Франћишек Груча — разлика између измена
| Ред 11: | Ред 11: | ||
== Биографија == | == Биографија == | ||
| + | Родио се у Помјечињској Хути, у околини градића Картузи (средишња Кашупска Земља), гимназију завршава у Вејхерову 1934. године, а теолошке студије у Пелплину 1939. За време другог светског рата постаје члан тајне кашупске партизанске организације „Поморјански грифон” и њихов капелан. Године 1944. га Немци хапсе у затварају у концентрациони логор Штутхоф, одакле успева да побегне 1945. Од 1946. до пензије је био жупник у граду Сопоту, а захваљујући његовом ангажовању дошло је до крунисања Шановске Богородице на Кашупску Краљицу, што за Кашубе представља важан симболични религијски догађај и обнавља култ шановског светилишта међу Кашубима. Том приликом је Груча написао успелу религијску химну. Први је одржао службу на кашупском језику 1984. године, у селу Вигода Лончињска, на основу сопствених превода Библије, а од тог времена се, као пензионер, више ангажује у кашупском покрету и представља инспирацију млађим генерацијама Кашуба, који су основали и уређивали важан часопис „Домовина” („Tatczëzna”), националног профила. Као писац дебитује 1935. године у часопису „Кашупски савез” („Zrzesz Kaszëbskô”), а касније пише сценска дела, на друштвене и религијске теме. У својој химни-захвалници шановској Богородици, Груча описује њене врлине у контексту кашупског крајолика. Моли је да се заложи по питању заштите кашупских обичаја и језика. Као драматург, у свом једином сачуваном драмском делу ''О Божићу, за време рата'' (''Na Gwjôzdkã we wojnje''), аутор такође пропагира кашупске садржаје које се тичу идентитета, але које имају универзалне вредности. И поред драматичних околности, драма се завршава оптимистички и даје наду за активан културни развој, уколико се Кашуби буду држали својих народних обичаја. Најзначајније и, може се рећи, животно дело Гручино је његов превод ''Четворојеванђеља'', које излази неколико година пред његову смрт. | ||
| + | |||
| + | Најзначајнија дела: новела ''Празник мртвих'', драма ''Путовање Чорлињског до Пуцка'', трагедија ''Колера'', приповетка ''На славу'', ''Ускршња звона'', драма ''У гнезду грифона'', приповетка ''За вечну рорату…'', приповетка ''Рибарев син'', ''Песма Шановској Девици'', ''Света Миса на кашупском језику'', ''Кашупска Библија. Нови Тестамент. Четворојеванђеље''. Бројна његова дела су остала у рукописима. | ||
| + | |||
| + | Значајна контроверза је везана за Гручин превод ''Четворојеванђеља'' на кашупски језик. Године 1993, неколико месеци пре његове смрти, познати кашубиста и познавалац библистике и теологије, Е. Бреза (→) је дао веома критичну анализу Гручиног превода, у најзначајнијем кашупском часопису „Померанија”. Критика се односила како на језичка питања (прецизност превода, језичка норма, лексика), тако и на теолошка (неразумевање теолошке проблематике). Полемика која је започета и која се касније развила и трајала целу годину дана, представљала је, у ствари, борбу две концепције у стварању кашупске језичке норме, а пре свега правописа. Е. Бреза, као представник и творац правописа (заједно са Ј. Тредером, →) најзначајније кашупске организације – Кашупско-поморјанског савеза (који представља неку врсту компромиса између различитих кашупских средина и дијалеката), критички се односи према радикалној језичкој норми припадника покрета тзв. Зжешењаца и њихових следбеника (окупљених око часописа „Домовина”, нпр. Е. Причковски, →, А. Јаблоњски, →, П. Ђекановски, →, Ј. Елварт, →), а који су се залагали да се норма што је могуће више разликује од пољског језика, да се кашупски језик диференцира у односу на пољски (макар и вештачким путем), а лексика заснива на кашупским говорима који се у највећој могућој мери разликују од пољског језика. | ||
== Дела == | == Дела == | ||
| − | * | + | * F. Grucza, ''Svjęto wumarlich'', 1935. |
| − | * | + | * F. Grucza, ''Vanoga Czorlińsciego do Pucka'', 1935. |
| + | * F. Grucza, ''Cholera'', 1936. | ||
| + | * F. Grucza, ''W odpust'', 1936-1937. | ||
| + | * F. Grucza, ''Jastrovi zvone…'', 1937. | ||
| + | * F. Grucza, ''W gniezdze Gryfa'', 1938. | ||
| + | * F. Grucza, ''Na vjeczni rorote…'', 1945-1946. | ||
| + | * F. Grucza, ''Rëbacczy syn'', 1965. | ||
| + | * F. Grucza, ''Piesniô do Swiónowsczi Panienczi'', 1983. | ||
| + | * F. Grucza, ''Mszô Swjętô w jęzëku kaszëbsczim'', 1985. | ||
| + | * F. Grucza, ''Kaszëbskô Biblëjô. Nowi Testament. IV Ewanjelje'', 1991-1992. | ||
== Литература == | == Литература == | ||
Измена од 11. септембар 2019. у 18:28
Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon
Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски
Франћишек Груча (Franciszek Grucza, 1911-1993), кашупски свештеник, писац, преводилац Четворојеванђеља на кашупски језик, члан књижевне групе тзв. Зжешењаца.
Биографија
Родио се у Помјечињској Хути, у околини градића Картузи (средишња Кашупска Земља), гимназију завршава у Вејхерову 1934. године, а теолошке студије у Пелплину 1939. За време другог светског рата постаје члан тајне кашупске партизанске организације „Поморјански грифон” и њихов капелан. Године 1944. га Немци хапсе у затварају у концентрациони логор Штутхоф, одакле успева да побегне 1945. Од 1946. до пензије је био жупник у граду Сопоту, а захваљујући његовом ангажовању дошло је до крунисања Шановске Богородице на Кашупску Краљицу, што за Кашубе представља важан симболични религијски догађај и обнавља култ шановског светилишта међу Кашубима. Том приликом је Груча написао успелу религијску химну. Први је одржао службу на кашупском језику 1984. године, у селу Вигода Лончињска, на основу сопствених превода Библије, а од тог времена се, као пензионер, више ангажује у кашупском покрету и представља инспирацију млађим генерацијама Кашуба, који су основали и уређивали важан часопис „Домовина” („Tatczëzna”), националног профила. Као писац дебитује 1935. године у часопису „Кашупски савез” („Zrzesz Kaszëbskô”), а касније пише сценска дела, на друштвене и религијске теме. У својој химни-захвалници шановској Богородици, Груча описује њене врлине у контексту кашупског крајолика. Моли је да се заложи по питању заштите кашупских обичаја и језика. Као драматург, у свом једином сачуваном драмском делу О Божићу, за време рата (Na Gwjôzdkã we wojnje), аутор такође пропагира кашупске садржаје које се тичу идентитета, але које имају универзалне вредности. И поред драматичних околности, драма се завршава оптимистички и даје наду за активан културни развој, уколико се Кашуби буду држали својих народних обичаја. Најзначајније и, може се рећи, животно дело Гручино је његов превод Четворојеванђеља, које излази неколико година пред његову смрт.
Најзначајнија дела: новела Празник мртвих, драма Путовање Чорлињског до Пуцка, трагедија Колера, приповетка На славу, Ускршња звона, драма У гнезду грифона, приповетка За вечну рорату…, приповетка Рибарев син, Песма Шановској Девици, Света Миса на кашупском језику, Кашупска Библија. Нови Тестамент. Четворојеванђеље. Бројна његова дела су остала у рукописима.
Значајна контроверза је везана за Гручин превод Четворојеванђеља на кашупски језик. Године 1993, неколико месеци пре његове смрти, познати кашубиста и познавалац библистике и теологије, Е. Бреза (→) је дао веома критичну анализу Гручиног превода, у најзначајнијем кашупском часопису „Померанија”. Критика се односила како на језичка питања (прецизност превода, језичка норма, лексика), тако и на теолошка (неразумевање теолошке проблематике). Полемика која је започета и која се касније развила и трајала целу годину дана, представљала је, у ствари, борбу две концепције у стварању кашупске језичке норме, а пре свега правописа. Е. Бреза, као представник и творац правописа (заједно са Ј. Тредером, →) најзначајније кашупске организације – Кашупско-поморјанског савеза (који представља неку врсту компромиса између различитих кашупских средина и дијалеката), критички се односи према радикалној језичкој норми припадника покрета тзв. Зжешењаца и њихових следбеника (окупљених око часописа „Домовина”, нпр. Е. Причковски, →, А. Јаблоњски, →, П. Ђекановски, →, Ј. Елварт, →), а који су се залагали да се норма што је могуће више разликује од пољског језика, да се кашупски језик диференцира у односу на пољски (макар и вештачким путем), а лексика заснива на кашупским говорима који се у највећој могућој мери разликују од пољског језика.
Дела
- F. Grucza, Svjęto wumarlich, 1935.
- F. Grucza, Vanoga Czorlińsciego do Pucka, 1935.
- F. Grucza, Cholera, 1936.
- F. Grucza, W odpust, 1936-1937.
- F. Grucza, Jastrovi zvone…, 1937.
- F. Grucza, W gniezdze Gryfa, 1938.
- F. Grucza, Na vjeczni rorote…, 1945-1946.
- F. Grucza, Rëbacczy syn, 1965.
- F. Grucza, Piesniô do Swiónowsczi Panienczi, 1983.
- F. Grucza, Mszô Swjętô w jęzëku kaszëbsczim, 1985.
- F. Grucza, Kaszëbskô Biblëjô. Nowi Testament. IV Ewanjelje, 1991-1992.
