Антоњи Абрахам

Извор: Расткопедија

Грб Кашуба, Извор слике: Википедија Антоњи Абрахам, Извор слике: Википедија КАШУПСКИ БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски

Антоњи Абрахам (Antoni Abraham, 1869-1923) био је делатник кашупског друштвеног покрета, оснивач народних друштава, будилац народне свести.

Биографија

Родио се у Пуцком срезу (север Кашупске Земље). Свест о потреби буђења словенске националне свести у Пруској стиче у родитељском дому и преузима од католичких свештеника у раној младости. Са 16 година путује по кашупским селима у потрази за послом, где стиче слику о тешком животу кашупског сељака, што га подстиче на даљи друштвено-политички рад. Пруске власти, у то време, отежавају рад на ширењу народне свести и забрањују јавно коришћење пољског језика (о кашупском није било ни говора). А. је често кажњаван за држање ватрених говора у одбрану интереса Кашуба и католичке цркве. До 1914. је покренуто око 40 политичких процеса против њега.

Абрахам је покушавао да ради разне послове, а до 1909. налази извесну економску стабилност у познатом летовалишту Сопот, али, како притисак пруских власти не јењава, сели се те исте године у историјску гдањску четврт Олива. Запошљава се као представник фабрике Сингер, што му омогућава да легално путује по Кашупској Земљи, често пешке, колпортује штампу и књиге и организује народне скупове. На његову иницијативу у то време настаје велики број народних друштава у Кашупској Земљи: у Пуцку, Реди, Вејхерову, Гдињи итд. Код Кашуба стиче велику популарност због својих живописних говора које држи на каш. језику, па га често називају и „кашупским краљем”. Његову плодну делатност прекида 1. св. рат, а 1916. је послат на француски фронт, где је рањен. По повратку 1918. године ради као чувар у банци и наставља своју политичку делатност, јер Поморје постаје део Пољске тек после 1920. године. Укључује се у рад пољског Поткомисаријата Врховног народног савета, који има тада за циљ да делује у правцу прикључења Поморја и Кашупске Земље Пољској, супротстављајући се све већој немачкој пропаганди која је покушава да докаже да Кашуби желе да остану у новоствореном Рајху. Поткомисаријат шаље у Париз највероватније 3 делегата (међу којима и Абрахама), са задатком да представницима великих сила дају доказе да Кашуби желе да се прикључе Пољској. Кашупска делегација са великим тешкоћама стиже на одредиште, а пољски представници (на челу са познатим пијанистом И. Падеревским) јој омогућавају да разговарају са бројним страним делегацијама и страним дописништвима, што, између осталог, доприноси, поред бројних других утицаја, до одлуке да се појас насељен Кашубима, у залеђу града Гдањска (Кашупска Земља), додели Пољској и Пољска изађе на море.

1920. године Абрахам се сели у Гдињу, тада мало рибарско насеље и туристичку дестинацију. Тамо наставља своју политичку делатност, примећујући да до уједињења Кашупске Земље са Пољском не долази без проблема. Пољске власти дискриминишу локално становништво и на кључна места постављају углавном десељенике из других крајева Пољске, који не схватају кашупски менталитет, њихову прошлост и традиције. Абрахама све то јако погађа и своје сународнике наговара да уче пољски језик и да се образују у новим околностима. Агитовао је да се у Гдињи изгради нова пољска лука (јер је Гдањск фактички припао Немцима).

Године 1922. добија Орден пољског препорода, а следеће године умире. Сахрањен је на гробљу у најстаријем делу Гдиње – Оксивју, уз почасти, а његов погреб се претворио у велику народну манифестацију, у коме учешће узимају бројни Кашуби из свих делова Кашупске Земље и делегати из Пољске.

Његовим именом су назване улице готово у сваком градићу Кашупске Земље, као и у Гдањску, Гдињи и Сопоту. Познати каш. и поморски писац Аугустин Нецел у свом роману Машопи (Maszopi, 1958), описује на идеализован начин догађаје из живота Абрахама и његов боравак у Паризу. Кућа у којој је становао у Гдињи је пуно година представљала главни изложбени простор градског музеја, а у Пуцку и Гдињи (на Кашупском тргу) су му подигнути монументални споменици. Гдињска филијала главне кашупске организације – Кашупско-поморјански савеза, додељује престижну награду „Сребрна Абрахамова бурмутица”, за истакнуто деловање у интересу Кашупске Земље.

Абрахам је као дописник „Гдањских новина” оставио на њеним страницама низ агитационих чланака у периоду између два рата.

Литература

  • A. Bukowski, Regionalizm kaszubski. Ruch naukowy, literacki i kulturalny. Zarys monografii historycznej, Poznań, 1950, стр. 272, 275.
  • Abraham, [y:] R. Ostrowska, I. Trojanowska, Bedeker kaszubski, Gdańsk, 1978 (3. изд.), стр. 6-8.
  • Abraham, [y:] F. Mamuszka, Bedeker sopocki, Gdańsk, 1981, стр. 7-11.
  • A. Bukowski, Abraham Antoni, [y:] Literatura polska. Przewodnik encyklopedyczny, Warszawa, 1984, т. 1, стр. 1.
  • T. Bolduan, Trybun Kaszubów. Opowieść o Antonim Abrahamie, Gdańsk, 1989.
  • B. Cygler, Abraham Antoni, [y:] Słownik biograficzny Pomorza Nadwiślańskiego, red. S. Gierszewski, Gdańsk 1992, т. 1, стр. 17-18
  • Abraham Antoni, [y:] T. Bolduan, Nowy bedeker kaszubski, Gdańsk, 1997, стр. 9-12.

Препоручени линкови

Преузето из „http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=Антоњи_Абрахам&oldid=1833“