Јохан III Бернули — разлика између измена
(→Биографија и значај за Кашубе) |
(→Препоручени линкови) |
||
| (5 међуизмена истог корисника није приказано) | |||
| Ред 9: | Ред 9: | ||
'''Јохан III Бернули (Johann III Bernoulli, 1744-1807)''', швајцарски научник и путописац. | '''Јохан III Бернули (Johann III Bernoulli, 1744-1807)''', швајцарски научник и путописац. | ||
| + | [[Датотека:Bernoulli.jpeg|мини|лево|300п|Ј. III Бернули, Извор слике: Википедија]] | ||
== Биографија и значај за Кашубе == | == Биографија и значај за Кашубе == | ||
Члан чувене породице швајцарских математичара - Бернули, унук Јохана I Бернулија, син Јохана II Бернулија. Почетак научних интересовања Кашубима се поклопио са најопширнијим описом швајцарског научника и путописца Ј. Бернулија, са његовог путовања по Пруској, Русији и Пољској, на коме је био у периоду 1777-1778. Два пута је пролазио кроз Западно (Средишње) Поморје, а у додир са Кашубима је дошао у селима Островцу и Шчипковицама, у околини градића Славна, на добрима грофа Отона фон Подевила. Своје утиске објављује у делу: ''Путовање кроз Бранденбург, Померанију, Пруску, Курландију, Русију и Пољску, године 1777. и 1778 Јохана Бернулија. Путовање према Гдањску и опис карактеристика тог града'' (1779). | Члан чувене породице швајцарских математичара - Бернули, унук Јохана I Бернулија, син Јохана II Бернулија. Почетак научних интересовања Кашубима се поклопио са најопширнијим описом швајцарског научника и путописца Ј. Бернулија, са његовог путовања по Пруској, Русији и Пољској, на коме је био у периоду 1777-1778. Два пута је пролазио кроз Западно (Средишње) Поморје, а у додир са Кашубима је дошао у селима Островцу и Шчипковицама, у околини градића Славна, на добрима грофа Отона фон Подевила. Своје утиске објављује у делу: ''Путовање кроз Бранденбург, Померанију, Пруску, Курландију, Русију и Пољску, године 1777. и 1778 Јохана Бернулија. Путовање према Гдањску и опис карактеристика тог града'' (1779). | ||
| + | [[Датотека:reisen.jpg|мини|десно|300п|''Путовање...'', Извор слике: prussia.online]] | ||
У време његовог боравка сељаци из села Островца (према З. → Шултки) користе немачки језик, иако су 150 година раније знали искључиво кашупски. Ипак, њихови обичаји садрже у то време велики број кашупских елемената. Шчипковице, као и три околна села, која су припадала његовом домаћину, задржала су потпуно кашупски карактер и Бернули их карактерише као „малу домовину Кашуба”. Према његовом мишљењу истицали су се „добрим изгледом”, иако су се облачили простије од околних Немаца, док су се каш. жене, према њему, „истицале ружноћом и простом одећом” (направљене од сивог и домаћег платна, са црним капицама на главама). За кашупске обичаје тврди да су веома слични пољским. Добар део његових ставова је, према З. Шултки видљиво под утицајем његових немачких домаћина, који су сматрали да кашупско становништво, слично пољском, представља отелотворење свега негативног, а немачко - позитивног, па због тога пише да се Кашуби ниско клањају, љубе и грле ноге својих господара, али су и поред тога, превртљиви и склони бунту. Објективније и вредније делове извештаје Бернули пише у тренутку када игра улогу независног опсерватора. Такав фрагмент његовог путописа вреди да буде цитиран: „Тај мали народ још увек поседује властити језик, у коме се врше проповеди и на ком су издате литургијске књиге... Он вероватно представља искварени дијалекат словенског језика. Кашуби доста добро разумеју Пољаке, док ови са извесним потешкоћама разумеју Кашубе. Грофов кувар, који је служио у Лужицама, где се пуно говори словенски, доста разуме кашупски говор. Уосталом, велика разлика између тог и немачког језика је веома непријатна племству који поседује добра у Кашупској Земљи, па зато власници тих добара чине много, али до сада без посебног успеха, да свуда уведу немачки језик, а кашупски говор истребе. Они наређују да се у црквама одмах по кашупској проповеди, проповеда на немачком који морају да слушају и кашупски поданици. Ипак, проповеди само на немачком језику, не могу да остваре свој ефекат, јер ге велики број верника уопште не разуме. Постепено ће ипак наступити очекивана промена, делимично и због тога што се Кашуби све чешће мешају са Поморјанима [становништво Поморја које говори немачки], а делимично и због тога што ће се, захваљујући исушивању мочвара и култивацији угора, у том подручју населити велики број немачких колониста”. | У време његовог боравка сељаци из села Островца (према З. → Шултки) користе немачки језик, иако су 150 година раније знали искључиво кашупски. Ипак, њихови обичаји садрже у то време велики број кашупских елемената. Шчипковице, као и три околна села, која су припадала његовом домаћину, задржала су потпуно кашупски карактер и Бернули их карактерише као „малу домовину Кашуба”. Према његовом мишљењу истицали су се „добрим изгледом”, иако су се облачили простије од околних Немаца, док су се каш. жене, према њему, „истицале ружноћом и простом одећом” (направљене од сивог и домаћег платна, са црним капицама на главама). За кашупске обичаје тврди да су веома слични пољским. Добар део његових ставова је, према З. Шултки видљиво под утицајем његових немачких домаћина, који су сматрали да кашупско становништво, слично пољском, представља отелотворење свега негативног, а немачко - позитивног, па због тога пише да се Кашуби ниско клањају, љубе и грле ноге својих господара, али су и поред тога, превртљиви и склони бунту. Објективније и вредније делове извештаје Бернули пише у тренутку када игра улогу независног опсерватора. Такав фрагмент његовог путописа вреди да буде цитиран: „Тај мали народ још увек поседује властити језик, у коме се врше проповеди и на ком су издате литургијске књиге... Он вероватно представља искварени дијалекат словенског језика. Кашуби доста добро разумеју Пољаке, док ови са извесним потешкоћама разумеју Кашубе. Грофов кувар, који је служио у Лужицама, где се пуно говори словенски, доста разуме кашупски говор. Уосталом, велика разлика између тог и немачког језика је веома непријатна племству који поседује добра у Кашупској Земљи, па зато власници тих добара чине много, али до сада без посебног успеха, да свуда уведу немачки језик, а кашупски говор истребе. Они наређују да се у црквама одмах по кашупској проповеди, проповеда на немачком који морају да слушају и кашупски поданици. Ипак, проповеди само на немачком језику, не могу да остваре свој ефекат, јер ге велики број верника уопште не разуме. Постепено ће ипак наступити очекивана промена, делимично и због тога што се Кашуби све чешће мешају са Поморјанима [становништво Поморја које говори немачки], а делимично и због тога што ће се, захваљујући исушивању мочвара и култивацији угора, у том подручју населити велики број немачких колониста”. | ||
| Ред 21: | Ред 23: | ||
== Литература == | == Литература == | ||
| − | * | + | * Z. Szultka, ''Studia nad rodowodem i językiem Kaszubów'', Wejherowo-Gdańsk, 1992, стр. 14-18. |
| − | * | + | * J. Tréder, ''Spòdlowô wiédzô ò kaszëbiznie'', Gduńsk, 2014, стр. 23. |
== Препоручени линкови == | == Препоручени линкови == | ||
| − | * | + | * https://de.wikipedia.org/wiki/Johann_III_Bernoulli (немачки). |
| − | + | ||
Текућа измена од 24. април 2020. у 16:54
Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon
Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски
Јохан III Бернули (Johann III Bernoulli, 1744-1807), швајцарски научник и путописац.
Биографија и значај за Кашубе
Члан чувене породице швајцарских математичара - Бернули, унук Јохана I Бернулија, син Јохана II Бернулија. Почетак научних интересовања Кашубима се поклопио са најопширнијим описом швајцарског научника и путописца Ј. Бернулија, са његовог путовања по Пруској, Русији и Пољској, на коме је био у периоду 1777-1778. Два пута је пролазио кроз Западно (Средишње) Поморје, а у додир са Кашубима је дошао у селима Островцу и Шчипковицама, у околини градића Славна, на добрима грофа Отона фон Подевила. Своје утиске објављује у делу: Путовање кроз Бранденбург, Померанију, Пруску, Курландију, Русију и Пољску, године 1777. и 1778 Јохана Бернулија. Путовање према Гдањску и опис карактеристика тог града (1779).
У време његовог боравка сељаци из села Островца (према З. → Шултки) користе немачки језик, иако су 150 година раније знали искључиво кашупски. Ипак, њихови обичаји садрже у то време велики број кашупских елемената. Шчипковице, као и три околна села, која су припадала његовом домаћину, задржала су потпуно кашупски карактер и Бернули их карактерише као „малу домовину Кашуба”. Према његовом мишљењу истицали су се „добрим изгледом”, иако су се облачили простије од околних Немаца, док су се каш. жене, према њему, „истицале ружноћом и простом одећом” (направљене од сивог и домаћег платна, са црним капицама на главама). За кашупске обичаје тврди да су веома слични пољским. Добар део његових ставова је, према З. Шултки видљиво под утицајем његових немачких домаћина, који су сматрали да кашупско становништво, слично пољском, представља отелотворење свега негативног, а немачко - позитивног, па због тога пише да се Кашуби ниско клањају, љубе и грле ноге својих господара, али су и поред тога, превртљиви и склони бунту. Објективније и вредније делове извештаје Бернули пише у тренутку када игра улогу независног опсерватора. Такав фрагмент његовог путописа вреди да буде цитиран: „Тај мали народ још увек поседује властити језик, у коме се врше проповеди и на ком су издате литургијске књиге... Он вероватно представља искварени дијалекат словенског језика. Кашуби доста добро разумеју Пољаке, док ови са извесним потешкоћама разумеју Кашубе. Грофов кувар, који је служио у Лужицама, где се пуно говори словенски, доста разуме кашупски говор. Уосталом, велика разлика између тог и немачког језика је веома непријатна племству који поседује добра у Кашупској Земљи, па зато власници тих добара чине много, али до сада без посебног успеха, да свуда уведу немачки језик, а кашупски говор истребе. Они наређују да се у црквама одмах по кашупској проповеди, проповеда на немачком који морају да слушају и кашупски поданици. Ипак, проповеди само на немачком језику, не могу да остваре свој ефекат, јер ге велики број верника уопште не разуме. Постепено ће ипак наступити очекивана промена, делимично и због тога што се Кашуби све чешће мешају са Поморјанима [становништво Поморја које говори немачки], а делимично и због тога што ће се, захваљујући исушивању мочвара и култивацији угора, у том подручју населити велики број немачких колониста”.
Пре Бернулија, кашупске крајеве су посећивали С. Кихел (Kiechel, 1586), Е. Лубинус (Lubinus, 1612), Ј. Г. Милер (Müller, 1694), али је само он оставио опширније и детаљније сведочанство о кашупском становништву.
Дела
- [J. Bernoulli], Johann Bernoulli's... Reisen durch Brandenburg, Pommern, Preußen, Curland, Rußland und Pohlen, in den Jahren 1777 und 1778. Bd. 1: Reise nach Danzig und Beschreibung der Merkwürdigkeiten dieser Stadt, Lepizig, 1779.
Литература
- Z. Szultka, Studia nad rodowodem i językiem Kaszubów, Wejherowo-Gdańsk, 1992, стр. 14-18.
- J. Tréder, Spòdlowô wiédzô ò kaszëbiznie, Gduńsk, 2014, стр. 23.
