Ванда Бжеска — разлика између измена
(→Литература) |
(→Препоручени линкови) |
||
| Ред 32: | Ред 32: | ||
== Препоручени линкови == | == Препоручени линкови == | ||
* https://pl.wikipedia.org/wiki/Wanda_Emilia_Maria_Brzeska (пољски) | * https://pl.wikipedia.org/wiki/Wanda_Emilia_Maria_Brzeska (пољски) | ||
| − | * | + | * http://bazhum.muzhp.pl/media//files/Acta_Cassubiana/Acta_Cassubiana-r2008-t10/Acta_Cassubiana-r2008-t10-s41-56/Acta_Cassubiana-r2008-t10-s41-56.pdf (пољски) |
Измена од 26. јул 2019. у 15:39
Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon
Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски
Ванда Бжеска (Wanda Brzeska, 1893-1978), пољски етнограф, писац, доктор филозофије и асистент на Познањском и Универзитету Николе Коперника у Торуњу.
Биографија и значај за Кашубе
Рођена у околини Бидгошча у Кујавско-Поморјанском крају. Књижевноћу се бави од ране младости, а за Кашубе је посебно значајна јер је објавила неколико књига инспираних кашупском културом, писаних на пољ. језику: Митропа. Поезија лутања; При плажи. Песме; роман Случај општине Цејнова, посвећен једној од последњих истрага вештица у Кашупској Земљи, препун етнографских и фолклорних елемената. Објављује бројне приповетке инспирисане кашупским животом у часописима „Море” и „Кујавском дневнику”, у периоду између два светска рата, а у рукопису је оставила роман са кашупском тематиком Јато риба. Чињеница да је о Кашубима и Поморју писала на пољском језику, сврстава је у ред тзв. поморјанских писаца (за разлику од оних који пишу и објављују на кашупском језику). Године 1938. је добила 1. награду часописа „Поморјанска свеска”, за најбољу приповетку.
Године 1945. почиње да ради као аистент у Студијској групи за етнографију Западних Словена Познањског универзитета, коју тада води проф. Божена Стелмаховска (→). У школској 1945/1946. обе прелазе у новоосновану Катедру за етнографију и етнологију на Универзитету Николе Коперника у Торуњу, где до 1953. Бжеска држи предавања студентима етнографије. У то време, заједно са својом колегиницом са студија, поменутом Б. Стелмаховском, учествује у етнографским научним експедицијама у Кашупску Земљу, а посебно у регион (некада) насељен Словињцима, у околини града Слупска. Недуго после смрти проф. Стелмаховске 1956. године, Бжеска добија положај старијег асистента на истој Катедри, а у периоду 1957-1958. приређује материјале из заоставштине преминуле, објављујући наредне томове „Слупске библиотеке” посвећене етнографији Словињаца и Кашуба. Године 1958. прелази привремено у кашупски градоћ Картузи, где у тамошњем Кашупском музеју ради на припреми сталне етнографске изложбе и обради документације, заједно са кустосом Франћишеком Тредером (→). Најзад, 1969. се сели у Јаблоново на Поморју, код монахиња, где се посвећује раду са женском омладином и непрестано, све до смрти, ради на приређивању заоставштине проф. Стелмаховске.
Године 1975. јој је, за заслуге за културу и науку, додељен Каваљерски крст Ордена пољског препорода.
Дела
- W. Brzeska, Mitropa. Poezje z włóczęgi, 1932.
- W. Brzeska, U strądu. Poezje, 1936.
- W. Brzeska, Sprawa gminy Ceynowy, 1938.
- W. Brzeska, Ławica ryb (у рукопису).
Литература
- [M. Kowalewska], Wanda Brzeska, [y:] Pisarze ziemi bydgoskiej. Informator, oprac. M. Kowalewska, Gdynia, 1968, стр. 24-25.
- R. Kukier, Wanda Brzeska (1893-1978), „Lud”, 63/1979, стр. 429-430.
- T. Karwicka, Brzeska Wanda, [y:] Słownik biograficzny Pomorza Nadwiślańskiego, red. S. Gierszewski, Gdańsk 1992, т. 1, стр. 171-172.
- A. Kwaśniewska, Udział Wandy Brzeskiej w badaniach etnograficznych Pomorza, "Acta Cassubiana", 10/2008, стр. 41-56.
