Изидор Гулговски

Извор: Расткопедија

Грб Кашуба, Извор слике: Википедија КАШУПСКИ БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски


Изидор Гулговски (Izydor Gulgowski, псеуд. I am See, Ernst Seefried, 1874-1925), кашупски учитељ, етнограф, фолклориста, књижевник.

Биографија

Рођен у Ивичњи, старогардском срезу (Коћевје, регион који се налази између кашупског и пољског језичког подручја). По завршетку учитељског семинара у Тухоли, почиње да ради као учитељ и Ђержонжну (картуски срез), Конажинама (кошћежињски срез), док, у септембру 1898. није, по сопственој жељи пребачен у сеоску школу у Вдзидзама, на обали Вдзидзког језера. Тамо, у сарадњи са својом женом Теодором Гулговском (→), почиње његово деловање на пољу препорода кашупске народне уметности: плетарства, грнчарства и, посебно, веза. Пре тога је почео да сакупља етнолошке експонате (нпр. рибарска, пољопривредна оруђа, предмете свакодневне употребе, намештај, слике, везове) посвећене материјалној народној култури и да их распоређује у сеоској кућу коју купује у селу 1906. године, претварајући је у музеј, делимично под голим небом. Та кућа је касније постала основа у стварању првог кашупског, пољског и немачког етнографског села, која прераста у етно-село-музеј, највеће у Пољској. Гулговски је предмете, бајке, веровања и друге етнографске материјале сакупљао по целој Кашупској Земљи, што му је касније омогућило да те материјале представи у часопису који почиње да уређује, и својој, најзначајнијој етнографској студији, издатој на немачком. Етно-кућа, касније етно-музеј, постаје место окупљања тадашње кашупске интелигенције и место инспирације и организовања веома значајног кашупског културног покрета између два рата – Младокашупског, и оснивања његовог најзначајнијег гласила – часописа „Грифон” („Gryf”). Гулговски је сам био члан тог покрета и активно је у њему учествовао, објављујући етнографске текстове у његовом органу – часопису „Грифон”. Године 1907, заједно са истакнутим кашубологом, Ф. Лоренцом (→) оснива, у кашупском градићу Картузи, Кашупско етнографско друштво (Verein für Kaschubische Volkskunde), које је окупљало Пољаке, Кашубе и Немце словенског порекла из региона и шире. То друштво је почело да издаје значајни часопис „Извештаји Кашупског етнографског друштва” („Mitteilungen des Vereins für Kaschubische Volkskunde”, 1908-1912), који је у својих 8 бројева донео цело мноштво етнографских и фолклористичких студија и материјала, између осталог и самог Гулговског, члана редакције и уредника. Године 1919. он оснива Друштво за подршку народне индустрије, а посебно ткачке школе и народне радиности у Вдзидзама. Године 1921. оснива у градићу Кошћежина привредно-индустријску школу, којој је на челу био до 1922. После 1918. интензивно сарађује са бројним пољским часописима и новинама: „Гдањским дневником” („Dziennik Gdański”), споменутим „Грифоом”, „Поморјанском речју” („Słowo Pomorskie”), „Стражом на Висли” („Straża nad Wisłą”), „Индустријом, занатством, уметношћу” („Przemysł, rzemiosło, sztuka”), објављујући у њима своје текстове.

Најзначајнија дела: Кашупска народна радиност (Kaschubische Hausindustrie, 1911); Народна радиност у Западној Пруској (Hausfleissboden in Westpreussen, 1911); О једном заборављеном народу у Немачкој (Von einem unbekannten Volke in Deutschland, 1911), дотада најзначајнија етнографска студија, у којој описује све аспекте кашупске културе; Сеоска народна радиност у Кашупској Земљи (Ländlicherhausfleiss in der Kaschubei, 1914); Риболов и Кашупској Земљи (Rybołóstwo na Kaszubach, 1921); Како народ живи у Кашупској Земљи (Jak ludność mieszka na Kaszubach, 1921); Народни вез у Кашупској Земљи (Hafty ludowe na Kaszubach, 1924); Народна радиност у Кашупској Земљи (Przemysł domowy na Kaszubach, 1924); Грнчарство у Кашупској Земљи (Garncarstwo na Kaszubach, 1924); Кашуби (Kaszubi, 1924); Мрежасти производи (Wyroby siatkowe, 1925); Песма о Кашупској Земљи (Pieśń o Ziemi Kaszubskiej, 1925), где описује стихом целу Кашупску Земљу.

После смрти сахрањен је у непосредној близини свог животног дела – Кашупског етно-музеја. Кашупски песник, Ј. Карновски (→) му посвећује песму Син шуме (Syn borów), а Пољски туристички савез му 1978. у, родном месту Ивичњи, посвећује спомен-собу.

Дела

Литература

Препоручени линкови