистичким часописима, рецензент славистичких публикација

Активиста-организатор
  • Организовање конверзаторијума FantasticaSlavica у Кијеву (2011-2013) https://sites.google.com/site/fantasticaslavica/
  • Организовање блока о књижевној фантастици на конференцији ХІІІ Міжнародні славістичні читання пам’яті академіка Леоніда Булаховського
  • Конференција о фантастици у Кијеву (2012, 2014, 2016)
  • Конференција о фантастици у Гдањску (2018)
  • Организовање циклуса Словенска и српска књижевна фантастика у Универзитетској библиотеци у Београду (2018)

Библиографија о Дејану Ајдачићу у фантастици

Види још

Спољашње везе