Stefan Apolinari Bješk

Izvor: Расткопедија
Izmena od 20:44, 26. jul 2019.; DVPazdjerski (razgovor | doprinosi) (→‎Дела)

Idi na: navigaciju, pretragu

Grb Kašuba, Izvor slike: Vikipedija KAŠUPSKI BIOGRAFSKI LEKSIKON

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Pisac članka: Dušan-Vladislav Pažđerski


Stefan Apolinari Bješk (polj. Stefan Apolinary Bieszk, kaš. Sztefan Apòlinari Bieszk, izg. Štefan Apuelinari Bješk, 1895-1964), kaš. pisac, nastavnik, publicista, delatnik.

Biografija

Родио се Фрибургу, у Немачкој, где је студирао класичну филологију, коју је завршио после 1. светског рата на Познањском универзитету, 1920. године. Дом његовог оца у Фрибургу је представљао оазу пољске и кашупске културе, коју су посећивали бројни земљаци на студијама у иностранству (између осталих каш. делатници → Јан Карновски и → Леон Хејке). По стварању нове Пољске, после 1. светског рата, Бјешк се са породицом сели у каш. град Хојњице, где његов отац постаје директор гимназије 1920. године. Сам Б. у тој истој школи добија 1923. место наставника латинског и грчког језика. Поред педагошког рада, Б. се посвећује образовању деце у духу скаутског покрета, у коме остаје активан целог живота. Обилази све крајеве Кашупске Земље у потрази за благом народне културе: народним приповеткама, песмама, керамиком, везом, посуђем од плетера итд. Из тог времена порекло воде његове песме посвећене лепотама кашупске природе, за које је сам компоновао музику, као и три драме написане на пољском и посвећене граду Хојњице: Свештеничком крвљу (Krwią kapłańską, 1928), Јуриш на Хојњице (Szturm na Chojnice, 1930) и Теби Домовино (Tobie Ojczyzno, 1930). Од 1934. године почиње да сарађује са часописом „Кашупски савез”, који је у тадашњој Пољској био осумњичен за сепаратизам. Међу тзв. зжешењцима (назив настао од каш. наслова споменутог часописа: „Zresz Kaszëbskô”) стиче статус научног саветника и главног идеолога, а у часопису објављује и чланке о кашупском правопису, историјским, лингвистичким и књижевним проблемима. Власти га те исте године, пребацују у Замошћ, на југоистоку Пољске, да би га одвојили од центра кашупског народног покрета, али он не прекида сарадњу са својим истомишљеницима. Из тог времена потичу његова најзначајније дела, кашупски сонети, писани на кашупском језику, које је објављивао у различитим часописима („Забори”, „Поморјанска свеска”, „Кашупски савез” итд.), а као књига су издати тек 1975. под називом Кашупски сонети. Године 1937. се поново враћа на Поморје и ради као наставник у градићу Хелмну (кујавско-поморјански крај). По завршетку 2. светског рата, радећи као наставник у Хелмну, Б. се одмах активно укључује у токове струјања кашупске народне мисли. Објављује у различитим часописима на пољ. и каш. језику. У време најжешћег стаљинизма, власти га 1950. године преносе на рад у основну школу, а 1952. му забрањују свако деловање у просвети. До 1954. године се издржава физичким радом и повремено предаје у Пелплинској богословији, када га хапсе и осуђују на 14 месеци затвора као „непријатеља народне власти”. Због старости и слабог здравственог стања бива пуштен после 7 месеци (1955). Године 1956. се налази у редовима оснивача најзначајније кашупске организације Кашупско-поморјанског савеза и поново почиње да објављује у његовом органу „Кашупска Земља” (1957-1961), а 1957. одлази у пензију. Кашупска дела Б. су објављивана, после његове смрти, у антологијама: Ми смо са мора (Ma jesma od morza, 1963, Антологија савремене народне поезије (Antologia współczesnej poezji ludowej, 1967), Избор савремене кашупске поезије (Wybór współczesnej poezji kaszubskiej, 1967), Кашупска антологија (Kaschubische Anthologie, 1973), Модра струна (Modra struna, 1973), Другарске песме (Drëszny spiewë, 1977), Кашупске коледе и празничне песме (Kaszëbsczié kolędë a godowé spiéwë, 1982) и Дивље гуске. Антологија кашупске поезије (до 1990. г.). У рукопису је оставио три „шолобулке” (каш. назив за веселе драмске игре): Покорна Ружа, Ковач Чаробњак и (заједно са Ружом Бронк) Пољски миш.

Bješk je napisao preko 40 soneta, a njihov stil je patetičan i pomalo nadmen, a jezik podseća na dela ostalih „zžešenjaca” i nije ga lako razumeti, ali kada se savlada jezička barijera na videlo izlaze sugestivne slike i uzvišene misli. Lepota Kašupske zemlje za Bješka predstavlja svu sreću, alfu i omegu života, ishodište svih njegovih promišljanja. Bješk ukazuje na istinsku ljubav prema domovini, na unutrašnje veze sa njom, na ono što je u toj vezi dobro i božansko. Veza sa Bogom i prirodom, večiti božanski zakoni, savršeni poredak sveta – za njega su suština života. Što se tiče njegovih publicističkih pogleda, treba reći da prema Bješku kašupski nije dijalekat poljskog jezika, već samostalan slovenski jezik, da Kašubi predstavljaju jedine potomke nekadašnjih Veleta i Pomorjana. Na kraju, može se zaključiti da je, nesporno, svojim sonetima Bješk obogatio kašupsku književnost.

Bješk se u periodu posle drugog svetskog rata, između ostalog, posvetio stvaranju kašupske pravopisne norme. Njegovi projekti kašupskog pravopisa su primenjeni u nekoliko knjiga koje je priredio, a njegov usavršeni predlog je prihvatila Jezička komisja Kašupsko-pomorjanskog saveza 1959. godine.

Dela

  • S. Bieszk, Sonety kaszubskie, oprac. J. Borzyszkowski, Gdańsk, 1975.
  • Sztefan Apòlinari Bieszk, [y:] Dzëczé gãsë. Antologiô kaszëbsczi pòezji (do 1990 r.), Gdiniô, 2004, str. 84-89.
  • vesele scenske igre: Pòkornô Roża, Kòwôl Czarownik (rukopisi).
  • vesela scenska igra: (sa R. Bronk): Polno mësz (rukopis).

Literatura

  • Stefan Bieszk, [y:] Modra struna. Antologia poezji kaszubskiej, [przygotował zespół], Gdańsk, 1973, str. 312-313.
  • Bieszk, [y:] R. Ostrowska, I. Trojanowska, Bedeker kaszubski, Gdańsk, 1978 (3. izd.), str. 23-24.
  • Stэfan Bešk (1895-1964), [y:] Za dalяglяdam kraй Stalemaў. Veršы, per. A. Traяnoўskaga, Mіnsk, 1980 str. 119.
  • Stefan Bieszk, [y:] F. Neureiter, Historia literatury kaszubskiej. Próba zarysu, tł. M. Boduszyńska-Borowikowa, Gdańsk, 1982 str. 189-193.
  • J. Borzyszkowski, Stefan Bieszk (1895-1964) – działacz i poeta kaszubski, „Pomerania”, 5/1985, str. 18-21.
  • Stefan Bieszk, [y:] J. Drzeżdżon, Współczesna literatura kaszubska 1945-1980, Warszawa, 1986, str. 193.
  • Bieszk Stefan, [y:] Słownik biograficzny Pomorza Nadwiślańskiego, red. S. Gierszewski, Gdańsk 1992, t. 1, str.109-110.
  • Bieszk Stefan, [y:] T. Bolduan, Nowy bedeker kaszubski, Gdańsk, 1997, str. 24-25.
  • Sztefan Apòlinari Bieszk (1895-1964), [y:] Dzëczé gãsë. Antologiô kaszëbsczi pòezji (do 1990 r.), Gdiniô, 2004, str. 84-85.
  • Stefan Bieszk (1895-1964) – działacz i poeta kaszubski, [y:] J. Borzyszkowski, O historii literatury kaszubskiej i jej twórcach, Gdańsk, 2011, str. 457-474.
  • S. Bieszk, Życiorys [własny] Stefana Bieszka z 1921 roku, [y:] Pro memoria. Stefan Bieszk (1895-1964), oprac. J. Borzyszkowski, Gdańsk, 2013, str. 22-30.
  • J. Borzyszkowski, O prof. Stefanie Bieszku i jego życiu, także po śmierci, [y:] Pro memoria. Stefan Bieszk (1895-1964), oprac. J. Borzyszkowski, Gdańsk, 2013, str. 7-16.
  • S. Bieszk, [y:] J. Tréder, Spòdlowô wiédzô ò kaszëbiznie, Gduńsk 2014 (2. popr. i proš. izd.), str. 67-69.
  • Stefan Bieszk, [y:] S. Janke, M. Tamkun, Poczet pisarzy kaszubskich, Wejherowo 2016, str. 25.
  • S. Bieszk, [y:] D. Kalinowski, A. Kuik-Kalinowska, Literatura kaszubska. Kaszëbskô lëteratura, Gduńsk-Gdańsk, 2017, str. 158-163.


Preporučeni linkovi