Edvard Breza

KAŠUPSKI BIOGRAFSKI LEKSIKON

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Pisac članka: Dušan-Vladislav Pažđerski

---

Edvard Breza (Edward Breza, 1932-2017), kašupski lingvista, profesor na Gdanjskom univerzitetu, Univerzitetu u Bidgošču (1978-1994) i drugim poljskim visokim školama, jedan od najznačajniji svetskih kašubista.

Biografija

Rodio se u Kališu (središnja Kašupska Zemlja), u gimnaziju je išao u gradiću Košćežina, a maturu položio vanredno u Poznanju (1953; iz oblasti pedagodije 1960. u Gdinji). Studira teologiju u Krakovu (do 1958), između ostalog kod kasnijeg pape Karola Vojtile. Predaje u brojnim seoskim i regionalnim školama, paralelno vanredno završava Visoku pedagošku školu u Gdanjsku (1964), a nešto ranije (1962) višu bibliotekarsku školu u Gdinji. Godine 1966. dobija mesto starijeg asistenta na pomenutoj Visokoj pedagoškoj školi, na Katedri za poljski jezik. U međuvremenu, na terenu prikuplja materijale za svoju doktorsku disertaciju posvećenu toponimiji košćežinskog sreza (iz koga sam potiče), koji brani 1972. Doktorat je 1974. objavljen kao prvi rad iz serije Pomorjanske toponomastičke monografije, u kojoj se kasnije publikuje veliki broj monografija posvećenih toponimiji pomorjanskog (kaš.) područja, koje objašnjavaju, pre svega, kašupsko poreklo tih naziva. Godine 1978. se habilituje na osnovu knjige Poreklo nadimaka plemstva Gdanjskog Pomorja, u kome dokazuje da je velika većina tih nadimaka, domaćeg kaš. porekla, a ne, kako se smatralo – nemačkog. Godine 1988. postaje vanredni profesor, a 1993. - redovni.

Breza pokazuje izuzetnu aktivnost na naučnom, naučno-popularnom i organizacionom planu (autor je oko 3000 radova). Još kao mladi naučnik bio je član senata Gdanjskog univerziteta (1974-1976) i predstavnik mladih na Humanističkom fakultetu istog univerziteta (1976-1979). U vreme ratnog stanja je, kao bezpartijac, bio prodekan na spomenutom fakultetu (1978-1981), u tri navrata i šef Instituta poljske filologije (1981-1991), a do penzije (2002) je šef Radionice za dijalektologiju i onomastiku. U svojoj bogatoj pedagoškoj karijeri, kod njega je diplomske (master) radove branilo (i odbranilo) preko 400 kandidata (na Gdanjskom i Univerzitetu u Bidgošču). Promovisao je 15 doktora, recenzirao 14 habilitacija, 6 redovnih profesura, napisao preko 100 izdavačkih recenzija i brojne recenzije naučnih projekata. Pored velikog broja funkcija na samom Univerzitetu, bio je predsednik 1. odeljenja Gdanjskog naučnog društva (1980-1984), urednik časopisa „Lingvistički radovi Gdanjskog univerziteta” (10 brojeva), urednik „Gdanjskog godišnjaka” (1992-2006, 13 brojeva), član redakcije „Gdanjskog godišnjaka” (1978-1992), član redakcije krakovskog naučnog časopisa „Onomastika” (od 1986. do smrti), član i predsednik Saveta za kašupski jezik (od 2007), glavni urednik „Biltena Saveta za kašupski jezik” (od 2007. do smrti), član Naučnog saveta Muzeja kašupske pisane reči i muzike (1989-1998), član Međunarodnog onomastičkog komiteta u Levenu (Belgija), predsednik Potkomisije za antroponimiju Lingvističkog komiteta Poljske akademije nauka itd.

Breza je aktivni i tihi učesnik razvojnog procesa kašupske jezičke emancipacije. Pored već spomenutih knjiga, učestvuje aktivno u radu na normalizaciji kašupskog jezika, kao recenzent brojnih kašupskih publikacija, prevoda Biblije i normativnih dela. Učestvuje u radu na stvaranju kašupskog pravopisa, kašupske gramatike, redagovanju važnih kašupskih leksikografskih publikacija, polemikama posvećenim statusu kašupskog jezika i svuda nastupa iz akademskog ugla, bogato i kompetentno argumentujući svoj stav. Njegova dela posvećena toponimiji i onomastici, udaraju temelje potvrđivanju kašupskog identiteta u tim oblastima. Poznato je njegovo delo Pomorjanska prezimena (u 4. knjige), gde detaljno opisuje ogroman broj prezimena karakterističnih za pomorjanski region i njihovo najčešće domaće poreklo i etimologiju. Organizator je, takođe, prvih poslediplomskih studija na Gdanjskom univerzitetu, posvećenih regionalnim (pomorjanskim) proučavanjima, što je postavilo temelje za kasnije poslediplomske studije namenjene nastavnicima regionalnih predmeta kašubistike i same kašubologije (današnji smer Kašupska etnolingvistika). Od 2003. je dugogodišnji predsednik ispitne komisije, pri najvažnijoj kašupskoj organizaciji, Kašupsko-pomorjanskom savezu, pred kojom ispite polažu nastavnici koji žele da dobiju licencu za učenje kašupskog jezika u školama različitog tipa. Branio je kašupski jezik od napada da on ima loš uticaj na intelektualni razvoj kašupske dece, kao i Kašube od optužbi za separatizam, samo zato što se zalažu za opstanak svog jezika i kulture.

Profesor Breza je pisao radove iz sledećih oblasti: onomastike, istorije poljskog jezika, dijalektologije (kašubistike), savremenog poljskog jezika, metodike poljskog jezika, izdavanja i uređivanja izvornih tekstova, istorije nauke, popularizacije lingvističkog znanja itd. Najznačajnija dela: Toponimija košćežinjskog sreza; Kašupska leksikografija (istorija, dometi, potrebe); Da li kašupski jezik ima negativni uticaj na intelektualni razvoj dece i omladine; Osnove kašupskog pravopisa (sa J. Trederom); Istorijska skica kašupskog pravopisa; Poreklo nadimaka plemstva Gdanjskog Pomorja; Kašupska gramatika. Popularna skica (sa J. Trederom, →, nagrada ministra prosvete); Status kašupskog jezika razmatran iznova (važna recenzija članka A. Majeviča, →, u kojoj se po prvi govori o kašupskom idiomu kao jeziku u Poljskoj, ali na engleskom jeziku, a Breza tu tezu potvrđuje i populariše među samim Kašubima - A New Kashubian Dictonary and Problem of the Linguistic Status od Kashubian); Kašupski pravopis; Da li kašupski može da bude jezik katoličke liturgije; Kašupski jezik među slovenskim jezicima, njegov jezički status; Formiranje kašupskog književnog jezika; Kašupski jezik (urednik preglednog zbornika, u seriji „Najnovija istorija slovenskih jezika”); Osnovne informacije iz [kašupske] morfologije; Kašupski pravopis. Istorija i norma; Prezimena Pomorjana. Poreklo i promene (nagrada ministra); nekoliko desetina odrednica u knjizi Język kaszubski. Poradnik encyklopedyczny, ur. J. Treder (2002, 2006); Poljsko-kašupski rečnik naziva mesta i fiziografskih naziva (sa M. Cibulskim, →, J. Trederom, R. Vošak-Šlivom, 2006).

Objavljuje ogroman broj naučno-popularnih članaka u brojnim kašupskim časopisima: „Pomeranija”, „Kartuske novine”, podlistak „Baltičkog dnevnika” - „Putovanja”, „Ćilibarskim putevima”, „Primorskom glasu”, „Košćežinjskom grifonu” itd.

Nagrade: ministra prosvete (1975, 1982), Zaslužan za Gdanjsku Zemlju (1973), Zaslužni radnik u kulturi (1981), najznačajnija nagrada za popularisanje kaš. kulture „Medalja Stolema” (1983), Medalja Prosvetne komisije (1986), Zlatni krst za zasluge (1979), Krst Ordena Reda poljskog preporoda (1989) itd. Počasni građanin opština Đemjani i Lipuš i gradića Košćežina.

Najznačajnija dela

• E. Breza, Toponimia powiatu kościerskiego, Gdańsk, 1974.
• E. Breza, Leksykografia kaszubska (historia, osiągnięcia, potrzeby), „Komunikaty Istytutu Bałtyckiego”, 11/21/1974, str. 63-88.
• E. Breza, Czy kaszubszczyzna ma ujemny wpływ na rozwój umysłowy dzieci i młodzieży, „Pomerania”, 1/1974, str. 3-18.
• E. Breza, J. Treder, Zasady pisowni kaszubskiej, Gdańsk, 1974 (kao projekat), Gdańsk, 1976, Gdańsk, 1984.
• E. Breza, Rys historyczny pisowni kaszubskiej; [y:] E. Breza, J. Treder, Zasady pisowni kaszubskiej, Gdańsk, 1974, str. 49-61, Gdańsk, 1976, str. 33-38.
• E. Breza, Pochodzenie przydomków szlachty Pomorza Gdańskiego, Gdańsk, 1978, Gdańsk, 1986.
• E. Breza, J. Treder, Gramatyka kaszubska. Zarys popularny, Gdańsk, 1981, Gdańsk, 1984.
• E. Breza, Status kaszubszczyzny rozważany od nowa, „Pomerania”, 12/1986, str. 28.
• E. Breza, Pisownia kaszubska, [y:] Problem statusu językowego kaszubszczyzny. Materiały z sesji popularnonaukowej 17 X 1991, Gdańsk, 1992, str. 81-91.
• E. Breza, Czy kaszubszczyzna może być językiem liturgii katolickiej, [y:]... 1993.
• E. Breza, Kaszubszczyzna wśród języków słowiańskich, jej status językowy, [y:] Kaszubszczyzna w świecie. Materiały z konferencji naukowej. Jastrzębia Góra 1-2 X 1993, Wejherowo, 1994, str. 7-22.
• E. Breza, Kształtowanie się kaszubskiego języka literackiego, [y:]... 1997.
• Kaszubszczyzna. Kaszëbizna, red. E. Breza, Opole, 2001.
• E. Breza, Podstawowe wiadomości z morfologii, [y:] Kaszubszczyzna. Kaszëbizna, red. E. Breza, Opole, 2001, str. 125-184.
• E. Breza, Pisownia kaszubska. Historia i norma, [y:] Kaszubszczyzna. Kaszëbizna, red. E. Breza, Opole, 2001, str. 285-293.
• E. Breza, Nazwiska Pomorzan. Pochodzenie i zmiany, t. 1-4, Gdańsk, 2000-2006.
• Polsko-kaszubski słownik nazw miejscowych i fizjograficznych. Pòlskò-kaszëbsczi słowôrz miestnëch ë fizjografnëch mión, red. A. Chludziński, oprac. E. Breza i inni, Gdańsk, 2006.