Jan Džeždžon

Izvor: Расткопедија
Izmena od 15:34, 26. decembar 2019.; DVPazdjerski (razgovor | doprinosi) (→‎Литература)

Idi na: navigaciju, pretragu

Grb Kašuba, Izvor slike: Vikipedija KAŠUPSKI BIOGRAFSKI LEKSIKON

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Pisac članka: Dušan-Vladislav Pažđerski

Jan Džeždžon (Jan Drzeżdżon, 1937-1992), kašupski pisac, istoričar književnosti, naučni radnik, priređivač, propagator kašupske književnosti u kulture.

Biografija

Rodio se u selu Domatovu, u okolini gradića Pucka (severna Kašupska Zemlja). Osnovnu, četvorogodišnju školu, pohađa u rodnom selu Domatovu (1944-1948), zatim prelazi u školu u obližnjem selu Lešnjevu (1948-1950). Poslednji razred osnovne škole završava u nedalekom selu Stažinu (1951). Iste godine počinje da pohađa pedagošku gimnaziju u gradu Vejherovu (sever Kašupske Zemlje), koju završava 1955. Godine 1970. vanredno završava poljsku filologiju na Višoj pedagoškoj školi u Gdanjsku (danas Gdanjski univerzitet), braneći rad o kašupskom pesniku J. Pjepki (→). Na doktorske studije se upisuje u istoj školi 1969, a završava ih 1970 (odbranivši tezu na temu kaš. književnosti u periodu 1920-1939). Džeždžon dva puta pokušava da napiše i odbrani profesorsku disertaciju (Vroclav, 1975, tema: Kašupsko narodno pripovedaštvo; u Gdanjsku mu nije dopušteno da započne taj proces, iako je prijavio temu o istoriji savremene kaš. književnosti). Počinje da radi kao učitelj (1955) u selu Tilovu (severna Kašupska Zemlja), 1957. u rodnom Domatovu, a posle vojne službe (1960) u Lepču (okolina gradića Vladislavova, severna Kašupska Zemlja). Pošto se oženio, zapošljava se zajedno sa ženom, u osnovnoj školi u nedalekom Želistševu, sve do 1971, kada počinje da radi kao predavač (naučni saradnik), na Višoj nastavničkoj školi (kasnije Viša pedagoška škola) u gradu Slupsku (srednje Pomorje), gde predaje predmete iz oblasti narodne i regionalne književnosti. Godine 1976. se zapošljava na Gdanjskom univerzitetu, gde se bavi, između ostalog, folklorom.

Džeždžon se danas smatra najznačajnijim kašupskim proznim piscem posleratnog perioda. Zauzima veoma značajno mesto u kašupskoj književnosti, u velikoj meri i zbog toga što je kao Kašub, napravio literarnu karijeru i na poljskom jeziku i dobio odlične ocene poljske književne kritike. Džeždžonova interesovanja su bila raznovrsna. Piše poeziju na kašupskom jeziku, prozu na kašupskom i poljskom, bavio se i naučnim radom, pre svega istorijom kašupske književnosti i analizom kašupske pripovedne književnosti. Džeždžon svoju spisateljsku delatnost započinje pišući čitav niz analitičkih radova posvećenih kašupskoj književnosti. Godine 1965. učestvuje u polemici o tome da li treba kašupska dela prevoditi na poljski i zalaže se da se to ne radi. Dalje, analizira česti motiv Smenteka u kašupskoj književnosti (1968), stariju kašupsku poeziju (1969), morsku problematiku u kašupskoj književnosti (1969) i proučava kašupske autore druge polovine XIX v. (1969). Narednih godina autor konsekventno realizuje plan književnoistorijskog proučavanja kašupske književnosti i piše: o kašupskoj bajci, kašupskim literarnim pokretima i B. Sihti (→) (sve 1970); opštim i ključnim pitanjima kašupske književnosti (1971. i kasnije). Krunu tog perioda predstavlja brošura posvećena analizi najznačajnijeg kašupskog romana Doživljaji Remusa A. Majkovskog (→). Svoju bogatu stvaralačku karijeru započinje 1972. godine objavljujući kašupsku poeziju u mesečniku „Pomeranija” i fragmente proze na poljskom jeziku u različitim poljskim književnim časopisima. Godine 1972. Džeždžon objavljuje poduži članak o značaju Rečnika... B. Sihte za razvoj kašupske kulture. Sledeće godine (1973), u istom mesečniku, objavljuje svoje prve pripovetke na kašupskom jeziku, priređuje značajnu antologiju kašupske poezije (zajedno sa T. →Bolduanom i V. →Kedrovskim itd) i prvo značajnije književno-istorijsko delo, bazirano na njegovoj ranijoj doktorskoj disertaciji, o kašupskoj književnosti međuratnog perioda (1920-1939). U narednom periodu (1974. godine) Džeždžon boravi u SAD, gde predaje na univerzitetu u Bafalu i posvećuje se proučavanju tamošnje kašupske emigracije što, na književnom planu, kao efekat daje objavljene pesme na kašupskom jeziku (11 u periodu 1973-1974), prvu zbirku kašupske poezije i dva rada posvećena kašupskeoj emigraciji (sve 1974). Pored pripovedaka na kašupskom jeziku (6 u periodu 1974-1975), godine 1975. Džeždžon priređuje važnu antologiju posvećenu kašupskom piscu S. Okonju (→), koga na taj način promoviše. U isto vreme objavljuje tekstove o narodnom pripovedaču A. Dominjiku (→) i kašupskom folkloru u posleratnom periodu. Takođe, pojavljuje se njegovo prvo značajnije delo na poljskom jeziku (zbirka pripovedaka Aveti - Upiory), koje najavljuje njegovu kasniju književnu popularnost u Poljskoj (brojne pozitivne recenzije i književna nagrada za debi). Druga polovina 70. godina HH v. Džeždžonu prolazi u znaku objavljivanja većeg broja dela na poljskom jeziku (6 romana) i zbirke pripovedaka na kašupskom jeziku (1979). Početkom 80. godina HH v. objavljuje 3 značajna izbora posvećena kašupskim piscima (dva A. →Buđišu - u D. prevodu na poljskom i na kašupskom 1980. i 1982 godine - i A. Dominjiku - 1983). Godine 1984. izlazi Božansko lice (Twarz Boga), roman na poljskom jeziku, koji je značajan zbog svog autobiografskog karaktera, a 1986. druga važna književno-istorijska publikacija. Džeždžona, posvećena kašupskoj književnosti u periodu 1945-1980. Potkraj života, izlazi njegova druga zbirka pripovedaka na kašupskom jeziku (1991) i tekst pedagoškog karaktera, o edukacijskim problemima kašupske dece (1992). Neposredno posle smrti iz štampe izlazi njegov jedini roman na kašupskom jeziku Smentekovo lice (1993). Džeždžon je u zaostavštini ostavio značajan broj dela (najviše na poljskom jeziku), od kojih je 1997. objavljena i treća zbirka kašupskih pripovedaka, kao i izbor bajki pisanih za decu (na poljskom i u prevodu na kašupski jezik R. →Džeždžona, 2012).

Značaj Džeždžona za kašupsku i regionalnu književnost se ogleda i u tome što je on ujedno patron nekoliko važnih literarnih konkursa: „Da se ne zaboravi govor naših predaka” („Bë nie zabëc mòwë starków”, od. 1992. do danas, posvećen pripovedaštvu, inspirisanom kašupskim narodnim), koji se održava u različitim mestima vezanim za život i rad patrona na severu Kašupske Zemlje; „Prozni (nekada opštepoljski) konkurs Jana Džeždžona” („(Ogólnopolski) Konkurs prozatorski im. Jana Drzeżdżona”, od 1996. sa prekidima do danas); „Kašupske male literarne forme. Poezija. 'Bjelava' Jana Džeždžona” („Kaszubskie małe formy literackie. Poezja. 'Bielawa' im. Jana Drzeżdżona”, od 2000. do danas). Po Džeždžonovim delima je izvedeno nekoliko manjih pozorišnih predstava, a nekoliko kašupskih pisaca je napisalo njemu posvećene pripovetke.

Najznačajnija dela: Prevoditi? Ne prevoditi? (1965); Kašupski Smentek (1968); O kašupskoj poeziji (1969); Morska problematika u kašupskoj književnosti (1969); Tri pokolenja kašupskih pisaca (1969); Kašupska bajka (1970); Regionalni pokret u Kašupskoj Zemlji u periodu 1920-1939 (1970); Književna skica Bernarda Sihte (1970); Novi pogled na najznačajnija dostignuća kašupske regionalne književnosti (1971); Razmatranja o regionalnoj književnosti (1971); Remusova putovanja po Kašupskoj Zemlji. O Aleksandru Majkovskom (1971); Interpretacija kašupske narodne kulture u „Rečniku” Bernarda Sihte (1972); Modra struna. Antologija kašupske književnosti (sa T. Bolduanom, V. Kedrovskim, S. →Pestkom, E. →Puzdrovskim i L. →Ropelom, 1973); O prozi Alojza Buđiša (1973); Žig Smenteka. Iz problematike kašupske regionalne književnosti 1920-1939 (1973); Lepota zemlje. Razmatranja o kulturi kanadskih Kašuba (1974); zbirka poezije: Staklene perle (1974); Augustin Dominjik - narodni pripovedač (→, 1975); O kašupskom folkloru u periodu 1945-1972 (1975); priredio: S. Okonj, More iza šume (1975); zbirka pripovedaka Zvonar (1979); priredio i preveo: A. Buđiš, Modra zemlja (1980); Gatke Jana Pjepke (1981); priredio: A. Buđiš, Kašupska zemlja. Izabrana dela (1982); priredio: A. Dominjik, Tuna sa salaša (1983); autobiografski roman: Božansko lice (1984); Naši kašupski putevi (1985); Savremena kašupska književnost 1945-1980 (1986); Pitanja kašupske proze (1987); zbirka pripovedaka: Na njivama (1991); O edukaciji dece u Kašupskoj Zemlji (1992); roman: Smentekovo lice (1993); zbirka pesama: Dođoše mi (1995); zbirka pripovedaka: Pored Bilave (1997); Bajke (2012).

Prema rečima D. Kalinovskog (→) Džeždžonova književnost predstavlja svet raznovrstan, prepun sižea i poetika, koje tvore stvarnost koliko kaš, toliko i alternativnu prema etničkim određenjima, poseduje često fantastične i mitske likove. Njegova poezija je onirična i sa štedljivom metaforikom. Opisuje kašupsko selo, izgubljeno u vremenu, puno magičnog načina mišljenja, neracionalnog ponašanja i fragmenata predhrišćanskih verovanja. U poeziji se igra zvukom kašupskih reči, poput odjeka sa usamljenih salaša, okruženih tajanstvenom prirodom, a prema S. Jankeu (→) oponaša nesavršeni govor svakodnevnog života običnih ljudi. Džeždžon je često inspirisan kašupskim narodnim pripovedaštvom, koje analizira, promoviše i nejednom podražava. U svojoj ranoj studiji Remusova putovanja po Kašupskoj Zemlji, o Aleksandru Majkovskom, njen autor, pored detaljnih biografskih podataka A. Majkovskog, daje analizu njegovog najznačajnijeg dela, poredeći glavnog junaka sa Don Kihotom i dobrim vojakom Švejkom, a delo to naziva „duhovnim testamentom” i literarnim otelotvorenjem životnog puta njegovog autora. Antologija kašupske poezije Modra struna, koju koautorski priređuje Džeždžon, a za koju piše i opširan predgovor (26 strana), smatra se jednom od najznačajnijih ranih zbirki kašupske poezije. Sadrži veoma korisne biografske note, uputstvo o kašupskom pravopisu i kašupsko-poljski rečnik. Prvo obimno delo književno-istorijskog karaktera Žig Smenteka. Iz problematike kašupske regionalne književnosti perioda 1920-1939, Džeždžon objavljuje na osnovu svoje doktorske disertacije koju je objavio nekoliko godina ranije. Iako je ta disertacija pozitivno ocenjena, nije izdata na Gdanjskom univerzitetu, već nekoliko godina kasnije objavljena u lokalnom gdanjskom izdavačkom preduzeću (u nešto izmenjenom obliku), što izaziva kontroverze. Džeždžon objavljuje samostalnu analizu kašupske književnosti, nadajući joj status samostalnog organizma. Sam naslov karakteriše tipično kašupski motiv književnosti i kulture, već više puta obrađivan: duha Smenteka, simbola opterećenosti kašupske kulture da se vine izvan stanja podređenosti i provincionalnosti u kojoj se vekovima nalazi. Na neki način se tom fatumu suprotstavlja i sama Džeždžonova knjiga. Savremena kašupska književnost 1945-1980 je knjiga koja se bazira na neodbranjenoj profesorskoj disertaciji, a koja je, na prilično kotroverzan način, bila odbačena na Humanističkom fakultetu Gdanjskog univerziteta. Za nju je, ipak, dobio nagradu rektora tog istog univerziteta. Knjiga predstavlja neprocinjiv izvor informacija o kaš. književnosti i kulturi. Na kraju knjige, autor objavljuje zbirku kraćih autobiograma književnika čiju književnost obrađuje, pod zajedničkim naslovom Moj kašupski put, koji treba da predstave razvojni put kašupskoj autoemancipacije nekih od najznačajnijih kašupskih intelektualaca tog vremena. Autobiografski roman Božansko lice (pisan na poljskom jeziku) je izuzetno važan i za kašupsku čitalaku publiku, jer u dobroj meri, posredno, objašnjava način i kontekst nastanka njegovog kašupskog stvaralaštva. Osim toga, Džeždžon pojašnjava šta je na njega kao pisca uticalo i, u dobroj meri, opisuje profil svoje književnosti, detalje iz detinjstva; u njemu nalazimo razloge za njegov usamljenički život (život u malom mestu, na kašupskoj provinciji), neangažovanje u kašupskom političkom pokretu i svoj književni svetonazor. Jedini roman koji je napisao na kašupskom jeziku - Smentekovo lice - već po svom naslovu ukazuje na glavnu temu kojom se on bavi: udelom zla u egzistenciji stanovnika kašupske zemlje. Džeždžonov Smentek je biće koje vuče ka zemlji, primorava na podleganje, zadržava ljude na vegetativnom nivou, koji se hrani nesrećom, bolešću, strahom ili neodlučnošću. Njegove sile, prema D. Kalinovskom, vode ka destrukciji, on je odgovoran za svo postojeće zlo. Njemu je suprotstavljeno Ognjište (Ògniszcze), sila dobra, kreativnosti i sjaja. Scenografiju za roman predstavljaju dva mala mesta Pustki (Salaši) i Dombrova (Dubrava, Dobrava) i njihovi stanovnici. Kroz sela prolaze vremenom Crveni, Crni i Plavi, na različite načine (negativno, kroz borbu), menjajući život pasivnih stanovnika iz temelja. Borba dovodi do konfuzije i mora da prođe mnogo godina, da bi nova pokolenja sa naporom počela borbu za sopstveni identitet, što je metafora situacije u kojoj se danas nalaze Kašubi.

Pored svog velikog značaja za kaš. književnost, treba podvući da je najznačajnije Džeždžonovo stvaralaštvo ono na poljskom jeziku, koje su pozitivno ocenjivali poljski kritičari i za koje je dobio brojne nagrade (npr. Vilhelma Maha, Stanjislava Pjentaka, Udruženja poljskih pisaca itd). Osim spomenutih nagrada, godine 1983. dobija najznačajniju nagradu za promociju kašupske kulture - Medalju Stolema.

Džeždžonovo ime nose: opštinska biblioteka u Hmjelnu, regionalna spomen-soba škole u Stažinu, osnovna škola u gradiću Reda i selu Luboćinu. Osim toga, ulice njemu posvećene postoje u gradovima i selima: Vejherovo, Vladislavovo, Mehovo i Domatovo.

Značajnija dela

  • J. Drzeżdżon, Przekładać? Nie przekładać?, „Biuletyn Zrzeszenia Kaszubsko-Pomorskiego”, 6/1965, str. 52-55.
  • J. Drzeżdżon, Smętek Kaszubski, „Biuletyn Zrzeszenia Kaszubsko-Pomorskiego”, 4/1968, str. 13-18.
  • J. Drzeżdżon, O poezji kaszubskiej, „Poezja”, 10/1969, str. 49-64.
  • J. Drzeżdżon, Problematyka morska w literaturze kaszubskiej, „Poezja”, 9/1969, str. 41-43.
  • J. Drzeżdżon, Trzy pokolenia pisarzy kaszubskich, „Biuletyn Zarządu Głównego Zrzeszenia Kaszubsko-Pomorskiego”, 3-4/1969, str. 3-10.
  • J. Drzeżdżon, Baśń kaszubska, „Miesięcznik Literacki”, 7/1970, str. 17-29.
  • J. Drzeżdżon, Ruch regionalny na Kaszubach w latach 1920-1939, „Pomerania. Biuletyn Zrzeszenia...”, 5-6/1970, str. 27-41.
  • J. Drzeżdżon, Sylwetka literacka Bernarda Sychty, „Pomerania. Biuletyn Zrzeszenia...”, 3/1970, str. 13-31.
  • J. Drzeżdżon, Nowe spojrzenie na najwybitniejsze osiągniecia kaszubskiej literatury regionalnej, „Pomerania. Biuletyn Zrzeszenia...”, 3/1971, str. 1-20.
  • J. Drzeżdżon, Rozważania nad literaturą regionalną, „Miesięcznik Literacki”, 6/1971, str. 53-61.
  • J. Drzeżdżon, Wędrówki Remusowe po Kaszubach. O Aleksandrze Majkowskim, Gdańsk, 1971. (studija)
  • J. Drzeżdżon, Interpretacja kaszubskiej kultury ludowej w „Słowniku” Bernarda Sychty, „Pomerania”, 2/1972, str. 38-52.
  • Modra struna. Antologia poezji kaszubskiej, red. [i wstęp] J. Drzeżdżon, T. Bolduan, W. Kiedrowski..., Gdańsk, 1973.
  • J. Drzeżdżon, O prozie Alojzego Budzisza, „Pomerania”, 4/1973, str. 42-49.
  • J. Drzeżdżon, Piętno Smętka. Z problemów kaszubskiej literatury regionalnej 1920-1939, Gdańsk, 1973. (književno-istorijska studija)
  • J. Drzeżdżon, Piękno ziemi. Rozważania nad kulturą Kaszubów kanadyjskich, „Gryf”, 1974, str. 5, 7, 9; „Nowy Wyraz”, 2/1976, str. 86-93.
  • J. Drzeżdżon, Sklanianë pôcorë, Gdańsk, 1974. (zbirka pesama)
  • J. Drzeżdżon, Augustyn Dominik - gawędziarz ludowy, „Literatura Ludowa”, 4-5/1975, str. 76-85.
  • J. Drzeżdżon, O folklorze kaszubskim w latach 1945-1972, „Zeszyty Humanistyczne”, 18/22/1975, str. 101-111.
  • S. Okoń, Za lasem morze, red. J. Drzeżdżon, Warszawa, 1975. (zbirka pripovedaka)
  • J. Drzeżdżon, Dzwónnik, oprac. i tł. J. Drzeżdżon, Gdańsk, 1979. (zbirka pripovedaka)
  • A. Browarczyk, Zimkowe kwiatë, posłowie J. Drzeżdżon, Gdańsk, 1979.
  • A. Budzisz, Modra kraina, Warszawa, 1980. (zbirka pripovedaka)
  • J. Drzeżdżon, Gadki Jana Piepki, „Pomerania”, 2/1981, str. 23-29.
  • A. Budzisz, Zemja Kaszëbskô. Utwory wybrane, [wstęp i wybór], Gdańsk, 1982. (zbirka pripovedaka)
  • A. Dominik, Tóna z pustk, [inicjatywa wydawnicza] Puck, 1983. (zbirka pripovedaka)
  • J. Drzeżdżon, Twarz Boga, Warszawa, 1984. (roman)
  • J. Drzeżdżon, Nasze drogi kaszubskie, „Pomerania”, 1-4/1985, str. 74-94.
  • J. Drzeżdżon, Współczesna literatura kaszubska 1945-1980, Warszawa, 1986. (književno-istorija studija)
  • J. Drzeżdżon, Z zagadnień prozy kaszubskiej, „Zeszyty Naukowe Wydziału Humanistycznego. Prace Historycznoliterackie”, 14/1987, str. 149-166.
  • J. Drzeżdżon, Na niwach, Gdynia, 1991. (zbirka pripovedaka)
  • J. Drzeżdżon, O edukacji dziecka na Ziemi Kaszubskiej, „Zeszyty Naukowe Uniwersytetu Gdańskiego. Pedagogika, Historia Wychowania”, 20/1992, str. 35-50.
  • J. Drzeżdżon, Twarz Smętka, Gdańsk, 1993. (roman)
  • J. Drzeżdżon, Przëszlë do mnie, Gduńsk, 1995. (zbirka pesama)
  • J. Drzeżdżon, Kòl Biélawë, Gdynia, 1997. (zbirka pripovedaka)
  • J. Drzeżdżon, Baśnie. Brawãdë, red. M. Jentys-Borelowska, tł. [bajek w j. polskim na kaszubski] R. Drzeżdżon, Gdańsk, 2012.

Literatura

  • Drzeżdżon, [y:] R. Ostrowska, I. Trojanowska, Bedeker kaszubski, Gdańsk, 1978 (3. izd.), str. 96-98.
  • Literatura jest niespodzianką. Rozmowa z Janem Drzeżdżonem J. L. Ordana, „Fakty”, 11/1980, str. 7, 9.
  • Jan Drzeżdżon, [y:] F. Neureiter, Historia literatury kaszubskiej. Próba zarysu, tł. M. Boduszyńska-Borowikowa, Gdańsk, 1982, str. 264-265.
  • Obecność usprawiedliwiona. Rozmowa z Janem Drzeżdżonem E. Grinberg[a], „Fakty”, 5/1988, str. 1, 7.
  • J. Z., Drzeżdżon Jan. 1937-1992. Prozaik, [y:] Współcześni polscy pisarze i badacze literatury. Słownik biobibliograficzny, oprac. pod red. J. Czachowska, A. Szałagan, Warszawa, 1994, str. 212-214.
  • P. Kuncewicz, Agonia i nadzieja, t. 5: Proza polska od 1956 [J. Drzeżdżon], Warszawa, 1994, str. 260-264.
  • Jana Drzeżdżona niedokończony tryptyk społeczny a edukacja regionalna, red. K. Kossak-Główczewski, Gdańsk, 1995. - Spis treści: K. Kossak-Główczewski, Zamiast słowa wstępnego. Trzy światy społeczno-edukacyjne Jana Drzeżdżona i moje ostatnie trzy z Nim spotkania, str. 7-18; W. Kiedrowski, Paciorki Janka Drzeżdżona, str. 107-117; R. Skwiercz, Wspòmjink ò Janje Drzéżdżonje, str. 118-122; J. Treder, Moje spotkania z Janem Drzeżdżonem, str. 123-134.
  • A. Etmańska, Życie i twórczość Jana Drzeżdżona [praca mgr. - maszynopis], Gdańsk, 1996.
  • Drzeżdżon Jan, [y:] T. Bolduan, Nowy bedeker kaszubski, Gdańsk, 1997, str. 73-77.
  • J. Borowiak, Jan Drzeżdżon 1937-1992. Monografia bibliograficzna, Chmielno, 1998.
  • Jan Drzeżdżon, [y:] A. Jabłoński, Wędrówki po Kaszubach. Od Gdyni po Hel. Opowieści o miejscach i ludziach, Gdynia, 1998, str. 89.
  • T. Oracki, Drzeżdżon Jan, [y:] Słownik biograficzny Pomorza Nadwiślańskiego. Suplement II, red. Z. Nowak, Gdańsk, 2002, str. 69-70.
  • Jan Drzéżdżón, [y:] Dzëczé gãsë. Antologiô kaszëbsczi pòezji (do 1990 r.), przër. R. Drzéżdżón, G. J. Schramke, Gdiniô, 2004, str. 180-181.
  • A. Kuik-Kalinowska, „Przëszlë do mie”. Poezja Jana Drzeżdżona, „Nasze Pomorze. Rocznik Muzeum Zachodnio-Kaszubskiego w Bytowie”, 8/2006, str. 231-242.
  • M. Jentys-Borelowska, Nota o autorze, [y:] J. Drzeżdżon. J. Drzéżdżón, Baśnie. Brawãdë, Gdańsk, 2012, str. 286-287.
  • M. Jentys-Borelowska, Ogrody zamyśleń, marzeń i symboli. Rzecz o Janie Drzeżdżonie, Gdańsk, 2014.
  • Jan Drzeżdżon, [y:] S. Janke, M. Tamkun, Poczet pisarzy kaszubskich, Wejherowo 2016, str. 53.
  • D. Kalinowski, Biografie Jana Drzeżdżona, [y:] J. Drzeżdżon, Twórczość kaszubska, oprac. M. Cybulski, D. Kalinowski, Gdańsk, 2016, str. V-XXXVIII.
  • D. Kalinowski, Oczy (na) Drzeżdżona, [y:] J. Drzeżdżon, Twórczość kaszubska, oprac. M. Cybulski, D. Kalinowski, Gdańsk, 2016, str. XXXIX-C.
  • D. Kalinowski, Baśń archaiczna, [y:] D. Kalinowski, Sylwa kaszubskie, Słupsk-Gdańsk, 2017, str. 67-71.
  • J. Drzeżdżon, [y:] D. Kalinowski, A. Kuik-Kalinowska, Literatura kaszubska. Kaszëbskô lëteratura, Gduńsk-Gdańsk, 2017, str. 280-291.

Preporučeni linkovi

Preuzeto iz „http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=Јан_Джежџон&oldid=2969“