Јан Джежџон — разлика између измена

Измена од 26. децембар 2019. у 15:23

КАШУПСКИ БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски

Јан Джежџон (Jan Drzeżdżon, 1937-1992), кашупски писац, историчар књижевности, научни радник, приређивач, пропагатор кашупске књижевности у културе.

Биографија

Родио се у селу Доматову, у околини градића Пуцка (северна Кашупска Земља). Основну, четворогодишњу школу, похађа у родном селу Доматову (1944-1948), затим прелази у школу у оближњем селу Лешњеву (1948-1950). Последњи разред основне школе завршава у недалеком селу Стажину (1951). Исте године почиње да похађа педагошку гимназију у граду Вејхерову (север Кашупске Земље), коју завршава 1955. Године 1970. ванредно завршава пољску филологију на Вишој педагошкој школи у Гдањску (данас Гдањски универзитет), бранећи рад о кашупском песнику Ј. Пјепки (→). На докторске студије се уписује у истој школи 1969, а завршава их 1970 (одбранивши тезу на тему каш. књижевности у периоду 1920-1939). Джежџон два пута покушава да напише и одбрани професорску дисертацију (Вроцлав, 1975, тема: Кашупско народно приповедаштво; у Гдањску му није допуштено да започне тај процес, иако је пријавио тему о историји савремене каш. књижевности). Почиње да ради као учитељ (1955) у селу Тилову (северна Кашупска Земља), 1957. у родном Доматову, а после војне службе (1960) у Лепчу (околина градића Владиславова, северна Кашупска Земља). Пoшто се оженио, запошљава се заједно са женом, у основној школи у недалеком Желистшеву, све до 1971, када почиње да ради као предавач (научни сарадник), на Вишој наставничкој школи (касније Виша педагошка школа) у граду Слупску (средње Поморје), где предаје предмете из области народне и регионалне књижевности. Године 1976. се запошљава на Гдањском универзитету, где се бави, између осталог, фолклором.

Джежџон се данас сматра најзначајнијим кашупским прозним писцем послератног периода. Заузима веома значајно место у кашупској књижевности, у великој мери и због тога што је као Кашуб, направио литерарну каријеру и на пољском језику и добио одличне оцене пољске књижевне критике. Джежџонова интересовања су била разноврсна. Пише поезију на кашупском језику, прозу на кашупском и пољском, бавио се и научним радом, пре свега историјом кашупске књижевности и анализом кашупске приповедне књижевности. Джежџон своју списатељску делатност започиње пишући читав низ аналитичких радова посвећених кашупској књижевности. Године 1965. учествује у полемици о томе да ли треба кашупска дела преводити на пољски и залаже се да се то не ради. Даље, анализира чести мотив Сментека у кашупској књижевности (1968), старију кашупску поезију (1969), морску проблематику у кашупској књижевности (1969) и проучава кашупске ауторе друге половине XIX в. (1969). Наредних година аутор консеквентно реализује план књижевноисторијског проучавања кашупске књижевности и пише: о кашупској бајци, кашупским литерарним покретима и Б. Сихти (→) (све 1970); општим и кључним питањима кашупске књижевности (1971. и касније). Круну тог периода представља брошура посвећена анализи најзначајнијег кашупског романа Доживљаји Ремуса А. Мајковског (→). Своју богату стваралачку каријеру започиње 1972. године објављујући кашупску поезију у месечнику „Померанија” и фрагменте прозе на пољском језику у различитим пољским књижевним часописима. Године 1972. Джежџон објављује подужи чланак о значају Речника... Б. Сихте за развој кашупске културе. Следеће године (1973), у истом месечнику, објављује своје прве приповетке на кашупском језику, приређује значајну антологију кашупске поезије (заједно са Т. →Болдуаном и В. →Кедровским итд) и прво значајније књижевно-историјско дело, базирано на његовој ранијој докторској дисертацији, о кашупској књижевности међуратног периода (1920-1939). У наредном периоду (1974. године) Джежџон борави у САД, где предаје на универзитету у Бафалу и посвећује се проучавању тамошње кашупске емиграције што, на књижевном плану, као ефекат даје објављене песме на кашупском језику (11 у периоду 1973-1974), прву збирку кашупске поезије и два рада посвећена кашупскеој емиграцији (све 1974). Поред приповедака на кашупском језику (6 у периоду 1974-1975), године 1975. Джежџон приређује важну антологију посвећену кашупском писцу С. Окоњу (→), кога на тај начин промовише. У исто време објављује текстове о народном приповедачу А. Домињику (→) и кашупском фолклору у послератном периоду. Такође, појављује се његово прво значајније дело на пољском језику (збирка приповедака Авети - Upiory), које најављујe његову каснију књижевну популарност у Пољској (бројне позитивне рецензије и књижевна награда за деби). Друга половина 70. година ХХ в. Джежџону пролази у знаку објављивања већег броја дела на пољском језику (6 романа) и збирке приповедака на кашупском језику (1979). Почетком 80. година ХХ в. објављује 3 значајна избора посвећена кашупским писцима (два А. →Буђишу - у Д. преводу на пољском и на кашупском 1980. и 1982 године - и А. Домињику - 1983). Године 1984. излази Божанско лице (Twarz Boga), роман на пољском језику, који је значајан због свог аутобиографског карактера, а 1986. друга важна књижевно-историјска публикација. Джежџона, посвећена кашупској књижевности у периоду 1945-1980. Поткрај живота, излази његова друга збирка приповедака на кашупском језику (1991) и текст педагошког карактера, о едукацијским проблемима кашупске деце (1992). Непосредно после смрти из штампе излази његов једини роман на кашупском језику Сментеково лице (1993). Джежџон је у заоставштини оставио значајан број дела (највише на пољском језику), од којих је 1997. објављена и трећа збирка кашупских приповедака, као и избор бајки писаних за децу (на пољском и у преводу на кашупски језик Р. →Джежџона, 2012).

Значај Джежџона за кашупску и регионалну књижевност се огледа и у томе што је он уједно патрон неколико важних литерарних конкурса: „Да се не заборави говор наших предака” („Bë nie zabëc mòwë starków”, од. 1992. до данас, посвећен приповедаштву, инспирисаном кашупским народним), који се одржава у различитим местима везаним за живот и рад патрона на северу Кашупске Земље; „Прозни (некада општепољски) конкурс Јана Джежџона” („(Ogólnopolski) Konkurs prozatorski im. Jana Drzeżdżona”, од 1996. са прекидима до данас); „Кашупске мале литерарне форме. Поезија. 'Бјелава' Јана Джежџона” („Kaszubskie małe formy literackie. Poezja. 'Bielawa' im. Jana Drzeżdżona”, од 2000. до данас). По Джежџоновим делима је изведено неколико мањих позоришних представа, а неколико кашупских писаца је написало њему посвећене приповетке.

Најзначајнија дела: Преводити? Не преводити? (1965); Кашупски Сментек (1968); O кашупској поезији (1969); Морска проблематика у кашупској књижевности (1969); Три поколења кашупских писаца (1969); Кашупска бајка (1970); Регионални покрет у Кашупској Земљи у периоду 1920-1939 (1970); Књижевна скица Бернарда Сихте (1970); Нови поглед на најзначајнија достигнућа кашупске регионалне књижевности (1971); Разматрања о регионалној књижевности (1971); Ремусова путовања по Кашупској Земљи. О Александру Мајковском (1971); Интерпретација кашупске народне културе у „Речнику” Бернарда Сихте (1972); Модра струна. Антологија кашупске књижевности (са Т. Болдуаном, В. Кедровским, С. →Пестком, Е. →Пуздровским и Л. →Ропелом, 1973); О прози Алојза Буђиша (1973); Жиг Сментека. Из проблематике кашупске регионалне књижевности 1920-1939 (1973); Лепота земље. Разматрања о култури канадских Кашуба (1974); збирка поезије: Стаклене перле (1974); Аугустин Домињик - народни приповедач (→, 1975); О кашупском фолклору у периоду 1945-1972 (1975); приредио: С. Окоњ, Море иза шуме (1975); збирка приповедака Звонар (1979); приредио и превео: А. Буђиш, Модра земља (1980); Гатке Јана Пјепке (1981); приредио: А. Буђиш, Кашупска земља. Изабрана дела (1982); приредио: А. Домињик, Туна са салаша (1983); аутобиографски роман: Божанско лице (1984); Наши кашупски путеви (1985); Савремена кашупска књижевност 1945-1980 (1986); Питања кашупске прозе (1987); збирка приповедака: На њивама (1991); О едукацији деце у Кашупској Земљи (1992); роман: Сментеково лице (1993); збирка песама: Дођоше ми (1995); збирка приповедака: Поред Билаве (1997); Бајке (2012).

Према речима Д. Калиновског (→) Джежџонова књижевност представља свет разноврстан, препун сижеа и поетика, које творе стварност колико каш, толико и алтернативну према етничким одређењима, поседује често фантастичне и митске ликове. Његова поезија је онирична и са штедљивом метафориком. Описује кашупско село, изгубљено у времену, пуно магичног начина мишљења, нерационалног понашања и фрагмената предхришћанских веровања. У поезији се игра звуком кашупских речи, попут одјека са усамљених салаша, окружених тајанственом природом, а према С. Јанкеу (→) опонаша несавршени говор свакодневног живота обичних људи. Джежџон је често инспирисан кашупским народним приповедаштвом, које анализира, промовише и неједном подражава. У својој раној студији Ремусова путовања по Кашупској Земљи, о Александру Мајковском, њен аутор, поред детаљних биографских података А. Мајковског, даје анализу његовог најзначајнијег дела, поредећи главног јунака са Дон Кихотом и добрим војаком Швејком, а дело то назива „духовним тестаментом” и литерарним отелотворењем животног пута његовог аутора. Антологија кашупске поезије Модра струна, коју коауторски приређује Джежџон, а за коју пише и опширан предговор (26 страна), сматра се једном од најзначајнијих раних збирки кашупске поезије. Садржи веома корисне биографске ноте, упутство о кашупском правопису и кашупско-пољски речник. Прво обимно дело књижевно-историјског карактера Жиг Сментека. Из проблематике кашупске регионалне књижевности периода 1920-1939, Джежџон објављује на основу своје докторске дисертације коју је објавио неколико година раније. Иако је та дисертација позитивно оцењена, није издата на Гдањском универзитету, већ неколико година касније објављена у локалном гдањском издавачком предузећу (у нешто измењеном облику), што изазива контроверзе. Джежџон објављује самосталну анализу кашупске књижевности, надајући јој статус самосталног организма. Сам наслов карактерише типично кашупски мотив књижевности и културе, већ више пута обрађиван: духа Сментека, симбола оптерећености кашупске културе да се вине изван стања подређености и провинционалности у којој се вековима налази. На неки начин се том фатуму супротставља и сама Джежџонова књига. Савремена кашупска књижевност 1945-1980 је књига која се базира на неодбрањеној професорској дисертацији, а која је, на прилично котроверзан начин, била одбачена на Хуманистичком факултету Гдањског универзитета. За њу је, ипак, добио награду ректора тог истог универзитета. Књига представља непроцињив извор информација о каш. књижевности и култури. На крају књиге, аутор објављује збирку краћих аутобиограма књижевника чију књижевност обрађује, под заједничким насловом Мој кашупски пут, који треба да представе развојни пут кашупској аутоеманципације неких од најзначајнијих кашупских интелектуалаца тог времена. Аутобиографски роман Божанско лице (писан на пољском језику) је изузетно важан и за кашупску читалаку публику, јер у доброј мери, посредно, објашњава начин и контекст настанка његовог кашупског стваралаштва. Осим тога, Джежџон појашњава шта је на њега као писца утицало и, у доброј мери, описује профил своје књижевности, детаље из детињства; у њему налазимо разлоге за његов усамљенички живот (живот у малом месту, на кашупској провинцији), неангажовање у кашупском политичком покрету и свој књижевни светоназор. Једини роман који је написао на кашупском језику - Сментеково лице - већ по свом наслову указује на главну тему којом се он бави: уделом зла у егзистенцији становника кашупске земље. Джежџонов Сментек је биће које вуче ка земљи, приморава на подлегање, задржава људе на вегетативном нивоу, који се храни несрећом, болешћу, страхом или неодлучношћу. Његове силе, према Д. Калиновском, воде ка деструкцији, он је одговоран за сво постојеће зло. Њему је супротстављено Огњиште (Ògniszcze), сила добра, креативности и сјаја. Сценографију за роман представљају два мала места Пустки (Салаши) и Домброва (Дубрава, Добрава) и њихови становници. Кроз села пролазе временом Црвени, Црни и Плави, на различите начине (негативно, кроз борбу), мењајући живот пасивних становника из темеља. Борба доводи до конфузије и мора да прође много година, да би нова поколења са напором почела борбу за сопствени идентитет, што је метафора ситуације у којој се данас налазе Кашуби.

Поред свог великог значаја за каш. књижевност, треба подвући да је најзначајније Джежџоново стваралаштво оно на пољском језику, које су позитивно оцењивали пољски критичари и за које је добио бројне награде (нпр. Вилхелма Маха, Стањислава Пјентака, Удружења пољских писаца итд). Осим споменутих награда, године 1983. добија најзначајнију награду за промоцију кашупске културе - Медаљу Столема.

Джежџоново име носе: општинска библиотека у Хмјелну, регионална спомен-соба школе у Стажину, основна школа у градићу Реда и селу Лубоћину. Осим тога, улице њему посвећене постоје у градовима и селима: Вејхерово, Владиславово, Мехово и Доматово.

Значајнија дела

• J. Drzeżdżon, Przekładać? Nie przekładać?, „Biuletyn Zrzeszenia Kaszubsko-Pomorskiego”, 6/1965, стр. 52-55.
• J. Drzeżdżon, Smętek Kaszubski, „Biuletyn Zrzeszenia Kaszubsko-Pomorskiego”, 4/1968, стр. 13-18.
• J. Drzeżdżon, O poezji kaszubskiej, „Poezja”, 10/1969, стр. 49-64.
• J. Drzeżdżon, Problematyka morska w literaturze kaszubskiej, „Poezja”, 9/1969, стр. 41-43.
• J. Drzeżdżon, Trzy pokolenia pisarzy kaszubskich, „Biuletyn Zarządu Głównego Zrzeszenia Kaszubsko-Pomorskiego”, 3-4/1969, стр. 3-10.
• J. Drzeżdżon, Baśń kaszubska, „Miesięcznik Literacki”, 7/1970, стр. 17-29.
• J. Drzeżdżon, Ruch regionalny na Kaszubach w latach 1920-1939, „Pomerania. Biuletyn Zrzeszenia...”, 5-6/1970, стр. 27-41.
• J. Drzeżdżon, Sylwetka literacka Bernarda Sychty, „Pomerania. Biuletyn Zrzeszenia...”, 3/1970, стр. 13-31.
• J. Drzeżdżon, Nowe spojrzenie na najwybitniejsze osiągniecia kaszubskiej literatury regionalnej, „Pomerania. Biuletyn Zrzeszenia...”, 3/1971, стр. 1-20.
• J. Drzeżdżon, Rozważania nad literaturą regionalną, „Miesięcznik Literacki”, 6/1971, стр. 53-61.
• J. Drzeżdżon, Wędrówki Remusowe po Kaszubach. O Aleksandrze Majkowskim, Gdańsk, 1971. (студија)
• J. Drzeżdżon, Interpretacja kaszubskiej kultury ludowej w „Słowniku” Bernarda Sychty, „Pomerania”, 2/1972, стр. 38-52.
• Modra struna. Antologia poezji kaszubskiej, red. [i wstęp] J. Drzeżdżon, T. Bolduan, W. Kiedrowski..., Gdańsk, 1973.
• J. Drzeżdżon, O prozie Alojzego Budzisza, „Pomerania”, 4/1973, стр. 42-49.
• J. Drzeżdżon, Piętno Smętka. Z problemów kaszubskiej literatury regionalnej 1920-1939, Gdańsk, 1973. (књижевно-историјска студија)
• J. Drzeżdżon, Piękno ziemi. Rozważania nad kulturą Kaszubów kanadyjskich, „Gryf”, 1974, стр. 5, 7, 9; „Nowy Wyraz”, 2/1976, стр. 86-93.
• J. Drzeżdżon, Sklanianë pôcorë, Gdańsk, 1974. (збирка песама)
• J. Drzeżdżon, Augustyn Dominik - gawędziarz ludowy, „Literatura Ludowa”, 4-5/1975, стр. 76-85.
• J. Drzeżdżon, O folklorze kaszubskim w latach 1945-1972, „Zeszyty Humanistyczne”, 18/22/1975, стр. 101-111.
• S. Okoń, Za lasem morze, red. J. Drzeżdżon, Warszawa, 1975. (збирка приповедака)
• J. Drzeżdżon, Dzwónnik, oprac. i tł. J. Drzeżdżon, Gdańsk, 1979. (збирка приповедака)
• A. Browarczyk, Zimkowe kwiatë, posłowie J. Drzeżdżon, Gdańsk, 1979.
• A. Budzisz, Modra kraina, Warszawa, 1980. (збирка приповедака)
• J. Drzeżdżon, Gadki Jana Piepki, „Pomerania”, 2/1981, стр. 23-29.
• A. Budzisz, Zemja Kaszëbskô. Utwory wybrane, [wstęp i wybór], Gdańsk, 1982. (збирка приповедака)
• A. Dominik, Tóna z pustk, [inicjatywa wydawnicza] Puck, 1983. (збирка приповедака)
• J. Drzeżdżon, Twarz Boga, Warszawa, 1984. (роман)
• J. Drzeżdżon, Nasze drogi kaszubskie, „Pomerania”, 1-4/1985, стр. 74-94.
• J. Drzeżdżon, Współczesna literatura kaszubska 1945-1980, Warszawa, 1986. (књижевно-историја студија)
• J. Drzeżdżon, Z zagadnień prozy kaszubskiej, „Zeszyty Naukowe Wydziału Humanistycznego. Prace Historycznoliterackie”, 14/1987, стр. 149-166.
• J. Drzeżdżon, Na niwach, Gdynia, 1991. (збирка приповедака)
• J. Drzeżdżon, O edukacji dziecka na Ziemi Kaszubskiej, „Zeszyty Naukowe Uniwersytetu Gdańskiego. Pedagogika, Historia Wychowania”, 20/1992, стр. 35-50.
• J. Drzeżdżon, Twarz Smętka, Gdańsk, 1993. (роман)
• J. Drzeżdżon, Przëszlë do mnie, Gduńsk, 1995. (збирка песама)
• J. Drzeżdżon, Kòl Biélawë, Gdynia, 1997. (збирка приповедака)
• J. Drzeżdżon, Baśnie. Brawãdë, red. M. Jentys-Borelowska, tł. [bajek w j. polskim na kaszubski] R. Drzeżdżon, Gdańsk, 2012.

Литература

• J. Z., Drzeżdżon Jan. 1937-1992. Prozaik, [y:] Współcześni polscy pisarze i badacze literatury. Słownik biobibliograficzny, oprac. pod red. J. Czachowska, A. Szałagan, Warszawa, 1994, стр. 212-214.
• Jana Drzeżdżona niedokończony tryptyk społeczny a edukacja regionalna, red. K. Kossak-Główczewski, Gdańsk, 1995. - Spis treści: K. Kossak-Główczewski, Zamiast słowa wstępnego. Тrzy światy społeczno-edukacyjne Jana Drzeżdżona i moje ostatnie trzy z Nim spotkania, стр. 7-18; W. Kiedrowski, Paciorki Janka Drzeżdżona, стр. 107-117; R. Skwiercz, Wspòmjink ò Janje Drzéżdżonje, стр. 118-122; J. Treder, Moje spotkania z Janem Drzeżdżonem, стр. 123-134.
• A. Etmańska, Życie i twórczość Jana Drzeżdżona [praca mgr. - maszynopis], Gdańsk, 1996.
• Drzeżdżon Jan, [y:] T. Bolduan, Nowy bedeker kaszubski, Gdańsk, 1997, стр. 73-77.
• J. Borowiak, Jan Drzeżdżon 1937-1992. Monografia bibliograficzna, Chmielno, 1998.
• Jan Drzeżdżon, [y:] A. Jabłoński, Wędrówki po Kaszubach. Od Gdyni po Hel. Opowieści o miejscach i ludziach, Gdynia, 1998, стр. 89.
• Jan Drzéżdżón, [y:] Dzëczé gãsë. Antologiô kaszëbsczi pòezji (do 1990 r.), przër. R. Drzéżdżón, G. J. Schramke, Gdiniô, 2004, стр. 180-181.
• M. Jentys-Borelowska, Nota o autorze, [y:] J. Drzeżdżon. J. Drzéżdżón, Baśnie. Brawãdë, Gdańsk, 2012, стр. 286-287.
• M. Jentys-Borelowska, Ogrody zamyśleń, marzeń i symboli. Rzecz o Janie Drzeżdżonie, Gdańsk, 2014.
• Jan Drzeżdżon, [y:] S. Janke, M. Tamkun, Poczet pisarzy kaszubskich, Wejherowo 2016, стр. 53.
• D. Kalinowski, Biografie Jana Drzeżdżona, [y:] J. Drzeżdżon, Twórczość kaszubska, oprac. M. Cybulski, D. Kalinowski, Gdańsk, 2016, стр. V-XXXVIII.
• D. Kalinowski, Oczy (na) Drzeżdżona, [y:] J. Drzeżdżon, Twórczość kaszubska, oprac. M. Cybulski, D. Kalinowski, Gdańsk, 2016, стр. XXXIX-C.
• D. Kalinowski, Baśń archaiczna, [y:] D. Kalinowski, Sylwa kaszubskie, Słupsk-Gdańsk, 2017, стр. 67-71.
• J. Drzeżdżon, [y:] D. Kalinowski, A. Kuik-Kalinowska, Literatura kaszubska. Kaszëbskô lëteratura, Gduńsk-Gdańsk, 2017, стр. 280-291.

Препоручени линкови