Клеменс Дерц — разлика између измена

Извор: Расткопедија
(→‎Биографија)
Ред 11: Ред 11:
  
 
== Биографија ==
 
== Биографија ==
−
Родио се у Гњежџеву, у Пуцком срезу (северна Кашупска Земља). Основну школу завршава у родном селу. Избијање 1. светског рата 1914. му онемогућава даље школовање, а 1918. је регрутован у пруску војску. У периоду 1921-1922. завршава наставнички курс у Груђонджзу (кујавско-поморјански крај), а затим 1923. курс за управнике и режисере народних позоришта у Торуњу. Од тада почиње његова позоришна каријера. Најпре је до 1928. управљао Војним позориштем у Торуњу, а затим и у кашупским Хојњицама. Те исте године се запошљава у Главној управи Савеза народних позоришта у Варшави. Године 1932. се сели у Влоцлавек (кујавско-поморјански крај), где је до избијања 2. светског рата управник позоришта. После рата ради као учитељ у родном селу, а затим у Вејхерову, где је члан редакције обновљеног „Кашупског савеза” („Zrzesz Kaszëbskô”) и покреће позоришну дружину под називом „Кашупско позориште”, која фукнционише до 1958. године. Године 1956. учествује у оснивању најзначајније кашупске друштвене организације Кашупско-поморјанског савеза, где је 1959-1969. управник Секретаријата Главног одбора.
+
Родио се у Гњежџеву, у Пуцком срезу (северна Кашупска Земља). Основну школу завршава у родном селу. Избијање 1. светског рата 1914. му онемогућава даље школовање, а 1918. је регрутован у пруску војску. У периоду 1921-1922. завршава наставнички курс у Груђонджзу (кујавско-поморјански крај), а затим 1923. курс за управнике и режисере народних позоришта у Торуњу. Од тада почиње његова позоришна каријера. Најпре је до 1928. управљао Војним позориштем у Торуњу, а затим и у кашупским Хојњицама. Те исте године се запошљава у Главној управи Савеза народних позоришта у Варшави. Године 1932. се сели у Влоцлавек (кујавско-поморјански крај), где је до избијања 2. светског рата управник позоришта. После рата ради као учитељ у родном селу, а затим у Вејхерову, где је члан редакције обновљеног „Кашупског савеза” („Zrzesz Kaszëbskô”) и покреће позоришну дружину под називом „Кашупско позориште”, која функционише до 1958. године. Године 1956. учествује у оснивању најзначајније кашупске друштвене организације Кашупско-поморјанског савеза, где је 1959-1969. управник Секретаријата Главног одбора.
  
 
Своје прво дело, песму ''Кашупски марш'', објављује 1920. године на пољском језику. Своје стваралаштво на кашупском језику је сакупио у рукописној збирци ''У кашупском стилу'', чији су делови касније били објављивани у „Билтену Кашупско-поморјанског савеза”. Збирка садржи хумористичке приче у стиху, песме које говоре о љубави и родној груди, у народном стилу, религијске песме (коледе) и бајке. У рукопису су остале ''Шале гњежџевских сељака'', весела игра, тј. шолобулка у 5 слика за сцену, написана на основу дела Ј. Патока (→) и поеме Ф. Фењиковског (→). Дерцови текстови су објављивани у антологијама: ''Избор савремене кашупске поезије'' (''Wybór współczesnej poezji kaszubskiej'', 1967), ''Гласови земље'' (''Pogłosy ziemi'', 1971), ''Кашупска антологија'' (''Kaschubische Anthologie'', 1973), ''Модра струна'' (''Modra struna'', 1973), ''У магли'' (''Westrzód dôczi'', 1977) итд.
 
Своје прво дело, песму ''Кашупски марш'', објављује 1920. године на пољском језику. Своје стваралаштво на кашупском језику је сакупио у рукописној збирци ''У кашупском стилу'', чији су делови касније били објављивани у „Билтену Кашупско-поморјанског савеза”. Збирка садржи хумористичке приче у стиху, песме које говоре о љубави и родној груди, у народном стилу, религијске песме (коледе) и бајке. У рукопису су остале ''Шале гњежџевских сељака'', весела игра, тј. шолобулка у 5 слика за сцену, написана на основу дела Ј. Патока (→) и поеме Ф. Фењиковског (→). Дерцови текстови су објављивани у антологијама: ''Избор савремене кашупске поезије'' (''Wybór współczesnej poezji kaszubskiej'', 1967), ''Гласови земље'' (''Pogłosy ziemi'', 1971), ''Кашупска антологија'' (''Kaschubische Anthologie'', 1973), ''Модра струна'' (''Modra struna'', 1973), ''У магли'' (''Westrzód dôczi'', 1977) итд.

Измена од 22. децембар 2019. у 14:51

Грб Кашуба, Извор слике: Википедија КАШУПСКИ БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски


Клеменс Дерц (Klemens Derc, 1900-1978), кашупски песник, организатор позоришног живота, учитељ.

Биографија

Родио се у Гњежџеву, у Пуцком срезу (северна Кашупска Земља). Основну школу завршава у родном селу. Избијање 1. светског рата 1914. му онемогућава даље школовање, а 1918. је регрутован у пруску војску. У периоду 1921-1922. завршава наставнички курс у Груђонджзу (кујавско-поморјански крај), а затим 1923. курс за управнике и режисере народних позоришта у Торуњу. Од тада почиње његова позоришна каријера. Најпре је до 1928. управљао Војним позориштем у Торуњу, а затим и у кашупским Хојњицама. Те исте године се запошљава у Главној управи Савеза народних позоришта у Варшави. Године 1932. се сели у Влоцлавек (кујавско-поморјански крај), где је до избијања 2. светског рата управник позоришта. После рата ради као учитељ у родном селу, а затим у Вејхерову, где је члан редакције обновљеног „Кашупског савеза” („Zrzesz Kaszëbskô”) и покреће позоришну дружину под називом „Кашупско позориште”, која функционише до 1958. године. Године 1956. учествује у оснивању најзначајније кашупске друштвене организације Кашупско-поморјанског савеза, где је 1959-1969. управник Секретаријата Главног одбора.

Своје прво дело, песму Кашупски марш, објављује 1920. године на пољском језику. Своје стваралаштво на кашупском језику је сакупио у рукописној збирци У кашупском стилу, чији су делови касније били објављивани у „Билтену Кашупско-поморјанског савеза”. Збирка садржи хумористичке приче у стиху, песме које говоре о љубави и родној груди, у народном стилу, религијске песме (коледе) и бајке. У рукопису су остале Шале гњежџевских сељака, весела игра, тј. шолобулка у 5 слика за сцену, написана на основу дела Ј. Патока (→) и поеме Ф. Фењиковског (→). Дерцови текстови су објављивани у антологијама: Избор савремене кашупске поезије (Wybór współczesnej poezji kaszubskiej, 1967), Гласови земље (Pogłosy ziemi, 1971), Кашупска антологија (Kaschubische Anthologie, 1973), Модра струна (Modra struna, 1973), У магли (Westrzód dôczi, 1977) итд.

Дела

  • Marsz kaszubski
  • Na kaszëbsczi ôrt, 1969
  • Figle gnieżdżewsczéch gburów. Ucesznô sztëka czylże szołobułka w 5 zdrzadniach do délów teatru

Литература

Препоручени линкови