Hjeronjim Derdovski

KAŠUPSKI BIOGRAFSKI LEKSIKON

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Pisac članka: Dušan-Vladislav Pažđerski

---

Hjeronjim „Jaroš” Derdovski (Hieronim „Jarosz” Derdowski, Jarosz Derda, 1852-1902), kašupski i poljski novinar, urednik, izdavač, prvi i najznačajniji kašupski pesnik i utemeljivač kašupske književnosti.

Biografija

Rodio se u selu Vjelu, u okolini gradića Brusi, na jugu Kašupske Zemlje. Osnovnu školu je završio u svom selu, nižu gimnaziju u Kužentnjiku, gimnazije u Hojnjicama, Branjevu, Helmnu i Olštinku, koje je morao da menja zbog svoje nemirne prirode, iako su nastavnici bili zadivljeni njegovim intelektualnim sposobnostima. Iz branjevske gimnazije je sam pobegao, sa nekoliko drugova, želeći da stane u odbranu tadašnjeg pape, protiv koga se borio Garibaldi. Italijanske vlasti su ga uhapsile u Padovi i vratile kući. Posle srednje škole (1870) roditelji i rođaci nisu hteli više da troše novac na njegovu edukaciju, pa je morao da se zaposli. Počinje da radi u knjižari u Poznanju, kao trgovački pomoćnik (do 1872), a zatim kao privatni nastavnik na plemićkim imanjima u Velikopoljskoj i Kašupskoj Zemlji (1875-1876), što veoma pozitivno intelektualno utiče na njega i podstiče ga da počne da se bavi literarnim radom. Iz to perioda (1876-1877) potiču njegovi prvi članci koje objavljuje u „Torunjskoj gazeti”. Godine 1877. odlazi u Pariz, u želji da sluša predavanja na Kolež de Frans i nađe atraktivan posao za vreme čuvene Svetske izložbe (1877-1878). Predavanja nije slušao, ali je radio kao vozač tramvaja, mehaničar i prevodilac. U povratku je veliki deo puta prešao pešice i uskoro našao posao kod urednika „Torunjske gazete” i „Prijatelja”, Ignacija Danjelevskog (1879). Pre toga je obišao Kašupsku Zemlju, što je kasnije ostavilo traga u njegovim delima. Boravak u Torunju, gde radi kao novinar i odgovorni urednik i pored toga što predstavlja specifičan period u njegovom životu, kada se posvećuje novinarskom radu i često biva izložen tužbama nezadovoljnih čitalaca, predstavlja ujedno književno najplodniji period u njegovom životu, kada stvara svoja najznačajnija literarna dela. Godine 1882. odlazi u Rusiju, izbegavajući procese, gde u Petersburgu sarađuje sa istoričarem V. Boguslavskim, kome pomaže u radu na proučavanju Kašuba i ujedno pokušava da se zaposli u lokalnim poljskim časopisima. Njegov ponovni povratak u Torunj (1883), vodi preko Varšave, Ćešina u Šleziji i Lavova, gde ne uspeva da zagreje na duže novinarsku ili uredničku stolicu u brojnim novinama i časopisima. U periodu 1883-1884. poznaje svoju buduću ženu Joanu Lubovjecku, ali se braku Derdovskog sa njom protivio njen otac. Po njegovom ponovnom povratku u Torunj, saradnja Derdovskog sa „Torunjskom gazetom” traje kratko; posle prekida saradnje privremeno radi u štampariji E. Lambeka, za koga možda piše poljski kuvar (nepotvrđen podatak). U međuvremenu, 1884. godine, pokušava da dobije novac od nasledstva, posle smrti oca, ali otac celo imanje ostavlja svom drugom sinu Teofilu Derdovskom, a samom Hjeronjimu namenjuje neznatnu sumu. To ga utvrđuje u uverenju da u Poljskoj za njega nema materijalne sigurnosti i odlučuje se da emigrira u Ameriku. Posle nekoliko pokušaja da nađe posao u poljskoj emigrantskoj štampi u Čikagu, Detroitu, Njujorku i Milvokiju, skrašava se u novoosnovanom nedeljniku „Verni branilac” („Wiarus”) u gradiću Vinona, u američkoj državi Minesota. U to vreme (1866), Vinona je, prema rečima samog Derdovskog, predstavljala prestonicu Kašuba-emigranata u SAD, u kojoj živi njih oko 3.000. U prvo vreme, Derdovski postaje urednik spomenutog časopisa, a 1888. ga kupuje i do smrti uređuje. Godine 1887, posle smrti njenog oca, iz Poljske u Ameriku dolazi njegova dugogodišnja verenica J. Lubovjecka, sa kojom se iste godine ženi i kasnije dobija četvoro dece. Derdovski razvija nedeljnik i na njegovim stranicama se vode oštre i važne polemike (u kojima i sam učestvuje), a koje karakterišu odnose u poljskoj dijaspori sa kraja XIX v. Povremeno u njemu objavljuje kraće kašupske priloge, ali naporan posao oko pisanja članaka, slaganja, štampanja novina i prikupljana pretplatnika, ne ostavlja mu mnogo vremena da se bavi stvaralačkim književnim radom. Načetog zdravlja, početkom veka umire od moždanog udara.

Najznačajnija dela: članak Poljski narod na obali Baltičkog mora (1876); poema O gospodinu Čorlinjskom koji je u Puck išao po mreže (1880); članak-panorama O Kašubima (1883); poema Valek na vašaru (1883); poema Kašuba pod Bečom (1883); Oproštajna beseda gospodinu Feliksu Čorlinjskom na večernjem banketu kod Mazura u Torunju, u predvečerje 1. aprila, leta gospodnjega 1884. (1884); poetska humoreska Povratak Jevreja u Palestinu i ulazak u obećanu zemlju (1884); poema Jašek iz guštare (1885); reportaže Pisma s putovanja (1890); zbirka kašupskih poslovica Kašupska riznica sočne istine (1897).

Najznačajnije i najcenjenije delo Derdovskog je humoristička poema O gospodinu Čorlinjskom… (do danas je izašlo 7 izd. - poslednje 2007). Delo ima oblik pesničkog avanturističko-putopisnog romana, nešto poput poetskog vodiča, u kome motiv putovanja i pustolovine ne predstavlja cilj, već stvaralačko sredstvo. Plemić Čorlinjski na svom putu od rodnog sela Hmjelna do gradića Pucka, gde treba da kupi ribarske mreže, doživljava različite peripetije, susreće različite tipove Kašuba i posećuje, ne uvek svojevoljno, različite kaš. regione, sela i gradove. Autor u svom delu daje neku vrstu poetske panorame života Kašuba, njihovih običaja, folklora, karaktera, duhovnog života, galeriju predela, kao i istorijskih događaja. Delo je pisano kašupskim jezikom zanimljivim za prosečnog, ne baš obrazovanog čitaoca, kako kašupskog, tako i onog poljskog. Kako tvrdi jedan od recenzenata, S. Ramult (→), iz tog dela se bolje upoznaju Kašubi, nego iz celog niza debelih tomova koje bi napisali etnografi. Motiv putovanja (i na taj način prezentovanja Kašupske Zemlje), koji je u delu primenjen, karakterističan je za raniju (F. Cejnova, →) i kasniju kaš. književnost (A. Majkovski, →). Ako se epopeja O gospodinu Čorlinjskom… posmatra kao deo poljske književnosti (jer je napisano od strane autora koji je smatrao da Kašubi govore dijalektom poljskog jezika), onda je to prvo delo u celini napisano narodnim jezikom. Istovremenom, jedan fragment poeme, koji počinje rečima „Tamo gde Visla...” i za koji je muziku komponovao poznati poljski kompozitor Feliks Novovjejski, uskoro je postao neformalna kašupska himna. Pesma se završava rečima: „Nema Kašuba bez Polonije, a bez Kašuba Poljske”, koja izrasta do ranga često citiranog narodnog aforizma, kao simbol večitog bratstva Kašuba i Poljaka. Treba reći da su glavni uzori Derdovskog bili stvaralaštvo nemačkog donjonemačkog pisca Frica Rojtera i Marka Tvena, kao i doživljaji Tila Ojlenšpigela. Poljska književna kritika pozitivno ocenjuje kašupsko delo. Kritičari kažu da ono predstavlja svojevrsnu poetsku enciklopediju kaš. života, pojmova i običaja, da je autor da svestrano obuhvatio najvažnije elemente kašupskog života, da u poemi ima odlomaka kojih se ni Homer, ni Mickjevič ne bi postideli i da se ono čita sa istim zadovoljstvom od početka do kraja.

Druga pesnička dela Derdovskog nisu bila toliko umetnički uspešna kao O gospodinu Čorlinjskom…, mada su neka od njih imala priličnu popularnost i značajan broj izdanja. Poema Kašuba pod Bečom je napisana i izdata povodom dvestote godišnjice učešća poljske vojske, pod vođstvom kralja Jana Sobjeskog. Autor, bazirajući radnju na usmenom predanju, daje glavnu ulogu Kašubi Kulčiku, koji dobija za zadatak da se probije kroz turske linije do komandanta Beča i javi mu kada da krene u napad. On to uspeva, ujedno spasavajući robinju Nemicu. Posle pobede saveznika, Kulčik je zamolio kralja Sobjeskog da mu dozvoli da u Kašupsku Zemlju ponese kafu koja je zaostala od poraženih Turaka, na šta ovaj naravno pristaje. Ova zabavna poema je imala do sada 9 izdanja, a neke njene motive je u svom stvaralaštvu iskoristio poljski pisac Henrik Sjenkjevič. Često citirani stihovi iz tog dela su: „Nigde na svetu nećeš naći kutka, gde po nama Kašubima nije ostalo traga”. Poema Jašek iz guštare kroz svoj jednostavan zaplet (peripetije mladog seljaka Jaška), koji se nesrećno zaljubljuje u plemkinju, sustižu ga dugovi, suša i druge nesreće, hteo bi da ode u Ameriku, a u poslu sa sapunom ima samo gubitke. Okrenuvši se veri i tradiciji polako ponovo staje na noge… Delo predstavlja pohvalu domaćeg konzervatizma, vezanosti za zemlju i veru predaka. Poema Valek na vašaru, napisana na poljskom, predstavlja satiru na tadašnje seosko društvo, koje podleže modi, seli se u grad i gubi sopstvenu tradiciju. U publicističkoj skici O Kašubima Derdovski po prvi put na poljskom jeziku, poljskoj javnosti, u krakovskom časopisu „Poljski pregled”, opširno predstavlja Kašube i njihovu zemlju. On daje geografske i istorijske informacije o njima, iznosi stav da Kašubi ne poseduju svoj jezik, opisujući detaljno njihovu jezičku specifiku, pominje autore koji su do tada pisali o njima, kao i pojedinačna njihova dela, citirajući u najvećoj meri A. Giljferdinga (→).

Derdovski je prvi kašupski pisac koji je uspešno predstavio kašupsku književnost poljskoj književnoj javnosti i u velikoj meri doprineo preporodu kašupskog narodnog identiteta i ponosa. On je najpoznatiji kašupski pesnik u Poljskoj i u svetu. Bio je tradicionalno suprotstavljan svom prethodniku F. Cejnovi, pre svega zbog svog odnosa prema kašupskom jeziku i identitetu, jer je, za razliku od njega, smatrao da Kašubi ne poseduju svoj poseban jezik i da njihov govor treba da što je moguće bliže bude poljskom jeziku. Stvaralaštvo Derdovskog je neposredno inspirisalo Mladokašube (A. → Majkovskog i J. → Karnovskog) i uticalo na njihov odnos prema književnom stvaralaštvu i društvenom radu, a poznato je da su oni, opet, utemeljivači kaš. društvenog pokreta između dva svetska rata. Na neki način, u svom radu, Derdovski je delovao kontradiktorno: naime, smatrao je da Kašubi imaju pravo samo na šaljivu, humorističku književnost, dok je s druge strane njegova književnost osim na smeh, terala na oči i suze od emocija i izdigla kašupsku književnost na jedan novi nivo. Prema J. Trederu (→) Derdovski je odigrao, u formiranju književnog kašupskog jezika, veću ulogu od Cejnove, jer njegov jezik bolje reprezentuje govorni jezik, ukazujući istovremeno puteve i načine da se on obogati ili razvija, upijajući osobine drugih kašupskih govora.

Kontroverze oko Derdovskog su vezane baš za njegov odnos prema kašupskom jeziku i identitetu, koji on poriče. Kasniji kašupski delatnici, sve do današnjih dana, često izbegavaju da Derdovskog ubroje u najznačajnije stvaraoce i potcenjuju njegovu ulogu, s obzirom da je samom sebi odredio mesto u okviru tzv. polonokašupskog pokreta. Pripadnici pokreta tzv. zžešenjaca su imali kritički odnos prema njemu, pre svega A. Labuda (→), koji je smatrao da je previše polonizovao kašupski jezik i bio obuzet idejom unifikacije Kašuba sa Poljacima.

U rodnom Vjelu je Derdovskom podignut spomenik, u drugim mestima poprsja, spomen-ploče, a njegovim imenom su nazvane škole i ulice u kaš. gradovima: Gdinji, Gdanjsku, Vejherovu, Pucku, Lemborku, Bitovu, Redi, Rumiji, Kartuzima, Košćežini, Brusima, Hojnjicama, Starogardu Gdanjskom i brojnim selima.

Najznačajnija dela

• H. Derdowski, Lud polski nad Bałtykiem, 1876 (članak)
• Jarosz [H.] Derdowski, O Panu Czorlińsczim co do Pucka po sece jachoł, I: Toruń, 1880; II: Kościerzyna, 1911; III: Pelplin, 1934; IV: Gdynia, 1960; V: Gdańsk, 1976; VI: Gdańsk, 1990; VII: Gdańsk, 2007 (poema)
• H. Derdowski, O Kaszubach, „Przegląd Polski”, 9/1883, str. ? (članak)
• H. Derdowski, Walek na jarmarku, I: Toruń, 1883; II: Toruń, 1890; Winona, 1890 (poema)
• H. Derdowski, Kaszube/Kaszubë/Kaszuba pod Widnem, I: Toruń, 1883; II: Winona, 1890; III: Gdańsk, 1905; IV: Poznań, 1929, V: Pelplin, 1936; VI: Gdańsk, 1971; VII: Gdańsk, 1979; VIII: Gdańsk, 2006 (poema)
• H. Derdowski, Oracyjo pożegnalno dlo Pana Feliksa Czorlińścigo na banciecie wieczornym u Mazura w Toruniu w wiliją Zwodyjosza, w roku Pańścim 1884, I: Toruń, 1884; II: Toruń, 1975 (pesma)
• H. Derdowski, Wracanie żydów do Palestyny i wejście do obiecanej ziemi, Toruń, [1884] (poetska humoreska)
• Jarosz Dyrda [H. Derdowski], Jasiek z kniei, I: Toruń, 1885; II: Gdańsk, [1905]; III: Pelplin, 1935; IV: Gdańsk, 2001 (poema)
• H. Derdowski, Listy z podróży, Winona, 1889 (reportaže)
• Nórcyk kaszubści abo koruszk i jedna maca jędrnyj prowde, pozb. ..., I: w Winonie, 1897; II: Pelplin, 1935; pòzb. J. Derdowsczi, III: Gduńsk, 2001 (zbirka kašupskih poslovica)
• H. Derdowski, Pisma prozą, zebrał A. Bukowski, Kartuzy, 1939.

Literatura

• A. Majkowski, Hieronim Derdowski. Szkic literacki, [y:] H. Derdowski, O panu Czorlinścim co do Pucka po sece jachoł, Kościerzyna, 1911, str. V-XVI.
• Hieronim Derdowski, [y:] A. Bukowski, Regionalizm kaszubski. Ruch naukowy, literacki i kulturalny. Zarys monografii historycznej, Poznań, 1950, str. 45-66.
• A. Bukowski, Hieronim Derdowski – poeta ludowego optymizmu, „Głos Wybrzeża”, 124/1952, str. 4.
• A. Bukowski, Rok Derdowskiego, „Rejsy” („Dziennik Bałtycki”), 8/306/1952, str. 2.
• A. Bukowski, „Nie ma Kaszub bez Polonii”. W 100-lecie urodzin Derdowskiego, „Rejsy” („Dziennik Bałtycki”), 8/60/1952, str. 1.
• [Hieronim Derdowski], [y:] E. Kamińska, J. Pałkowska, Z historii badań nad gwarami kaszubskimi, „Rocznik Gdański”, 15-16/1956-1957, str. 382.
• Hieronim Derdowski, [y:] L. Bądkowski, Zarys literatury Kaszubskiej, I: Gdańsk, 1959; Gdańsk, 2006, str. 19-22.
• Hieronim Derdowski, [y:] A. Bukowski, Folkloryści kaszubszcy XVIII, XIX i XX w., „Literatura Ludowa”, 1-2/1959, str. 3-11, str. 6-7.
• Hieronim (Jarosz) Derdowski, [y:] T. Cieślak, Sylwetki mazurskie i kaszubskie, Warszawa, 1967, str. 88-104.
• J. Drzeżdżon, O poezji kaszubskiej, „Poezja”, 10/1969, str. 49-64.
• J. Drzeżdżon, Nowe spojrzenie na najwybitniejsze osiągnięcia kaszubskiej literatury regionalnej, „Pomerania”, 3/1971, str. 1-20.
• Hieronim Derdowski, [y:] Modra struna. Antologia poezji kaszubskiej, [przygotował zespół], Gdańsk, 1973, str. 305-306.
• A. Bukowski, Derdowski Hieronim (Jarosz), [y:] Literatura polska. Przewodnik encyklopedyczny, Warszawa, 1984, t. 1, str. 185.
• H. Cieślakowa, O poemacie Hieronima Derdowskiego w Królestwie i Galicji, „Zeszyty Naukowe Wydziału Humanistycznego Uniwersytetu Gdańskiego”, 12-13/1987.
• J. Samp, Przedmowa. I. Przed przebudzeniem; II. Pierwszy poeta kaszubski, [y:] H. J. Derdowski, O panu Czorlińscim co do Pucka po sece jachoł. Zełgoł dlo swojech druchow kaszubściech Jarosz Derdowski, Gdańsk, 1990, str. V-XI, str. XI-XX.
• Derdowski Hieronim, [y:] T. Bolduan, Nowy bedeker kaszubski, Gdańsk, 1997, str. 68-71.
• T. Linkner, Bóstwa i demony Derdowskiego, „Pomerania”, 3/1999, str. 24-29.
• S. Janke, Derdowski, Gdańsk, 2002.
• Z. Lica, Hieronim Derdowski i jego twórczość, [y:] Z. Lica, Słownik wyrazów kaszubskich w utworach Hieronima Derdowskiego, Gdańsk, 2002, str. 6-8.
• Hieronim Derdowsczi [Hieronim Derdowski] (1852-1902), [y:] Dzëczé gãsë. Antologiô kaszëbsczi pòezji (do 1990 r.), przër. R. Drzéżdżón, G. J. Schramke, Gdiniô, 2004, str. 12-14.
• Derdowski Hieronim, [y:] Język kaszubski. Poradnik encyklopedyczny, red. J. Treder, Gdańsk, 2006, str. 45-46.
• A. Kuik-Kalinowska, Hieronim Derdowski – inspirator literatury kaszubskiej, [y:] A. Kuik-Kalinowska, D. Kalinowski, Od Smętka do Stolema. Wokół literatury Kaszub, Gdańsk- Słupsk, 2009, str. 111-128.
• Hieronim Derdowski (1852-1902) – jego miejsce w dziejach ruchu kaszubsko-pomorskiego i współczesnej tradycji kulturowej regionu, [y:] J. Borzyszkowski, O historii literatury kaszubskiej i jej twórcach, Gdańsk, 2011, str. 371-404.
• Hieronim Derdowski, [y:] S. Janke, M. Tamkun, Poczet pisarzy kaszubskich, Wejherowo 2016, str. 11.
• J. Borzyszkowski, T. Lipski, Hieronim Derdowski. Jego twórcze życie, czytelnicy i krzewiciele pamięci. W 60-lecie odsłonięcia pomnika poety we Wielu, Gdańsk-Karsin, 2017.
• S. Janke, „Wiarus” Hieronima Derdowskiego w latach 1886-1902, [y:] Òd „Skôrbu” do „Stegnë”. 150 lat czasopiśmiennictwa kaszubskiego, red. D. Kalinowski, Wejherowo-Słupsk-Gdańsk, 2017, str. 27-46.
• H. Derdowski, [y:] D. Kalinowski, A. Kuik-Kalinowska, Literatura kaszubska. Kaszëbskô lëteratura, Gduńsk-Gdańsk, 2017, str. 68-73.