Johan III Bernuli
Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon
Pisac članka: Dušan-Vladislav Pažđerski
Johan III Bernuli (Johann III Bernoulli, 1744-1807), švajcarski naučnik i putopisac.
Biografija i značaj za Kašube
Član čuvene porodice švajcarskih matematičara - Bernuli, unuk Johana I Bernulija, sin Johana II Bernulija. Početak naučnih interesovanja Kašubima se poklopio sa najopširnijim opisom švajcarskog naučnika i putopisca J. Bernulija, sa njegovog putovanja po Pruskoj, Rusiji i Poljskoj, na kome je bio u periodu 1777-1778. Dva puta je prolazio kroz Zapadno (Središnje) Pomorje, a u dodir sa Kašubima je došao u selima Ostrovcu i Ščipkovicama, u okolini gradića Slavna, na dobrima grofa Otona fon Podevila. Svoje utiske objavljuje u delu: Putovanje kroz Brandenburg, Pomeraniju, Prusku, Kurlandiju, Rusiju i Poljsku, godine 1777. i 1778 Johana Bernulija. Putovanje prema Gdanjsku i opis karakteristika tog grada (1779).
U vreme njegovog boravka seljaci iz sela Ostrovca (prema Z. → Šultki) koriste nemački jezik, iako su 150 godina ranije znali isključivo kašupski. Ipak, njihovi običaji sadrže u to vreme veliki broj kašupskih elemenata. Ščipkovice, kao i tri okolna sela, koja su pripadala njegovom domaćinu, zadržala su potpuno kašupski karakter i Bernuli ih karakteriše kao „malu domovinu Kašuba”. Prema njegovom mišljenju isticali su se „dobrim izgledom”, iako su se oblačili prostije od okolnih Nemaca, dok su se kaš. žene, prema njemu, „isticale ružnoćom i prostom odećom” (napravljene od sivog i domaćeg platna, sa crnim kapicama na glavama). Za kašupske običaje tvrdi da su veoma slični poljskim. Dobar deo njegovih stavova je, prema Z. Šultki vidljivo pod uticajem njegovih nemačkih domaćina, koji su smatrali da kašupsko stanovništvo, slično poljskom, predstavlja otelotvorenje svega negativnog, a nemačko - pozitivnog, pa zbog toga piše da se Kašubi nisko klanjaju, ljube i grle noge svojih gospodara, ali su i pored toga, prevrtljivi i skloni buntu. Objektivnije i vrednije delove izveštaje Bernuli piše u trenutku kada igra ulogu nezavisnog opservatora. Takav fragment njegovog putopisa vredi da bude citiran: „Taj mali narod još uvek poseduje vlastiti jezik, u kome se vrše propovedi i na kom su izdate liturgijske knjige... On verovatno predstavlja iskvareni dijalekat slovenskog jezika. Kašubi dosta dobro razumeju Poljake, dok ovi sa izvesnim poteškoćama razumeju Kašube. Grofov kuvar, koji je služio u Lužicama, gde se puno govori slovenski, dosta razume kašupski govor. Uostalom, velika razlika između tog i nemačkog jezika je veoma neprijatna plemstvu koji poseduje dobra u Kašupskoj Zemlji, pa zato vlasnici tih dobara čine mnogo, ali do sada bez posebnog uspeha, da svuda uvedu nemački jezik, a kašupski govor istrebe. Oni naređuju da se u crkvama odmah po kašupskoj propovedi, propoveda na nemačkom koji moraju da slušaju i kašupski podanici. Ipak, propovedi samo na nemačkom jeziku, ne mogu da ostvare svoj efekat, jer ge veliki broj vernika uopšte ne razume. Postepeno će ipak nastupiti očekivana promena, delimično i zbog toga što se Kašubi sve češće mešaju sa Pomorjanima [stanovništvo Pomorja koje govori nemački], a delimično i zbog toga što će se, zahvaljujući isušivanju močvara i kultivaciji ugora, u tom području naseliti veliki broj nemačkih kolonista”.
Pre Bernulija, kašupske krajeve su posećivali S. Kihel (Kiechel, 1586), E. Lubinus (Lubinus, 1612), J. G. Miler (Müller, 1694), ali je samo on ostavio opširnije i detaljnije svedočanstvo o kašupskom stanovništvu.
Dela
- [J. Bernoulli], Johann Bernoulli's... Reisen durch Brandenburg, Pommern, Preußen, Curland, Rußland und Pohlen, in den Jahren 1777 und 1778. Bd. 1: Reise nach Danzig und Beschreibung der Merkwürdigkeiten dieser Stadt, Lepizig, 1779.
Literatura
- Z. Szultka, Studia nad rodowodem i językiem Kaszubów, Wejherowo-Gdańsk, 1992, str. 14-18.
- J. Tréder, Spòdlowô wiédzô ò kaszëbiznie, Gduńsk, 2014, str. 23.
