Antonji Abraham
Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon
Pisac članka: Dušan-Vladislav Pažđerski
Antonji Abraham (Antoni Abraham, 1869-1923) bio je delatnik kašupskog društvenog pokreta, osnivač narodnih društava, budilac narodne svesti.
Biografija
Rodio se u Puckom srezu (sever Kašupske Zemlje). Svest o potrebi buđenja slovenske nacionalne svesti u Pruskoj stiče u roditeljskom domu i preuzima od katoličkih sveštenika u ranoj mladosti. Sa 16 godina putuje po kašupskim selima u potrazi za poslom, gde stiče sliku o teškom životu kašupskog seljaka, što ga podstiče na dalji društveno-politički rad. Pruske vlasti, u to vreme, otežavaju rad na širenju narodne svesti i zabranjuju javno korišćenje poljskog jezika (o kašupskom nije bilo ni govora). A. je često kažnjavan za držanje vatrenih govora u odbranu interesa Kašuba i katoličke crkve. Do 1914. je pokrenuto oko 40 političkih procesa protiv njega.
Abraham je pokušavao da radi razne poslove, a do 1909. nalazi izvesnu ekonomsku stabilnost u poznatom letovalištu Sopot, ali, kako pritisak pruskih vlasti ne jenjava, seli se te iste godine u istorijsku gdanjsku četvrt Oliva. Zapošljava se kao predstavnik fabrike Singer, što mu omogućava da legalno putuje po Kašupskoj Zemlji, često peške, kolportuje štampu i knjige i organizuje narodne skupove. Na njegovu inicijativu u to vreme nastaje veliki broj narodnih društava u Kašupskoj Zemlji: u Pucku, Redi, Vejherovu, Gdinji itd. Kod Kašuba stiče veliku popularnost zbog svojih živopisnih govora koje drži na kaš. jeziku, pa ga često nazivaju i „kašupskim kraljem”. Njegovu plodnu delatnost prekida 1. sv. rat, a 1916. je poslat na francuski front, gde je ranjen. Po povratku 1918. godine radi kao čuvar u banci i nastavlja svoju političku delatnost, jer Pomorje postaje deo Poljske tek posle 1920. godine. Uključuje se u rad poljskog Potkomisarijata Vrhovnog narodnog saveta, koji ima tada za cilj da deluje u pravcu priključenja Pomorja i Kašupske Zemlje Poljskoj, suprotstavljajući se sve većoj nemačkoj propagandi koja je pokušava da dokaže da Kašubi žele da ostanu u novostvorenom Rajhu. Potkomisarijat šalje u Pariz najverovatnije 3 delegata (među kojima i Abrahama), sa zadatkom da predstavnicima velikih sila daju dokaze da Kašubi žele da se priključe Poljskoj. Kašupska delegacija sa velikim teškoćama stiže na odredište, a poljski predstavnici (na čelu sa poznatim pijanistom I. Paderevskim) joj omogućavaju da razgovaraju sa brojnim stranim delegacijama i stranim dopisništvima, što, između ostalog, doprinosi, pored brojnih drugih uticaja, do odluke da se pojas naseljen Kašubima, u zaleđu grada Gdanjska (Kašupska Zemlja), dodeli Poljskoj i Poljska izađe na more.
1920. godine Abraham se seli u Gdinju, tada malo ribarsko naselje i turističku destinaciju. Tamo nastavlja svoju političku delatnost, primećujući da do ujedinjenja Kašupske Zemlje sa Poljskom ne dolazi bez problema. Poljske vlasti diskriminišu lokalno stanovništvo i na ključna mesta postavljaju uglavnom deseljenike iz drugih krajeva Poljske, koji ne shvataju kašupski mentalitet, njihovu prošlost i tradicije. Abrahama sve to jako pogađa i svoje sunarodnike nagovara da uče poljski jezik i da se obrazuju u novim okolnostima. Agitovao je da se u Gdinji izgradi nova poljska luka (jer je Gdanjsk faktički pripao Nemcima).
Godine 1922. dobija Orden poljskog preporoda, a sledeće godine umire. Sahranjen je na groblju u najstarijem delu Gdinje – Oksivju, uz počasti, a njegov pogreb se pretvorio u veliku narodnu manifestaciju, u kome učešće uzimaju brojni Kašubi iz svih delova Kašupske Zemlje i delegati iz Poljske.
Njegovim imenom su nazvane ulice gotovo u svakom gradiću Kašupske Zemlje, kao i u Gdanjsku, Gdinji i Sopotu. Poznati kaš. i pomorski pisac Augustin Necel u svom romanu Mašopi (Maszopi, 1958), opisuje na idealizovan način događaje iz života Abrahama i njegov boravak u Parizu. Kuća u kojoj je stanovao u Gdinji je puno godina predstavljala glavni izložbeni prostor gradskog muzeja, a u Pucku i Gdinji (na Kašupskom trgu) su mu podignuti monumentalni spomenici. Gdinjska filijala glavne kašupske organizacije – Kašupsko-pomorjanski saveza, dodeljuje prestižnu nagradu „Srebrna Abrahamova burmutica”, za istaknuto delovanje u interesu Kašupske Zemlje.
Abraham je kao dopisnik „Gdanjskih novina” ostavio na njenim stranicama niz agitacionih članaka u periodu između dva rata.
Literatura
- A. Bukowski, Regionalizm kaszubski. Ruch naukowy, literacki i kulturalny. Zarys monografii historycznej, Poznań, 1950, str. 272, 275.
- Abraham, [y:] R. Ostrowska, I. Trojanowska, Bedeker kaszubski, Gdańsk, 1978 (3. izd.), str. 6-8.
- Abraham, [y:] F. Mamuszka, Bedeker sopocki, Gdańsk, 1981, str. 7-11.
- A. Bukowski, Abraham Antoni, [y:] Literatura polska. Przewodnik encyklopedyczny, Warszawa, 1984, t. 1, str. 1.
- T. Bolduan, Trybun Kaszubów. Opowieść o Antonim Abrahamie, Gdańsk, 1989.
- B. Cygler, Abraham Antoni, [y:] Słownik biograficzny Pomorza Nadwiślańskiego, red. S. Gierszewski, Gdańsk 1992, t. 1, str. 17-18
- Abraham Antoni, [y:] T. Bolduan, Nowy bedeker kaszubski, Gdańsk, 1997, str. 9-12.
Preporučeni linkovi
- Antoni Abraham, Wikipedia, Wolna encyklopedia (poljski)
- Antón Ôbram, Wikipedijô, wòlnô encyklopedijô (kašupski)
- Antoni Abraham, sni.edu.pl (poljski)
- Sokołowska M., Kwiatkowska W. Gdyński Panteon: Abraham Antoni (1869 - 1923), (poljski)
- Małszycki, Dariusz. Antoni Abraham - pierwszy "Król Kaszubów", (poljski)
- Górlikowski, Marek. Janusz Gajos jako król Kaszubów w "Kamerdynerze" Filipa Bajona. Kim naprawdę był Antoni Abraham?, (poljski)
