Ђорђе Лобачев у фантастици — разлика између измена

Извор: Расткопедија
(→‎Извори и литература)
(→‎Стрипографија)
Ред 49: Ред 49:
  
 
== Стрипографија ==
 
== Стрипографија ==
 +
 +
Главна стрипографија Ђорђа Лобачева
 +
Саставио Здравко Зупан
 +
* Крваво наследство, сценарио Вадим Кургански, 1935.
 +
* Зрак смрти, сценарио Вадим Кургански, 1935.
 +
* Деца капетана Гранта, по роману Жила Верна, 1936.
 +
* Хајдук Станко, по роману Јанка Веселиновића, 1936.
 +
* Царев гласник, по роману Жила Верна Михаил Строгов, 1936.
 +
* Дубровски, по поеми Александра Пушкина, 1937.
 +
* Препад у авиону, 1937.
 +
* Плава пустоловка, 1937–1939.
 +
* Принцеза Ру, 1938–1939.
 +
* Бели дух, 1938–1940.
 +
* Женидба цара Душана, по српској народној песми, 1938.
 +
* Пропаст града Пирлитора, по српској народној песми, сценарио Павле Церовић, 1939.
 +
* Баш Челик, по српској народној бајци, 1939.
 +
* Чардак ни на небу ни на земљи, по српској народној бајци, 1939.
 +
* Шеиков син, 1939.
 +
* Господар смрти, 1939–1940.
 +
* Пепељуга, сценарио Живојин Вукадиновић по сопственој драми, 1940.
 +
* Барон Минхаузен, по Распеу, 1940.
 +
* Чаробњак из Оза, по роману Ф. Баума, 1941.
 +
* Биберче, по српској народној бајци, 1942.
 +
* Пионир Ика и лени друг Жика, 1945.
 +
* Биберче (дужа верзија), по српској народној бајци, 1951.
 +
* Тајанствена пећина, 1965.
 +
* Хајдук Вељко, 1966.
 +
* Сатурн долази у помоћ, 1966. (у СССР: Ураган идет на помощь)
 +
* Доживљаји у брдима, 1967.
 +
* Чувај се сењске руке, по роману Августа Шеноа, 1967.
 +
* Nedovr[eni SF
 +
* Чаробњак из Оза, по роману Ф. Баума, 1974.
 +
* Женидба Душанова (нова верзија), по српској народној песми, 1976.
 +
* Баш Челик (нова верзија), по српској народној бајци, 1976.
 +
* Чардак ни на небу ни на земљи (нова верзија), по српској народној бајци, 1976.
 +
* Пропаст града Пирлитора (нова верзија), по српској народној песми, 1976.
 +
* Биберче (нова верзија), по српској народној бајци, 1976.
 +
* Стелин рођендан, по мотивима Ф. Баума, 1986.
 +
* Бајка о цару Салтану, по Александру Пушкину, 1990.
 +
* Бајка о златном петлићу, по Пушкину, 1990.
 +
* Бајка о мртвој царевој кћери и о седморици витезова, по Пушкину, 1990.
 +
* Бајка о попу и о његовом раднику Тиквану, по Пушкину, 1990.
 +
* Бајка о рибару и рибици, по Пушкину, 1990.
 +
* Пепељуга, према бајци Шарла Пероа, 2000.
 +
* Камени цвет, текст Срећко Јовановић према бајци Павела Бажова, 2000.
 +
* Храбри кројач, по браћи Грим, 2001.
 +
* Чворко, 2001.
 +
 +
  
 
=== „Панорама“ ===
 
=== „Панорама“ ===

Измена од 9. јун 2019. у 00:33

Шаблон:Биографија

Јуриј Павлович Лобачев (Шаблон:Јез-ру, 4. март 1909 — 23. јул 2002.), познат као Ђорђе Лобачев био је један од пионира и један од најзначајнијих аутора у историји српског и југословенског стрипа.[1] Међу његове најпознатије стрипове спадају Женидба цара Душана, Пропаст града Пирлитора, Баш Челик, Чардак ни на небу ни на земљи, Барон Минхаузен, Чаробњак из Оза, Пепељуга и други.[2] Аутор је стрипа Ураган долази у поноћ — првог стрипа објављеног у СССР 1966.[1][2] Школа стрипа „Ђорђе Лобачев“ из Београда носи његово име.[3]

Биографија

Детињство и младост

Ђорђе Лобачев је рођен 4. марта 1909. у Скадру, где му је отац био на служби као руски конзул.[4]

Детињство је за време Балканских ратова провео у Црној Гори, где је крштен на Цетињу. Живео је и у Косовској Митровици, а потом на Криту и у Солуну. Као емигрантско сироче имао је тешко детињство и младост.

У периоду 1922—1929. учио је у Првој руско-српској гимназији, да би после студирао историју уметности на београдском Филозофском факултету.

Предратна стрипска каријера

Када је због светске економске кризе Лобачев изгубио посао у грађевинској фирми 1934, окреће се наменском рекламном и другом цртању да би прехранио породицу. Илустровао је књиге, цртао карикатуре и рекламе.

Под утицајем светске популарности америчког авантуристичког стрипа, Лобачев почиње да ради и стрипове, прво у Панорами и Стрипу, а затим и другим листовима: Мика Миш, Микијево царство, Политика и Политикин Забавник.

Као један од аутора тзв. „Београдског круга“, објавио је многобројне стрипове, међу којима је и „Хајдук Станко,“ „Барон Минхаузен“, „Плава пустоловка“, „Принцеза Ру“, „Баш Челик“... Стрипови су му објављивани и у Француској пре Другог светског рата, попут серијала „Princesse Thanit“ („Принцеза Ру“) у часопису Aventures (1939).

Послератни период

Учествовао је у ослобођењу Београда 1944. године и све до 1949. радио уметничке послове. Један је од оснивача часописа Дуга, за који је израдио први логотип.

У време Информбироа, као совјетски грађанин протеран је у Румунију. После неколико година, прешао је у Лењинград (Санкт Петербург), где је остао до краја живота.

Београдска „Просвета“ издала му је аутобиографску књигу Када се Волга уливала у Саву, а новопазовски „Бонарт“ постао је ексклузивни издавач његових стрипова и сликовница.

Један од значајних стрипова које је нацртао је и „Трагом народне маште“ у коме се на маштовит начин описује женидба цара Душана.

Умро је у Санкт Петербургу 23. јула 2002. године.

Стрипографија

Главна стрипографија Ђорђа Лобачева Саставио Здравко Зупан

  • Крваво наследство, сценарио Вадим Кургански, 1935.
  • Зрак смрти, сценарио Вадим Кургански, 1935.
  • Деца капетана Гранта, по роману Жила Верна, 1936.
  • Хајдук Станко, по роману Јанка Веселиновића, 1936.
  • Царев гласник, по роману Жила Верна Михаил Строгов, 1936.
  • Дубровски, по поеми Александра Пушкина, 1937.
  • Препад у авиону, 1937.
  • Плава пустоловка, 1937–1939.
  • Принцеза Ру, 1938–1939.
  • Бели дух, 1938–1940.
  • Женидба цара Душана, по српској народној песми, 1938.
  • Пропаст града Пирлитора, по српској народној песми, сценарио Павле Церовић, 1939.
  • Баш Челик, по српској народној бајци, 1939.
  • Чардак ни на небу ни на земљи, по српској народној бајци, 1939.
  • Шеиков син, 1939.
  • Господар смрти, 1939–1940.
  • Пепељуга, сценарио Живојин Вукадиновић по сопственој драми, 1940.
  • Барон Минхаузен, по Распеу, 1940.
  • Чаробњак из Оза, по роману Ф. Баума, 1941.
  • Биберче, по српској народној бајци, 1942.
  • Пионир Ика и лени друг Жика, 1945.
  • Биберче (дужа верзија), по српској народној бајци, 1951.
  • Тајанствена пећина, 1965.
  • Хајдук Вељко, 1966.
  • Сатурн долази у помоћ, 1966. (у СССР: Ураган идет на помощь)
  • Доживљаји у брдима, 1967.
  • Чувај се сењске руке, по роману Августа Шеноа, 1967.
  • Nedovr[eni SF
  • Чаробњак из Оза, по роману Ф. Баума, 1974.
  • Женидба Душанова (нова верзија), по српској народној песми, 1976.
  • Баш Челик (нова верзија), по српској народној бајци, 1976.
  • Чардак ни на небу ни на земљи (нова верзија), по српској народној бајци, 1976.
  • Пропаст града Пирлитора (нова верзија), по српској народној песми, 1976.
  • Биберче (нова верзија), по српској народној бајци, 1976.
  • Стелин рођендан, по мотивима Ф. Баума, 1986.
  • Бајка о цару Салтану, по Александру Пушкину, 1990.
  • Бајка о златном петлићу, по Пушкину, 1990.
  • Бајка о мртвој царевој кћери и о седморици витезова, по Пушкину, 1990.
  • Бајка о попу и о његовом раднику Тиквану, по Пушкину, 1990.
  • Бајка о рибару и рибици, по Пушкину, 1990.
  • Пепељуга, према бајци Шарла Пероа, 2000.
  • Камени цвет, текст Срећко Јовановић према бајци Павела Бажова, 2000.
  • Храбри кројач, по браћи Грим, 2001.
  • Чворко, 2001.


„Панорама“

  • „Крваво наследство” 1935. (сценарио Вадим Кургански)

„Стрип“

  • „Зрак смрти” 1935. (сценарио Вадим Кургански)

„Црвени врабац“

  • „Деца капетана Гранта” 1936. (према роману Жила Верна) недовршено

„Политика“

  • „Хајдук Станко” 1936. (према роману Јанка Веселиновића обрадио Милош Стевановић)
  • „Женидба цара Душана” 1938.
  • „Пропаст града Пирлитора” 1939. (сценарио Павле Церовић)
  • „Барон Минхаузен” 1940.
  • „Чаробњак из Оза” 1941. (према причи Франка Баума) недовршено

„Мика Миш“

  • „Царев гласник” 1936. (према роману Жила Верна)
  • „Дубровски” 1937. (према делу Александра Пушкина)
  • „Плава пустоловка”- епизода: „Инспектор Ролди” 1937.
  • „Плава пустоловка” – епизода: „Гангстери морских дубина” 1937/38.
  • „Плава пустоловка”- епизода: „Горостасова освета” 1938.
  • „Плава пустоловка” – епизода: „Авантура у Туркестану” 1938.
  • „Плава пустоловка”- епизода: „Заробљеница Инда” 1938.
  • „Принцеза Ру” 1938.
  • „Бели дух” 1938.
  • „Принцеза Ру”- епизода: „Мефисто се забавља” 1938/39.
  • „Плава пустоловка” 1939.
  • „Бели дух” 1940.

„Мали забавник Мика Миш“

  • „Препад у авиону” 1937.

„Тарцан“

  • „Бели дух” 1938.

„Политикин забавник“

  • „Баш Челик” 1939. (према народној приповетки)
  • „Чардак ни на небу ни на земљи” 1939.
  • „Пепељуга” 1940. (обрадио у стиху Живорад Вукадиновић)

„Микијево царство“

  • „Шеиков син” 1939.
  • „Господар смрти” 1939.
  • „Господар смрти” 1939/40.
  • „Господар смрти”- епизода: „Тајанствена пустоловка” 1940.
  • „Господар смрти”- епизода: „Авион смрти” 1940.

„Коло“

  • „Биберче” 1942. (прва скраћена верзија)

„Дуга“

  • „Пионир Ика и лени друг Жика” 1945.

„Биберче“

  • „Биберче” 1951. (друга дужа верзија)

„Политикин забавник“

  • „Тајанствена пећина” (серијал о Драгану и Мири), 21 табла, ПЗ 700-719, 29. мај — 9. октобар 1965.
  • „Хајдук Вељко”, 20 табли, ПЗ 720-739, 16. октобар 1965. — 26. фебруар 1966.
  • „Сатурн долази у помоћ” (серијал о Драгану и Мири), 20 табли, ПЗ 740-759, 5. март — 16. јул 1966.
  • „Доживљаји у брдима” (серијал о Драгану и Мири), 20 табли, ПЗ 783-802, 31. децембар 1966. — 13. мај 1967.
  • „Чувај се сењске руке”, према роману Аугуста Шеное, 30 табли, ПЗ 803-832, 20. мај — 9. децембар 1967.

„Пегаз“

  • „Чаробњак из Оза” 1974. (комплетна обрада приче Франка Баума)

„Чудесни свет Ђорђа Лобачева“ 1976.

  • „Женидба Душанова” (нова верзија)
  • „Баш Челик” (нова верзија)
  • „Чардак ни на небу ни на земљи” (нова верзија)
  • „Пропаст града Пирлитора” (нова верзија)
  • „Биберче” (нова верзија)

Признања

  • Велика повеља Гашиног сабора породици Лобачев (2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[5]

Референце

Шаблон:Reflist

Извори и литература

  • Лобачев Ђорђе. Сабрана дела. Књ. 1, Плава пустоловка и друге приче (1931-1939), „Макондо“, Београд, 2018. Уредио Зоран Стефановић на основу почетне замисли Здравка Зупана.


  • Антанасиевич, Ирина. Русская классика в картинках, Филологический факультет Белградского университета, Белград, 2015.
  • Антанасиевич, Ирина. Русский комикс королевства Югославия, Скифия, Санк-Петресбург, 2018.
  • Антанасијевић, Ирина, Ранка Рађеновић, Здравко Зупан и Зоран Стефановић. Русский комикс Королевства Югославия, Каталог выставки * Руски стрип Краљевине Југославије, Каталог изложбе. Белград: Общество сохранения наследия русской эмиграции Архив АЛТЕРА * Друштво за очување наслеђа руске емиграције Архив АЛТЕРА. 2018.
  • Богдановић, Жика. Чардак ни на небу ни на земљи: Рађање и живот београдског стрипа 1934-1941, „Атенеум“, Београд, 2006.
  • Драгинчић, Славко и Зупан Здравко. Историја југословенског стрипа 1, „Форум“, Нови Сад, 1986. Исправљено електронско издање: „Пројекат Растко: Библиотека српске културе на Интернету, 7. новембар 2005.: http://www.rastko.rs/strip/1/zupan-draginicic_1/index.html (Приступљено 2. 6. 2019.)
  • Здравко Зупан, Век стрипа у Србији, Културни центар — Галерија савремене уметности, Панчево, 2007.
  • Здравко Зупан, Биографија Ђорђа Лобачева у: Лобачев Ђорђе. Сабрана дела. Књ. 1, Плава пустоловка и друге приче (1931-1939), „Макондо“, Београд, 2018.
  • Здравко Зупан, Стрипографија Ђорђа Лобачева у: Лобачев Ђорђе. Сабрана дела. Књ. 1, Плава пустоловка и друге приче (1931-1939), „Макондо“, Београд, 2018.
  • Здравко Зупан, Лобачев: Чардак и на небу и на земљи (монографија), Модести стрипови, 2019. (у штампи)
  • Слободан Ивков: 60 година домаћег стрипа у Србији (1935—1995), Галерија „Ликовни сусрет“, Суботица, 1995. Е-издање: Пројекат Растко
  • Тамбурић, Живојин, Здравко Зупан и Зоран Стефановић. Стрипови које смо волели: Избор стрипова и стваралаца са простора бивше Југославије у XX веку /The Comics We Loved: Selection of 20th Century Comics and Creators from the Region of Former Yugoslavia /критички лексикон/, „Омнибус“, Београд, 2011.

Спољашње везе

Шаблон:Портал

  • ↑ 1,0 1,1 Odlazak Đorđa Lobačeva: Avantura je šampanjac života, Nebojša Grujičić, VREME 604, 1. avgust 2002. / KULTURA
  • ↑ 2,0 2,1 Intervju: Đorđe Lobačev - Prednosti Troglave aždaje, Sonja Ćirić, Vreme broj 516, 23. novembar 2000. / Mozaik
  • ↑ Школа стрипа „Ђорђе Лобачев“ Шаблон:Wayback на веб страници Студентског културног центра
  • ↑ IN MEMORIAM Ђорђе Лобачев (1909—2002), „Глас јавности“, Београд, 1. август 2002.
  • ↑ Удружење стрипских уметника Србије.„Две госпе, седамдесет витезова и 6.000 улазака у племенити свет стрипа: Извештај са првог Гашиног сабора, 26. април — 11. мај 2018.”, 17. мај 2018.
    • Преузето из „http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=Ђорђе_Лобачев_у_фантастици&oldid=124“