Дејан Ајдачић у фантастици
Образложење приредио Зоран Стефановић
Дејан Ајдачић (*1959) је српски истраживач фантастике, преводилац, проф. универзитета, уредник, издавач и међународни културни активиста. Један је од најугледнијих европских слависта и научни пионир у промишљању словенске књижевне фантастике као макропојаве.
Садржај
Биографија
Рођен је у Београду 1959. године у породици истакнутих научника Владимира и Надежде Ајдачић. Дипломирао је, магистрирао и докторирао филологију у Београду. У 21. веку међународно су значајне, обимне и добро документоване његове делатности као слависте, филолога, фолклористе, етнолингвисте, теоретичара књижевности, преводиоца и уредника. Запажен је и његов рад као професора универзитета у Украјини (од 2003) и Пољској (од 2016).
Руководилац многих културних и научних подухвата, међу којима су и
Опус у фантастици
Иако је оставио траг на више поља, словенска фантастика се код овог аутора издваја као поље мисије по више основа. Као истраживач, Ајдачић је аутор студија о митологији и демонологији у књижевној фантастици, о научној фантастици укључујући и киберфантастику и футурофантастику, као и о појединачним делима и ауторима словенске и српске фантастике. Неке његове студије имају читаоце и ван научних сфера, што су посебно биле Футурославија. Студије о словенској научној фантастици (2008); Еротославија. Преображења Ероса у словенским књижевностима (2013) и Перунославија: О паганским боговима у непаганска времена (2016).
Уредник је или коуредник петнаест међународних академских зборника о словенској фантастици. У Србији је уредио: Антиутопије у словенским књижевностима (1999), Чудо у словенским културама (2000), Словенска научна фантастика (коуредник Бојан Јовић, 2007), Дарко Сувин: Научна фантастика, спознаја, слобода (2009), Тело у словенској футурофантастици (2011), Тесла као лик у уметности (2014), Јуда Искариотски у словенским културама (2016), „Савремена словенска фантастика и популарна култура“ у Књижевна историја (2016) и најновији: О српској књижевној фантастици (2019). У Пољској је приредио зборнике Апокрифи и легенде Старог завета код Јужних Словена (коуредници Георги Минчев и Малгожата Сковронек, 2006) и Тело у словенској футурофантастици (коуредник Вацлав Валецки, 2013). У Украјини је приредио три тома научног зборника Словенска фантастика (2012-2016) и један О словенској фантастици на порталу ЛитАкцент (2017).
Предавао је о српској фантастици у оквиру лекција о историји српске књижевности на Филолошком факултету у Кијеву (2003-2018) и у циклусу трибина Fantastica Slavica у Кијеву (2012-2013). Аутор је 14 ауторских предавања о страним писцима у циклусу „Словенска и српска књижевна фантастика“ у Универзитетској библиотеци у Београду (2019).
Преводио је на српски научне студије о фантастици са италијанског, бугарског, руског, украјинског и пољског, а фантастичку краћу прозу са украјинског језика. Рецензент је академских славистичких чланака, публикација и дисертација о словенској фантастици у више земаља.
Као организатор заслужан је за научне конференције и друге програме о фантастици у Кијеву (2011-2018) и Гдањску (2018) као и циклуса „Словенска и српска књижевна фантастика“ у Универзитетској библиотеци у Београду (2019), првог своје врсте у Европи. Огледао се и као писац, попут књиге Изабрана дела коауторски писане са Иваном Срдановићем (1988).
Из приложеног се види да је по обиму, детаљности, интердисциплинарној и мултидисциплинарној методи управо Ајдачићева делатност кључна за савремена светска истраживања словенске фантастике, како њеног микротематског тако и синтетичког тумачења — дуго чеканог свеобухватног погледа након деценија културне раздробљености једног широког простора.
Признања за фантастику
- Наградa за промоцију фантастичне књижевности 6. Фестивала фантастичне књижевности „Арт-Анима“, Београд 2019.
Ајдачић ју је добио након Зорана Живковића, Горана Скробоње, Жике Богдановића, Илије Бакића и Саве Дамјанова. Из образложења: "Награда за промоцију фантастичне књижевности 2019. Дејану Ајдачићу вишеструко је заслужена, без сумње најављујући нове истраживачке и духовне просторе на које нам овај особени полихистор нашег времена указује."