Клеменс Дерц — разлика између измена

Извор: Расткопедија
(→‎Препоручени линкови)
(→‎Биографија)
 
(2 међуизмене истог корисника није приказано)
Ред 11: Ред 11:
  
 
== Биографија ==
 
== Биографија ==
−
Родио се у Гњежџеву, у Пуцком срезу (северна Кашупска Земља). Основну школу завршава у родном селу. Избијање 1. светског рата 1914. му онемогућава даље школовање, а 1918. је регрутован у пруску војску. У периоду 1921-1922. завршава наставнички курс у Груђонджзу (кујавско-поморјански крај), а затим 1923. курс за управнике и режисере народних позоришта у Торуњу. Од тада почиње његова позоришна каријера. Најпре је до 1928. управљао Војним позориштем у Торуњу, а затим и у кашупским Хојњицама. Те исте године се запошљава у Главној управи Савеза народних позоришта у Варшави. Године 1932. се сели у Влоцлавек (кујавско-поморјански крај), где је до избијања 2. светског рата управник позоришта. После рата ради као учитељ у родном селу, а затим у Вејхерову, где је члан редакције обновљеног „Кашупског савеза” („Zrzesz Kaszëbskô”) и покреће позоришну дружину под називом „Кашупско позориште”, која функционише до 1958. године. Године 1956. учествује у оснивању најзначајније кашупске друштвене организације Кашупско-поморјанског савеза, где је 1959-1969. управник Секретаријата Главног одбора.
+
Родио се у Гњежџеву, у Пуцком срезу (северна Кашупска Земља). Основну школу завршава у родном селу. Избијање 1. светског рата 1914. му онемогућава даље школовање, а 1918. је регрутован у пруску војску. У периоду 1921-1922. завршава наставнички курс у Груђондзу (кујавско-поморјански крај), а затим 1923. курс за управнике и режисере народних позоришта у Торуњу. Од тада почиње његова позоришна каријера. Најпре је до 1928. управљао Војним позориштем у Торуњу, а затим и у кашупским Хојњицама. Те исте године се запошљава у Главној управи Савеза народних позоришта у Варшави. Године 1932. се сели у Влоцлавек (кујавско-поморјански крај), где је до избијања 2. светског рата управник позоришта. После рата ради као учитељ у родном селу, а затим у Вејхерову, где је члан редакције обновљеног „Кашупског савеза” („Zrzesz Kaszëbskô”) и покреће позоришну дружину под називом „Кашупско позориште”, која функционише до 1958. године. Године 1956. учествује у оснивању најзначајније кашупске друштвене организације Кашупско-поморјанског савеза, где је 1959-1969. управник Секретаријата Главног одбора.
  
 
Своје прво дело, песму ''Кашупски марш'', објављује 1920. године на пољском језику. Своје стваралаштво на кашупском језику је сакупио у рукописној збирци ''У кашупском стилу'', чији су делови касније били објављивани у „Билтену Кашупско-поморјанског савеза”. Збирка садржи хумористичке приче у стиху, песме које говоре о љубави и родној груди, у народном стилу, религијске песме (коледе) и бајке. У рукопису су остале ''Шале гњежџевских сељака'', весела игра, тј. шолобулка у 5 слика за сцену, написана на основу дела Ј. Патока (→) и поеме Ф. Фењиковског (→). Дерцови текстови су објављивани у антологијама: ''Избор савремене кашупске поезије'' (''Wybór współczesnej poezji kaszubskiej'', 1967), ''Гласови земље'' (''Pogłosy ziemi'', 1971), ''Кашупска антологија'' (''Kaschubische Anthologie'', 1973), ''Модра струна'' (''Modra struna'', 1973), ''У магли'' (''Westrzód dôczi'', 1977) итд.
 
Своје прво дело, песму ''Кашупски марш'', објављује 1920. године на пољском језику. Своје стваралаштво на кашупском језику је сакупио у рукописној збирци ''У кашупском стилу'', чији су делови касније били објављивани у „Билтену Кашупско-поморјанског савеза”. Збирка садржи хумористичке приче у стиху, песме које говоре о љубави и родној груди, у народном стилу, религијске песме (коледе) и бајке. У рукопису су остале ''Шале гњежџевских сељака'', весела игра, тј. шолобулка у 5 слика за сцену, написана на основу дела Ј. Патока (→) и поеме Ф. Фењиковског (→). Дерцови текстови су објављивани у антологијама: ''Избор савремене кашупске поезије'' (''Wybór współczesnej poezji kaszubskiej'', 1967), ''Гласови земље'' (''Pogłosy ziemi'', 1971), ''Кашупска антологија'' (''Kaschubische Anthologie'', 1973), ''Модра струна'' (''Modra struna'', 1973), ''У магли'' (''Westrzód dôczi'', 1977) итд.
Ред 25: Ред 25:
 
* K. Derc, ''Na kaszëbsczi ôrt'', [maszynopis], 1969.
 
* K. Derc, ''Na kaszëbsczi ôrt'', [maszynopis], 1969.
 
* K. Derc, ''Figle gnieżdżewsczéch gburów. Ucesznô sztëka czylże szołobułka w 5 zdrzadniach do délów teatru'', [maszynopis] (fragmenty: 1965-1970, „Biuletyn Zrzeszenia Kaszubsko-Pomorskiego”).
 
* K. Derc, ''Figle gnieżdżewsczéch gburów. Ucesznô sztëka czylże szołobułka w 5 zdrzadniach do délów teatru'', [maszynopis] (fragmenty: 1965-1970, „Biuletyn Zrzeszenia Kaszubsko-Pomorskiego”).
 +
* K. Derc, ''Zdrzëta na Gryfa (Pomorańcë!)'', ''Żôle morscziëch piôsków'', [y:] ''Modra struna. Antologia poezji kaszubskiej'', Gdańsk, 1973, стр. 145-147.
  
 
== Литература ==
 
== Литература ==
Ред 38: Ред 39:
 
== Препоручени линкови ==
 
== Препоручени линкови ==
 
* http://pląs.pl/klemens-derc-zbior-wiadomosci-o-tancach-polskich/ (пољски)
 
* http://pląs.pl/klemens-derc-zbior-wiadomosci-o-tancach-polskich/ (пољски)
−
*
 
  
  

Текућа измена од 24. децембар 2019. у 00:38

Грб Кашуба, Извор слике: Википедија КАШУПСКИ БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски


Клеменс Дерц (Klemens Derc, 1900-1978), кашупски песник, организатор позоришног живота, учитељ.

Биографија

Родио се у Гњежџеву, у Пуцком срезу (северна Кашупска Земља). Основну школу завршава у родном селу. Избијање 1. светског рата 1914. му онемогућава даље школовање, а 1918. је регрутован у пруску војску. У периоду 1921-1922. завршава наставнички курс у Груђондзу (кујавско-поморјански крај), а затим 1923. курс за управнике и режисере народних позоришта у Торуњу. Од тада почиње његова позоришна каријера. Најпре је до 1928. управљао Војним позориштем у Торуњу, а затим и у кашупским Хојњицама. Те исте године се запошљава у Главној управи Савеза народних позоришта у Варшави. Године 1932. се сели у Влоцлавек (кујавско-поморјански крај), где је до избијања 2. светског рата управник позоришта. После рата ради као учитељ у родном селу, а затим у Вејхерову, где је члан редакције обновљеног „Кашупског савеза” („Zrzesz Kaszëbskô”) и покреће позоришну дружину под називом „Кашупско позориште”, која функционише до 1958. године. Године 1956. учествује у оснивању најзначајније кашупске друштвене организације Кашупско-поморјанског савеза, где је 1959-1969. управник Секретаријата Главног одбора.

Своје прво дело, песму Кашупски марш, објављује 1920. године на пољском језику. Своје стваралаштво на кашупском језику је сакупио у рукописној збирци У кашупском стилу, чији су делови касније били објављивани у „Билтену Кашупско-поморјанског савеза”. Збирка садржи хумористичке приче у стиху, песме које говоре о љубави и родној груди, у народном стилу, религијске песме (коледе) и бајке. У рукопису су остале Шале гњежџевских сељака, весела игра, тј. шолобулка у 5 слика за сцену, написана на основу дела Ј. Патока (→) и поеме Ф. Фењиковског (→). Дерцови текстови су објављивани у антологијама: Избор савремене кашупске поезије (Wybór współczesnej poezji kaszubskiej, 1967), Гласови земље (Pogłosy ziemi, 1971), Кашупска антологија (Kaschubische Anthologie, 1973), Модра струна (Modra struna, 1973), У магли (Westrzód dôczi, 1977) итд.

Дерц се убраја у ствараоце који деле идеолошке и уметничке премисе круга писаца вејхеровског часописа „Klëka”. Тај часопис је настао 30. година ХХ в, као реакција на постојање кашупског часописâ које издају, уређују и финансирају Немци, а били су намењени Кашубима (нпр. „Пријатељ кашупског народа” - „Przyjaciel ludu kaszubskiego”), а уједно као антитеза деловању кашупских стваралаца окупљених око прве, предратне серије „Кашупског савеза” (став да Кашуби представљају народ, да Кашуби говоре језиком, а не дијалектом пољског језика итд.). И једне и друге је уједињавао антигерманизам, а своје текстове су објављивали уз помоћ различитих правописа. Ауторе окупљење око часописа „Klëka” (поред Дерца - Л. →Ропел, Ј. →Цејнова, Ј. Бјанга и П. →Шефка) је, за разлику од тзв. зжешењаца, уједињавао такође однос према пољској култури, коју су сматрали за нераздвојни део своје сопствене културне баштине. Поетско стваралаштво Дерца, као и већине тзв. клековаца, карактерише маринистика, љубав према родној земљи, историјска тематика и обредна традиција, која истиче кашупски регион, религија, као и љубавна поезија. Према А. Куик-Калиновској (→), Дерц подвлачи лепоту Кашупске Земље уз помоћ деминутива и хипокористика. Његова поезија се карактерипе својом лаком стилистиком, у стилу пасторалних слика и народном експресијом, ритмом и музиком. Дерц је творац прелепих коледа, где се посебно види његова поетска вештина. За једну од њих је гдињски композитор А. Сутовски, компоновао музику.

Дерц је поред већ споменутих „Klëke” и каснијег „Кашупског савеза”, сарађивао и са часописима „Кашупска Земља” („Kaszëbë”) и „Народно позориште” („Teatr Ludowy”).

Носилац је бројних награда: „Медаље 3. маја” (1925), „Крст за заслуге” (1929. и 1939), „Малтешки официрски крст” 2. класе (1934), медаља „Заслужни културни радник” (1964), повеља „Хиљадугодишње Пољске” (1965), почасна повеља „Заслужан за гдањски крај” (1966).

Дела

  • K. Derc, Marsz kaszubski, „Gazeta Gdańska”, 1920.
  • K. Derc, Na kaszëbsczi ôrt, [maszynopis], 1969.
  • K. Derc, Figle gnieżdżewsczéch gburów. Ucesznô sztëka czylże szołobułka w 5 zdrzadniach do délów teatru, [maszynopis] (fragmenty: 1965-1970, „Biuletyn Zrzeszenia Kaszubsko-Pomorskiego”).
  • K. Derc, Zdrzëta na Gryfa (Pomorańcë!), Żôle morscziëch piôsków, [y:] Modra struna. Antologia poezji kaszubskiej, Gdańsk, 1973, стр. 145-147.

Литература

  • A. Bukowski, Regionalizm kaszubski. Ruch naukowy, literacki i kulturalny. Zarys monografii historycznej, Poznań, 1950, стр. 301.
  • Klemens Derc, [y:] Modra struna. Antologia poezji kaszubskiej, [przygotował zespół], Gdańsk, 1973, стр. 315.
  • Klemens Derc, [y:] F. Neureiter, Historia literatury kaszubskiej. Próba zarysu, tł. M. Boduszyńska-Borowikowa, Gdańsk, 1982, стр. 210-213.
  • Klemens Derc, [y:] J. Drzeżdżon, Współczesna literatura kaszubska 1945-1980, Warszawa, 1986, стр. 195-196.
  • Klemes Derc, [y:] A. Jabłoński, Wędrówki po Kaszubach. Od Gdyni po Hel. Opowieści o miejscach i ludziach, Gdynia, 1998, стр. 167.
  • Klémens Derc (1900-1977), [y:] Dzëczé gãsë. Antologiô kaszëbsczi pòezji (do 1990 r.), przër. R. Drzéżdżón, G. J. Schramke, Gdiniô, 2004. стр. 224.
  • A. Kuik-Kalinowska, Patriotyczne przesłanie niesione wierszem, [y:] J. Ceynowa, L. Roppel, K. Derc, J. Bianga, P. Szefka, F. Schroeder, Poezja twórców z kręgu „Klëki”, oprac. H. Makurat, Gdańsk, 2015, стр. XXXIII-XLVII, LX-LXIII.
  • K. Derc, [y:] D. Kalinowski, A. Kuik-Kalinowska, Literatura kaszubska. Kaszëbskô lëteratura, Gduńsk-Gdańsk, 2017, стр. 178-181.

Препоручени линкови