Пјотр Ђекановски — разлика између измена

Извор: Расткопедија
(→‎Најзначајнија дела)
(→‎Најзначајнија дела)
Ред 23: Ред 23:
 
* J. Natrzecy, ''Nalazłé w Bëtowie'', Bëtowò, 2008.
 
* J. Natrzecy, ''Nalazłé w Bëtowie'', Bëtowò, 2008.
 
* R. Kucharski, J. Natrzecy, ''Szczeniã Swiąców'', Bytów, 2010.
 
* R. Kucharski, J. Natrzecy, ''Szczeniã Swiąców'', Bytów, 2010.
−
* J. Natrzecy, ''Kòmùda'', 2011.
+
* J. Natrzecy, ''Kòmùda'', Bëtowò, 2011.
 
* J. Natrzecy, ''Arbata'', 2012.
 
* J. Natrzecy, ''Arbata'', 2012.
 
* ''Bëtowskô zemia'', 2013
 
* ''Bëtowskô zemia'', 2013

Измена од 22. фебруар 2020. у 14:46

Грб Кашуба, Извор слике: Википедија КАШУПСКИ БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски


Пјотр Ђекановски (Piotr Dziekanowski, псеуд. Jón Natrzecy, чит. Јун Натшеци, 1965), кашупски новинар, публициста, писац, аниматор културе и едукације, популаризатор кашупске културе, пре свега свог родног краја, околине градића Битова, где се родио и где је провео већину свог живота.

Биографија

Родио се у градићу Битову (запад Кашупске Земље), где је завршио основну (1980) и средњу (1984) школу, а геологију и геоморфологију на Гдањском универзитету (1989). У периоду 1989-1991. је радио у сеоској школи, када је од 1990. до 1991. био у редакцији значајног кашупског гласила „Домовина” („Tatczëzna”, заједно са: J. →Елвартом, В. Етмањским, Е. →Причковским, М. Шмитком, Д. →Шимиковским и А. →Јаблоњским), а касније је своју каријеру наставио у локалним гласилима (где ради до данас), најпре у „Битовској газети” (1991), а потом у „Битовском куриру” („Kurier Bytowski”, 1992. до данас), чији је суоснивач и главни уредник.


Члан је најзначајније кашупске организације – Кашупско-поморјанског савеза – од 1987. године. Активан је у кашупском покрету: организатор је неколико издања радионице за креативно писање кашупских аутора (и новинара) на кашупском језику (2011), модератор књижевних промоција у организацији Западнокашупског музеја из Битова (од 2017), а неколико година је предавао на Поморјанској академији из Слупска, на последипломским студијама за наставнике кашупског језика, предмет – Анимација литерарног живота у Кашупској Земљи (????). Иницијатор је и организатор конкурса (као представник „Битовског курира”) за научно-фантастичну приповетку на кашупском језику (2007, 2008). Ђекановски повремено сарађује са Радио Гдањском – програмима на кашупском језику, као и са најзначајнијим кашупским часописом – месечником „Померанија” (објављујући углавном репортаже), у коме је уједно и председник редакцијског колегијума (од 2016. до данас). Ђекановски је коаутор уџбеника кашупског језика Битовски крај (2013, део посвећен географији региона).

Најзначајније је књижевно стваралаштво Ђекановског које објављује под псеудонимом. Из приватних разговора са аутором (великим поштоваоцем Србије и српске културе), стиче се утисак да он консеквентно реализује свој приватни пројекат, који има за циљ да кашупској култури и књижевности да дела из различитих области жанровске књижевности, па тако пише сценарије, преводи и објављује стрипове, крими- и научно-фантастичне романе, који добијају солидне рецензије не увек наклоњених и често некашупских критичара. Први у низу је научно-фантастични роман Пронађено у Битову (2008); затим сценарио за историјски стрип Швјецовско штене (2010); крими-роман Тмуша (2011); фото-стрип Чај (2012); хумористичка научно-фантастична новела Кашубогонија (2014), на основу кога је 2017. направљен успешни аудио-игроказ, по сценарију Ј. Шредера (→). У жељи да популарише кашупски језик (међу младима), Ђекановски такође преводи два стрипа и учествује у њиховом издавању: Летовање у рају Б. Космовске и Р. Кухарског (2014, дело посвећено Кашупској Земљи као туристичкој атракцији) и Академија блатних корњача Р. Кухарског и М. Новотњика (2015).

Тај наизглед невелики опус, Ђекановски гради промишљено и око две идеје: да обогати и учини кашупску књижевност жанровски што разноврснијом и да унутар ње подвуче припадност кашупском региону из кога потиче – Битову и околини (западној Кашупској Земљи). Ђ. је у толикој мери „битовоцентричан”, да би се његово стваралаштво могло (шаљиво?) назвати и „битоволошким”, јер на све начине покушава да нам приближи карактеристике свог родног краја и његових становника. Његов први роман Пронађено у Битову, иронично, Кашубе и њихов језик ставља у центар целог свемира. То је метафора која подвлачи да је каш. култура за данашње каш. делатнике у центру њиховог стваралачког и друштвеног космоса и да се за њих све што је најважније одвија у том њиховом малом свету („Говори српски да те цео свет разуме”). Споменутој универзалистичкој визији се супротставља реална слика дела Кашупске Земље из које потиче аутор и која представља провинцију и у космичким размерама, на коју су они бескрајно поносни. Аутор подвлачи идеологију „слоу” („слоу фуд”, „слоу ливинг”), којој су свакодневно „изложени” становници Битова и околине, иако их можда, због свега тога, заобилазе неки од главних токова космичке цивилизације. Роман, у суштини, представља хвалоспев провинцији, на којој живе сами Кашуби, али и, унутар Кашупске Земље, становници битовског краја. Истовремено, аутор успева да прокријумчари и неке интересантне историјске информације о његовој родној груди, што даје посебну сочност роману. У свом првом стрипском сценарију Швјецовско штене, Ђ. покушава да ослика (преплићући имагинарну са стварном историјом), паганску слику Кашупске Земље и свог родног краја, описујући епизоду отимања и ослобађања сина локалног велможе из рода Швјенца. У кратком роману Тмуша, заплет сконцентрисан око загонентне смрти, аутор презентује у кратким одломцима које ређа у седам поглавља. Дело се добро чита, држи пажњу, изненађује, а, према речима Д. Калиновског (→), не открива своје литерарне узоре. Велику вредност чине баш описи локалне кашупске средине и показују да се добра крими-прича може засновати и на непознатој провинцији, коју аутор уверљиво и занимљиво осликава, не избегавајући да дâ психолошки профил њених становника, који није увек за похвалу. Следећи стрип - Чај - за који Ђекановски пише сценарио се одвија у данашње време, али је испреплетен мешавином халуцинација, изазваних чајем из наслова и, реалног живота, што представља платно на коме аутор има прилику да покаже слике, у визијама својих јунака, инспирисане кашупском митологијом. У својој новели Кашубогонија, која на моменте читаоца, својом имагинарним стилом и духом, подсећа на лемовско перо, Ђекановски дајући своју „визију” кашупске „етногенезе”, још једном користи прилику да Битово постави у центар збивања, фабуларног света и космоса. Лаким пером, хумористички, описује своје земљаке и њихове врлине и мêне, духовито се смејући на њихов (и свој?) рачун.

Најзначајнија дела

  • J. Natrzecy, Nalazłé w Bëtowie, Bëtowò, 2008.
  • R. Kucharski, J. Natrzecy, Szczeniã Swiąców, Bytów, 2010.
  • J. Natrzecy, Kòmùda, Bëtowò, 2011.
  • J. Natrzecy, Arbata, 2012.
  • Bëtowskô zemia, 2013
  • J. Natrzecy, Kaszébògònia, 2014.
  • Wakacje w Raju, 2014.
  • Akademiô Błotowëch Żółwiów, 2015.

Литература

Препоручени линкови