Изидор Гулговски

Извор: Расткопедија

Грб Кашуба, Извор слике: Википедија КАШУПСКИ БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски

Изидор Гулговски (Izydor Gulgowski, псеуд. I am See, Ernst Seefried, 1874-1925), кашупски учитељ, етнограф, фолклориста, књижевник. Изидор Гулговски, Извор слике: muzeum-wdzydze.gda.pl

Биографија

Рођен у Ивичњи, старогардском срезу (Коћевје, регион који се налази између кашупског и пољског језичког подручја). По завршетку учитељског семинара у Тухоли, почиње да ради као учитељ и Ђержонжну (картуски срез), Конажинама (кошћежињски срез), док, у септембру 1898. није, по сопственој жељи пребачен у сеоску школу у Вдзидзама, на обали Вдзидзког језера. Тамо, у сарадњи са својом женом Теодором Гулговском (→), почиње његово деловање на пољу препорода кашупске народне уметности: плетарства, грнчарства и, посебно, веза. Пре тога је почео да сакупља етнолошке експонате (нпр. рибарска, пољопривредна оруђа, предмете свакодневне употребе, намештај, слике, везове) посвећене материјалној народној култури и да их распоређује у сеоској кућу коју купује у селу 1906. године, претварајући је у музеј, делимично под голим небом. Та кућа је касније постала основа у стварању првог кашупског, пољског и немачког етнографског села, која прераста у етно-село-музеј, највеће у Пољској. Гулговски је предмете, бајке, веровања и друге етнографске материјале сакупљао по целој Кашупској Земљи, што му је касније омогућило да те материјале представи у часопису који почиње да уређује, и својој, најзначајнијој етнографској студији, издатој на немачком. Етно-кућа, касније етно-музеј, постаје место окупљања тадашње кашупске интелигенције и место инспирације и организовања веома значајног кашупског културног покрета између два рата – Младокашупског, и оснивања његовог најзначајнијег гласила – часописа „Грифон” („Gryf”). Гулговски је сам био члан тог покрета и активно је у њему учествовао, објављујући етнографске текстове у његовом органу – часопису „Грифон”. Године 1907, заједно са истакнутим кашубологом, Ф. Лоренцом (→) оснива, у кашупском градићу Картузи, Кашупско етнографско друштво (Verein für Kaschubische Volkskunde), које је окупљало Пољаке, Кашубе и Немце словенског порекла из региона и шире. То друштво је почело да издаје значајни часопис „Извештаји Кашупског етнографског друштва” („Mitteilungen des Vereins für Kaschubische Volkskunde”, 1908-1912), који је у својих 8 бројева донео цело мноштво етнографских и фолклористичких студија и материјала, између осталог и самог Гулговског, члана редакције и уредника. Године 1919. он оснива Друштво за подршку народне индустрије, а посебно ткачке школе и народне радиности у Вдзидзама. Године 1921. оснива у градићу Кошћежина привредно-индустријску школу, којој је на челу био до 1922. После 1918. интензивно сарађује са бројним пољским часописима и новинама: „Гдањским дневником” („Dziennik Gdański”), споменутим „Грифоом”, „Поморјанском речју” („Słowo Pomorskie”), „Стражом на Висли” („Straża nad Wisłą”), „Индустријом, занатством, уметношћу” („Przemysł, rzemiosło, sztuka”), објављујући у њима своје текстове. И. Гулговски, О непознатом народу у Немачкој (ново издање), Извор слике: Википедија

Најзначајнија дела: Кашупска народна радиност, Народна радиност у Западној Пруској, О једном заборављеном народу у Немачкој, дотада најзначајнија етнографска студија, у којој описује све аспекте кашупске културе, Сеоска народна радиност у Кашупској Земљи, Риболов и Кашупској Земљи, Како народ живи у Кашупској Земљи, Народни вез у Кашупској Земљи, Народна радиност у Кашупској Земљи, Грнчарство у Кашупској Земљи; Кашуби; Мрежасти производи; Песма о Кашупској Земљи, где описује стихом целу Кашупску Земљу. И. Гулговски, Кашуби (ново издање), Извор слике: czec.pl

После смрти сахрањен је у непосредној близини свог животног дела – Кашупског етно-музеја. Кашупски песник, Ј. Карновски (→) му посвећује песму Син шуме (Syn borów), а Пољски туристички савез 1978.године, у родном месту Ивичњи - спомен-собу.

Дела

  • Ј. Gulgowski, Beiträge zur Volkskunst in der Kaschubei (Mit drei Abbildungen), „Mitteilungen des Vereins für kaschubische Volkskunde” ?/1910, стр. ?
  • Ernst Seefried-Gulgowski, Kaschubische Hausindustrie. Auf Anregung des Deutschen Vereins für ländliche Wohlfahrts- und Heimatpflege, Berlin, 1911.
  • Ernst Seefried-Gulgowski, Hausfleißboden in Westpreußen, Marienwerder Wpr., 1911.
  • Seefried-Gulgowski, Hausfleiß in der Kaschubei, [Berlin, 1911].
  • Ernst Seefried-Gulgowski, Von einem unbekannten Volke in Deutschland. Ein Beitrag zur Volks- und Landeskunde der Kaschubei, Berlin, 1911 (ново издање на пољском: I. Gulgowski, O nieznanym ludzie w Niemczech. Przyczynek do ludoznawstwa i krajoznawstwa Kaszub, tł. M. Darska-Łogin, Gdańsk, 2012).
  •  ?, Ländlicherhausfleiss in der Kaschubei, 1914
  • I. Gulgowski, Rybołówstwo na Kaszubach, „Gryf”, 1/1921, стр. 15-29.
  • I. Gulgowski, Jak ludność wiejska mieszka na Kaszubach, „Gryf”, 5/2-3-4/1921, стр. 41-53, 84-90, 119-121.
  •  ?, Hafty ludowe na Kaszubach, 1924.
  •  ?, Garncarstwo na Kaszubach, 1924.
  • I. Gulgowski, Kaszubi, Kraków, 1924 (ново издање: Gdynia, 2009).
  •  ?, Wyroby siatkowe, 1925
  •  ?, Pieśń o Ziemi Kaszubskiej, 1925.
  •  ?, Przemysł domowy na Kaszubach, „Rzeczy Piękne”, 3/1927, стр. 36.

Литература

  • [F. Lorentz,] Izydor Gulgowski, „Slavia Occidentalis”, 5/1926, [пред првом страном].
  • Działalność Gulgowskich we Wdzydzach, [y:] A. Bukowski, Regionalizm kaszubski. Ruch naukowy, literacki i kulturalny. Zarys monografii historycznej, Poznań, 1950, стр. 136-157, 285, 303.
  • E. Kamińska, J. Pałkowska, Z historii badań nad gwarami kaszubskimi, „Rocznik Gdański”, 15-16/1956-1957, стр. 388.
  • A. Bukowski, Gulgowski Izydor (1874-1925), [y:] Polski słownik biograficzny, Wrocław, 1960-1961, t. 9, стр. 142-144.
  • L. Roppel, Izydor i Teodora Gulgowscy i ich dzieło we Wdzydzach, Kościerzyna, 1975.
  • Gulgowscy, [y:] R. Ostrowska, I. Trojanowska, Bedeker kaszubski, Gdańsk, 1978 (3. изд.), стр. 140-143.
  • Izydor Gulgowski, [y:] F. Neureiter, Historia literatury kaszubskiej. Próba zarysu, tł. M. Boduszyńska-Borowikowa, Gdańsk, 1982, стр. 92-94.
  • A. Bukowski, Gulgowski Izydor, [y:] Literatura polska. Przewodnik encyklopedyczny, Warszawa, 1984, t. 1, стр. 336.
  • A. Bukowski, Gulgowski Izydor, [y:] Słownik biograficzny Pomorza Nadwiślańskiego, red. Z. Nowak, Gdańsk, 1994, t. II, стр. 136-138.
  • Gulgowski Izydor, [y:] T. Bolduan, Nowy bedeker kaszubski, Gdańsk, 1997, стр. 113-114.
  • Dzieło Gulgowskich a ruch młodokaszubski, [y:] J. Borzyszkowski, O historii literatury kaszubskiej i jej twórcach, Gdańsk, 2011, стр. 41-61.
  • Teodora (1860-1951) i Izydor (1874-1925) Gulgowscy – wskrzesiciele kaszubskiej sztuki ludowej, twórcy Muzeum Kaszubskiego we Wdzydzach, [y:] J. Borzyszkowski, C. Obracht-Prondzyński, Mlodokaszubi. Szkice biograficzne, Gdańsk, 2012, стр. 131-140.
  • T. Linkner, Gulgowski jako etnograf, folklorysta i literat, [y:] Wielkie Pomorze. Kultura i sztuka, red. A. Kuik-Kalinowska, D. Kalinowski, Gdańsk-Slupsk, 2015, стр. 274-292.
  • D. Kalinowski, A. Kuik-Kalinowska, Literatura kaszubska. Kaszëbskô lëteratura, Gduńsk-Gdańsk, 2017, стр. 74, 76-79.
  • C. Obracht-Prondzyński, T. Fopke, K. Kulikowska, Współczesna kultura kaszubska. Terôczasnô kaszëbskô kùltura, Gdańsk-Gduńsk, 2018, стр. 22-23.
  • J. Borzyszkowski, Teodora z Fethków i Izydor Gulgowski. Ich życie i dzieła, rodzina i przyjaciele we Wdzydzach, Wdzydze-Gdańsk, 2018.

Препоручени линкови

Преузето из „http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=Изидор_Гулговски&oldid=2659“