Izidor Gulgovski

KAŠUPSKI BIOGRAFSKI LEKSIKON

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Pisac članka: Dušan-Vladislav Pažđerski

---

Izidor Gulgovski (Izydor Gulgowski, pseud. I am See, Ernst Seefried, 1874-1925), kašupski učitelj, etnograf, folklorista, književnik.

Biografija

Rođen u Ivičnji, starogardskom srezu (Koćevje, region koji se nalazi između kašupskog i poljskog jezičkog područja). Po završetku učiteljskog seminara u Tuholi, počinje da radi kao učitelj i Đeržonžnu (kartuski srez), Konažinama (košćežinjski srez), dok, u septembru 1898. nije, po sopstvenoj želji prebačen u seosku školu u Vdzidzama, na obali Vdzidzkog jezera. Tamo, u saradnji sa svojom ženom Teodorom Gulgovskom (→), počinje njegovo delovanje na polju preporoda kašupske narodne umetnosti: pletarstva, grnčarstva i, posebno, veza. Pre toga je počeo da sakuplja etnološke eksponate (npr. ribarska, poljoprivredna oruđa, predmete svakodnevne upotrebe, nameštaj, slike, vezove) posvećene materijalnoj narodnoj kulturi i da ih raspoređuje u seoskoj kuću koju kupuje u selu 1906. godine, pretvarajući je u muzej, delimično pod golim nebom. Ta kuća je kasnije postala osnova u stvaranju prvog kašupskog, poljskog i nemačkog etnografskog sela, koja prerasta u etno-selo-muzej, najveće u Poljskoj. Gulgovski je predmete, bajke, verovanja i druge etnografske materijale sakupljao po celoj Kašupskoj Zemlji, što mu je kasnije omogućilo da te materijale predstavi u časopisu koji počinje da uređuje, i svojoj, najznačajnijoj etnografskoj studiji, izdatoj na nemačkom. Etno-kuća, kasnije etno-muzej, postaje mesto okupljanja tadašnje kašupske inteligencije i mesto inspiracije i organizovanja veoma značajnog kašupskog kulturnog pokreta između dva rata – Mladokašupskog, i osnivanja njegovog najznačajnijeg glasila – časopisa „Grifon” („Gryf”). Gulgovski je sam bio član tog pokreta i aktivno je u njemu učestvovao, objavljujući etnografske tekstove u njegovom organu – časopisu „Grifon”. Godine 1907, zajedno sa istaknutim kašubologom, F. Lorencom (→) osniva, u kašupskom gradiću Kartuzi, Kašupsko etnografsko društvo (Verein für Kaschubische Volkskunde), koje je okupljalo Poljake, Kašube i Nemce slovenskog porekla iz regiona i šire. To društvo je počelo da izdaje značajni časopis „Izveštaji Kašupskog etnografskog društva” („Mitteilungen des Vereins für Kaschubische Volkskunde”, 1908-1912), koji je u svojih 8 brojeva doneo celo mnoštvo etnografskih i folklorističkih studija i materijala, između ostalog i samog Gulgovskog, člana redakcije i urednika. Godine 1919. on osniva Društvo za podršku narodne industrije, a posebno tkačke škole i narodne radinosti u Vdzidzama. Godine 1921. osniva u gradiću Košćežina privredno-industrijsku školu, kojoj je na čelu bio do 1922. Posle 1918. intenzivno sarađuje sa brojnim poljskim časopisima i novinama: „Gdanjskim dnevnikom” („Dziennik Gdański”), spomenutim „Grifoom”, „Pomorjanskom rečju” („Słowo Pomorskie”), „Stražom na Visli” („Straża nad Wisłą”), „Industrijom, zanatstvom, umetnošću” („Przemysł, rzemiosło, sztuka”), objavljujući u njima svoje tekstove.

Najznačajnija dela: Kašupska narodna radinost, Narodna radinost u Zapadnoj Pruskoj, O jednom zaboravljenom narodu u Nemačkoj, dotada najznačajnija etnografska studija, u kojoj opisuje sve aspekte kašupske kulture, Seoska narodna radinost u Kašupskoj Zemlji, Ribolov i Kašupskoj Zemlji, Kako narod živi u Kašupskoj Zemlji, Narodni vez u Kašupskoj Zemlji, Narodna radinost u Kašupskoj Zemlji, Grnčarstvo u Kašupskoj Zemlji; Kašubi; Mrežasti proizvodi; Pesma o Kašupskoj Zemlji, gde opisuje stihom celu Kašupsku Zemlju.

Posle smrti sahranjen je u neposrednoj blizini svog životnog dela – Kašupskog etno-muzeja. Kašupski pesnik, J. Karnovski (→) mu posvećuje pesmu Sin šume (Syn borów), a Poljski turistički savez 1978.godine, u rodnom mestu Ivičnji - spomen-sobu.

Dela

• Ernst Seefried-Gulgowski, Kaschubische Hausindustrie. Auf Anregung des Deutschen Vereins für ländliche Wohlfahrts- und Heimatpflege, Berlin, 1911.
• Ernst Seefried-Gulgowski, Hausfleißboden in Westpreußen, Marienwerder Wpr., 1911.
• Ernst Seefried-Gulgowski, Von einem unbekannten Volke in Deutschland. Ein Beitrag zur Volks- und Landeskunde der Kaschubei, Berlin, 1911 (novo izdanje na poljskom: I. Gulgowski, O nieznanym ludzie w Niemczech. Przyczynek do ludoznawstwa i krajoznawstwa Kaszub, tł. M. Darska-Łogin, Gdańsk, 2012).
• Ländlicherhausfleiss in der Kaschubei, 1914
• I. Gulgowski, Rybołówstwo na Kaszubach, „Gryf”, 1/1921, str. 15-29.
• Jak ludność mieszka na Kaszubach, 1921.
• Hafty ludowe na Kaszubach, 1924.
• Garncarstwo na Kaszubach, 1924.
• I. Gulgowski, Kaszubi, Kraków, 1924.
• Wyroby siatkowe, 1925
• Pieśń o Ziemi Kaszubskiej, 1925.
• Przemysł domowy na Kaszubach, „Rzeczy Piękne” 3/1927, str. 36.

Literatura

• [F. Lorentz,] Izydor Gulgowski, „Slavia Occidentalis”, 5/1926, [pred prvom stranom].
• Działalność Gulgowskich we Wdzydzach, [y:] A. Bukowski, Regionalizm kaszubski. Ruch naukowy, literacki i kulturalny. Zarys monografii historycznej, Poznań, 1950, str. 136-157, 285, 303.
• E. Kamińska, J. Pałkowska, Z historii badań nad gwarami kaszubskimi, „Rocznik Gdański”, 15-16/1956-1957, str. 388.
• A. Bukowski, Gulgowski Izydor (1874-1925), [y:] Polski słownik biograficzny, Wrocław, 1960-1961, t. 9, str. 142-144.
• L. Roppel, Izydor i Teodora Gulgowscy i ich dzieło we Wdzydzach, Kościerzyna, 1975.
• Gulgowscy, [y:] R. Ostrowska, I. Trojanowska, Bedeker kaszubski, Gdańsk, 1978 (3. izd.), str. 140-143.
• Izydor Gulgowski, [y:] F. Neureiter, Historia literatury kaszubskiej. Próba zarysu, tł. M. Boduszyńska-Borowikowa, Gdańsk, 1982, str. 92-94.
• A. Bukowski, Gulgowski Izydor, [y:] Literatura polska. Przewodnik encyklopedyczny, Warszawa, 1984, t. 1, str. 336.
• A. Bukowski, Gulgowski Izydor, [y:] Słownik biograficzny Pomorza Nadwiślańskiego, red. Z. Nowak, Gdańsk, 1994, t. II, str. 136-138.
• Gulgowski Izydor, [y:] T. Bolduan, Nowy bedeker kaszubski, Gdańsk, 1997, str. 113-114.
• Dzieło Gulgowskich a ruch młodokaszubski, [y:] J. Borzyszkowski, O historii literatury kaszubskiej i jej twórcach, Gdańsk, 2011, str. 41-61.
• Teodora (1860-1951) i Izydor (1874-1925) Gulgowscy – wskrzesiciele kaszubskiej sztuki ludowej, twórcy Muzeum Kaszubskiego we Wdzydzach, [y:] J. Borzyszkowski, C. Obracht-Prondzyński, Mlodokaszubi. Szkice biograficzne, Gdańsk, 2012, str. 131-140.
• T. Linkner, Gulgowski jako etnograf, folklorysta i literat, [y:] Wielkie Pomorze. Kultura i sztuka, red. A. Kuik-Kalinowska, D. Kalinowski, Gdańsk-Slupsk, 2015, str. 274-292.
• D. Kalinowski, A. Kuik-Kalinowska, Literatura kaszubska. Kaszëbskô lëteratura, Gduńsk-Gdańsk, 2017, str. 74, 76-79.
• C. Obracht-Prondzyński, T. Fopke, K. Kulikowska, Współczesna kultura kaszubska. Terôczasnô kaszëbskô kùltura, Gdańsk-Gduńsk, 2018, str. 22-23.