Пјотр Ђекановски

Извор: Расткопедија
Измена од 20:10, 3. мај 2020.; DVPazdjerski (разговор | доприноси) (→‎Најзначајнија дела)

(разл) ← Старија измена | Текућа измена (разл) | Новија измена → (разл)

Грб Кашуба, Извор слике: Википедија КАШУПСКИ БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски


Пјотр Ђекановски (Piotr Dziekanowski, псеуд. Jón Natrzecy, чит. Јун Натшеци, 1965), кашупски новинар, публициста, писац, аниматор културе и едукације, популаризатор кашупске културе, пре свега свог родног краја, околине градића Битова, где се родио и где је провео већину свог живота. П. Ђекановски, Извор слике: gp24.pl

Биографија

Родио се у градићу Битову (запад Кашупске Земље), где је завршио основну (1980) и средњу (1984) школу, а геологију и геоморфологију на Гдањском универзитету (1989). У периоду 1989-1991. је радио у сеоској школи, када је од 1990. до 1991. био у редакцији значајног кашупског гласила „Домовина” („Tatczëzna”, заједно са: J. →Елвартом, В. Етмањским, Е. →Причковским, М. Шмитком, Д. →Шимиковским и А. →Јаблоњским), а касније је своју каријеру наставио у локалним гласилима (где ради до данас), најпре у „Битовској газети” (1991), а потом у „Битовском куриру” („Kurier Bytowski”, 1992. до данас), чији је суоснивач и главни уредник. Кашубогонија, Извор слике: kaszubi.pl

Члан је најзначајније кашупске организације – Кашупско-поморјанског савеза – од 1987. године. Активан је у кашупском покрету: организатор је неколико издања радионице за креативно писање кашупских аутора (и новинара) на кашупском језику (2011), модератор књижевних промоција у организацији Западнокашупског музеја из Битова (од 2017), а неколико година је предавао на Поморјанској академији из Слупска, на последипломским студијама за наставнике кашупског језика, предмет – Анимација литерарног живота у Кашупској Земљи (????). Иницијатор је и организатор конкурса (као представник „Битовског курира”) за научно-фантастичну приповетку на кашупском језику (2007, 2008). Ђекановски повремено сарађује са Радио Гдањском – програмима на кашупском језику, као и са најзначајнијим кашупским часописом – месечником „Померанија” (објављујући углавном репортаже), у коме је уједно и председник редакцијског колегијума (од 2016. до данас). Ђекановски је коаутор уџбеника кашупског језика Битовски крај (2013, део посвећен географији региона). Стрип Чај, Извор слике: kaszubi.pl

Најзначајније је књижевно стваралаштво Ђекановског које објављује под псеудонимом. Из приватних разговора са аутором (великим поштоваоцем Србије и српске културе), стиче се утисак да он консеквентно реализује свој приватни пројекат, који има за циљ да кашупској култури и књижевности да дела из различитих области жанровске књижевности, па тако пише сценарије, преводи и објављује стрипове, крими- и научно-фантастичне романе, који добијају солидне рецензије не увек наклоњених и често некашупских критичара. Први у низу је научно-фантастични роман Пронађено у Битову (2008); затим сценарио за историјски стрип Швјецовско штене (2010); крими-роман Тмуша (2011); фото-стрип Чај (2012); хумористичка научно-фантастична новела Кашубогонија (2014), на основу кога је 2017. направљен успешни аудио-игроказ, по сценарију Ј. Шредера (→). У жељи да популарише кашупски језик (међу младима), Ђекановски такође преводи два стрипа и учествује у њиховом издавању: Летовање у рају Б. Космовске и Р. Кухарског (2014, дело посвећено Кашупској Земљи као туристичкој атракцији) и Академија блатних корњача Р. Кухарског и М. Новотњика (2015).

Тај наизглед невелики опус, Ђекановски гради промишљено и око две идеје: да обогати и учини кашупску књижевност жанровски што разноврснијом и да унутар ње подвуче припадност кашупском региону из кога потиче – Битову и околини (западној Кашупској Земљи). Ђ. је у толикој мери „битовоцентричан”, да би се његово стваралаштво могло (шаљиво?) назвати и „битоволошким”, јер на све начине покушава да нам приближи карактеристике свог родног краја и његових становника. Његов први роман Пронађено у Битову, иронично, Кашубе и њихов језик ставља у центар целог свемира. То је метафора која подвлачи да је каш. култура за данашње каш. делатнике у центру њиховог стваралачког и друштвеног космоса и да се за њих све што је најважније одвија у том њиховом малом свету („Говори српски да те цео свет разуме”). Споменутој универзалистичкој визији се супротставља реална слика дела Кашупске Земље из које потиче аутор и која представља провинцију и у космичким размерама, на коју су они бескрајно поносни. Аутор подвлачи идеологију „слоу” („слоу фуд”, „слоу ливинг”), којој су свакодневно „изложени” становници Битова и околине, иако их можда, због свега тога, заобилазе неки од главних токова космичке цивилизације. Роман, у суштини, представља хвалоспев провинцији, на којој живе сами Кашуби, али и, унутар Кашупске Земље, становници битовског краја. Истовремено, аутор успева да прокријумчари и неке интересантне историјске информације о његовој родној груди, што даје посебну сочност роману. У свом првом стрипском сценарију Швјецовско штене, Ђ. покушава да ослика (преплићући имагинарну са стварном историјом), паганску слику Кашупске Земље и свог родног краја, описујући епизоду отимања и ослобађања сина локалног велможе из рода Швјенца. У кратком роману Тмуша, заплет сконцентрисан око загонентне смрти, аутор презентује у кратким одломцима које ређа у седам поглавља. Дело се добро чита, држи пажњу, изненађује, а, према речима Д. Калиновског (→), не открива своје литерарне узоре. Велику вредност чине баш описи локалне кашупске средине и показују да се добра крими-прича може засновати и на непознатој провинцији, коју аутор уверљиво и занимљиво осликава, не избегавајући да дâ психолошки профил њених становника, који није увек за похвалу. Следећи стрип - Чај - за који Ђекановски пише сценарио се одвија у данашње време, али је испреплетен мешавином халуцинација, изазваних чајем из наслова и, реалног живота, што представља платно на коме аутор има прилику да покаже слике, у визијама својих јунака, инспирисане кашупском митологијом. У својој новели Кашубогонија, која на моменте читаоца, својом имагинарним стилом и духом, подсећа на лемовско перо, Ђекановски дајући своју „визију” кашупске „етногенезе”, још једном користи прилику да Битово постави у центар збивања, фабуларног света и космоса. Лаким пером, хумористички, описује своје земљаке и њихове врлине и мêне, духовито се смејући на њихов (и свој?) рачун.

Најзначајнија дела

  • J. Natrzecy, Nalazłé w Bëtowie, Bëtowò, 2008 (роман).
  • R. Kucharski, J. Natrzecy, Szczeniã Swiąców, Bytów, [2010] (стрип).
  • J. Natrzecy, Kòmùda, Bëtowò, 2011 (роман).
  • J. Natrzecy, K. Rolbiecki, Arbata, Bëtowò, 2012 (стрип).
  • A. Mòhr, M. Kwaskiewicz, T. Semińsczi, C. Òbrach-Prondzyński, A. Werochòwskô, P. Dziekanowsczi, K. Kajkòwsczi, Bëtowskô zemia. Ùczbòwnik, red. C. Òbrach-Prondzyński, P. Dziekanowsczi, Bëtowò, 2013 (уџбеник каш. језика).
  • B. Kòsmowska, R. Kùcharsczi, Wakacje w Raju, [Bytów, 2013], tł. na kasz. i konsultacje P. Dziekanowski (стрип).
  • J. Natrzecy, Kaszébògònia, Bëtowò, 2014 (новела).
  • M. Nowotnik, R. Kucharski, Akademiô Błotowëch Żółwiów, tł. na kasz. P. Dziekanowski, Bytów, 2015 (стрип).

Литература

  • D. Kalinowski, Raptularz kaszubski, Gdańsk, 2014, стр. 77-81, 147-156.
  • Piotr Dziekanowski, [y:] S. Janke, M. Tamkun, Poczet pisarzy kaszubskich, Wejherowo, 2016, стр. 91.
  • D. Kalinowski, Sylwa kaszubskie, Słupsk-Gdańsk, 2017, стр. 97-101.
  • P. Dziekanowski, [y:] D. Kalinowski, A. Kuik-Kalinowska, Literatura kaszubska. Rekonesans. Kaszëbskô lëteratura. Wëzdrzënë, Gduńsk-Gdańsk, 2017, стр. 326-327.
  • A. Majkòwskô, D. Majkòwsczi, Ò tatczëznie bez napãpùżeniô. Bëtowò i òkòlé w proze Jana Natrzecégò, „Biuletin Radzëznë Kaszëbsczégò Jãzëka. Biuletyn Rady Języka Kaszubskiego”, 12/2018, 102-115.

Препоручени линкови