Клеменс Дерц — разлика између измена
(→Биографија) |
|||
| (25 међуизмена истог корисника није приказано) | |||
| Ред 11: | Ред 11: | ||
== Биографија == | == Биографија == | ||
| + | Родио се у Гњежџеву, у Пуцком срезу (северна Кашупска Земља). Основну школу завршава у родном селу. Избијање 1. светског рата 1914. му онемогућава даље школовање, а 1918. је регрутован у пруску војску. У периоду 1921-1922. завршава наставнички курс у Груђондзу (кујавско-поморјански крај), а затим 1923. курс за управнике и режисере народних позоришта у Торуњу. Од тада почиње његова позоришна каријера. Најпре је до 1928. управљао Војним позориштем у Торуњу, а затим и у кашупским Хојњицама. Те исте године се запошљава у Главној управи Савеза народних позоришта у Варшави. Године 1932. се сели у Влоцлавек (кујавско-поморјански крај), где је до избијања 2. светског рата управник позоришта. После рата ради као учитељ у родном селу, а затим у Вејхерову, где је члан редакције обновљеног „Кашупског савеза” („Zrzesz Kaszëbskô”) и покреће позоришну дружину под називом „Кашупско позориште”, која функционише до 1958. године. Године 1956. учествује у оснивању најзначајније кашупске друштвене организације Кашупско-поморјанског савеза, где је 1959-1969. управник Секретаријата Главног одбора. | ||
| + | |||
| + | Своје прво дело, песму ''Кашупски марш'', објављује 1920. године на пољском језику. Своје стваралаштво на кашупском језику је сакупио у рукописној збирци ''У кашупском стилу'', чији су делови касније били објављивани у „Билтену Кашупско-поморјанског савеза”. Збирка садржи хумористичке приче у стиху, песме које говоре о љубави и родној груди, у народном стилу, религијске песме (коледе) и бајке. У рукопису су остале ''Шале гњежџевских сељака'', весела игра, тј. шолобулка у 5 слика за сцену, написана на основу дела Ј. Патока (→) и поеме Ф. Фењиковског (→). Дерцови текстови су објављивани у антологијама: ''Избор савремене кашупске поезије'' (''Wybór współczesnej poezji kaszubskiej'', 1967), ''Гласови земље'' (''Pogłosy ziemi'', 1971), ''Кашупска антологија'' (''Kaschubische Anthologie'', 1973), ''Модра струна'' (''Modra struna'', 1973), ''У магли'' (''Westrzód dôczi'', 1977) итд. | ||
| + | |||
| + | Дерц се убраја у ствараоце који деле идеолошке и уметничке премисе круга писаца вејхеровског часописа „Klëka”. Тај часопис је настао 30. година ХХ в, као реакција на постојање кашупског часописâ које издају, уређују и финансирају Немци, а били су намењени Кашубима (нпр. „Пријатељ кашупског народа” - „Przyjaciel ludu kaszubskiego”), а уједно као антитеза деловању кашупских стваралаца окупљених око прве, предратне серије „Кашупског савеза” (став да Кашуби представљају народ, да Кашуби говоре језиком, а не дијалектом пољског језика итд.). И једне и друге је уједињавао антигерманизам, а своје текстове су објављивали уз помоћ различитих правописа. Ауторе окупљење око часописа „Klëka” (поред Дерца - Л. →Ропел, Ј. →Цејнова, Ј. Бјанга и П. →Шефка) је, за разлику од тзв. зжешењаца, уједињавао такође однос према пољској култури, коју су сматрали за нераздвојни део своје сопствене културне баштине. Поетско стваралаштво Дерца, као и већине тзв. клековаца, карактерише маринистика, љубав према родној земљи, историјска тематика и обредна традиција, која истиче кашупски регион, религија, као и љубавна поезија. Према А. Куик-Калиновској (→), Дерц подвлачи лепоту Кашупске Земље уз помоћ деминутива и хипокористика. Његова поезија се карактерипе својом лаком стилистиком, у стилу пасторалних слика и народном експресијом, ритмом и музиком. Дерц је творац прелепих коледа, где се посебно види његова поетска вештина. За једну од њих је гдињски композитор А. Сутовски, компоновао музику. | ||
| + | |||
| + | Дерц је поред већ споменутих „Klëke” и каснијег „Кашупског савеза”, сарађивао и са часописима „Кашупска Земља” („Kaszëbë”) и „Народно позориште” („Teatr Ludowy”). | ||
| + | |||
| + | Носилац је бројних награда: „Медаље 3. маја” (1925), „Крст за заслуге” (1929. и 1939), „Малтешки официрски крст” 2. класе (1934), медаља „Заслужни културни радник” (1964), повеља „Хиљадугодишње Пољске” (1965), почасна повеља „Заслужан за гдањски крај” (1966). | ||
== Дела == | == Дела == | ||
| − | * | + | * K. Derc, ''Marsz kaszubski'', „Gazeta Gdańska”, 1920. |
| − | * | + | * K. Derc, ''Na kaszëbsczi ôrt'', [maszynopis], 1969. |
| + | * K. Derc, ''Figle gnieżdżewsczéch gburów. Ucesznô sztëka czylże szołobułka w 5 zdrzadniach do délów teatru'', [maszynopis] (fragmenty: 1965-1970, „Biuletyn Zrzeszenia Kaszubsko-Pomorskiego”). | ||
| + | * K. Derc, ''Zdrzëta na Gryfa (Pomorańcë!)'', ''Żôle morscziëch piôsków'', [y:] ''Modra struna. Antologia poezji kaszubskiej'', Gdańsk, 1973, стр. 145-147. | ||
== Литература == | == Литература == | ||
| − | * | + | * A. Bukowski, ''Regionalizm kaszubski. Ruch naukowy, literacki i kulturalny. Zarys monografii historycznej'', Poznań, 1950, стр. 301. |
| − | * | + | * ''Klemens Derc'', [y:] ''Modra struna. Antologia poezji kaszubskiej'', [przygotował zespół], Gdańsk, 1973, стр. 315. |
| + | * ''Klemens Derc'', [y:] F. Neureiter, ''Historia literatury kaszubskiej. Próba zarysu'', tł. M. Boduszyńska-Borowikowa, Gdańsk, 1982, стр. 210-213. | ||
| + | * ''Klemens Derc'', [y:] J. Drzeżdżon, W''spółczesna literatura kaszubska 1945-1980'', Warszawa, 1986, стр. 195-196. | ||
| + | * ''Klemes Derc'', [y:] A. Jabłoński, ''Wędrówki po Kaszubach. Od Gdyni po Hel. Opowieści o miejscach i ludziach'', Gdynia, 1998, стр. 167. | ||
| + | * ''Klémens Derc (1900-1977)'', [y:] ''Dzëczé gãsë. Antologiô kaszëbsczi pòezji (do 1990 r.)'', przër. R. Drzéżdżón, G. J. Schramke, Gdiniô, 2004. стр. 224. | ||
| + | * A. Kuik-Kalinowska, ''Patriotyczne przesłanie niesione wierszem'', [y:] ''J. Ceynowa, L. Roppel, K. Derc, J. Bianga, P. Szefka, F. Schroeder, Poezja twórców z kręgu „Klëki”'', oprac. H. Makurat, Gdańsk, 2015, стр. XXXIII-XLVII, LX-LXIII. | ||
| + | * ''K. Derc'', [y:] D. Kalinowski, A. Kuik-Kalinowska, ''Literatura kaszubska. Kaszëbskô lëteratura'', Gduńsk-Gdańsk, 2017, стр. 178-181. | ||
== Препоручени линкови == | == Препоручени линкови == | ||
| − | * | + | * http://pląs.pl/klemens-derc-zbior-wiadomosci-o-tancach-polskich/ (пољски) |
| − | + | ||
Текућа измена од 24. децембар 2019. у 00:38
Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon
Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски
Клеменс Дерц (Klemens Derc, 1900-1978), кашупски песник, организатор позоришног живота, учитељ.
Биографија
Родио се у Гњежџеву, у Пуцком срезу (северна Кашупска Земља). Основну школу завршава у родном селу. Избијање 1. светског рата 1914. му онемогућава даље школовање, а 1918. је регрутован у пруску војску. У периоду 1921-1922. завршава наставнички курс у Груђондзу (кујавско-поморјански крај), а затим 1923. курс за управнике и режисере народних позоришта у Торуњу. Од тада почиње његова позоришна каријера. Најпре је до 1928. управљао Војним позориштем у Торуњу, а затим и у кашупским Хојњицама. Те исте године се запошљава у Главној управи Савеза народних позоришта у Варшави. Године 1932. се сели у Влоцлавек (кујавско-поморјански крај), где је до избијања 2. светског рата управник позоришта. После рата ради као учитељ у родном селу, а затим у Вејхерову, где је члан редакције обновљеног „Кашупског савеза” („Zrzesz Kaszëbskô”) и покреће позоришну дружину под називом „Кашупско позориште”, која функционише до 1958. године. Године 1956. учествује у оснивању најзначајније кашупске друштвене организације Кашупско-поморјанског савеза, где је 1959-1969. управник Секретаријата Главног одбора.
Своје прво дело, песму Кашупски марш, објављује 1920. године на пољском језику. Своје стваралаштво на кашупском језику је сакупио у рукописној збирци У кашупском стилу, чији су делови касније били објављивани у „Билтену Кашупско-поморјанског савеза”. Збирка садржи хумористичке приче у стиху, песме које говоре о љубави и родној груди, у народном стилу, религијске песме (коледе) и бајке. У рукопису су остале Шале гњежџевских сељака, весела игра, тј. шолобулка у 5 слика за сцену, написана на основу дела Ј. Патока (→) и поеме Ф. Фењиковског (→). Дерцови текстови су објављивани у антологијама: Избор савремене кашупске поезије (Wybór współczesnej poezji kaszubskiej, 1967), Гласови земље (Pogłosy ziemi, 1971), Кашупска антологија (Kaschubische Anthologie, 1973), Модра струна (Modra struna, 1973), У магли (Westrzód dôczi, 1977) итд.
Дерц се убраја у ствараоце који деле идеолошке и уметничке премисе круга писаца вејхеровског часописа „Klëka”. Тај часопис је настао 30. година ХХ в, као реакција на постојање кашупског часописâ које издају, уређују и финансирају Немци, а били су намењени Кашубима (нпр. „Пријатељ кашупског народа” - „Przyjaciel ludu kaszubskiego”), а уједно као антитеза деловању кашупских стваралаца окупљених око прве, предратне серије „Кашупског савеза” (став да Кашуби представљају народ, да Кашуби говоре језиком, а не дијалектом пољског језика итд.). И једне и друге је уједињавао антигерманизам, а своје текстове су објављивали уз помоћ различитих правописа. Ауторе окупљење око часописа „Klëka” (поред Дерца - Л. →Ропел, Ј. →Цејнова, Ј. Бјанга и П. →Шефка) је, за разлику од тзв. зжешењаца, уједињавао такође однос према пољској култури, коју су сматрали за нераздвојни део своје сопствене културне баштине. Поетско стваралаштво Дерца, као и већине тзв. клековаца, карактерише маринистика, љубав према родној земљи, историјска тематика и обредна традиција, која истиче кашупски регион, религија, као и љубавна поезија. Према А. Куик-Калиновској (→), Дерц подвлачи лепоту Кашупске Земље уз помоћ деминутива и хипокористика. Његова поезија се карактерипе својом лаком стилистиком, у стилу пасторалних слика и народном експресијом, ритмом и музиком. Дерц је творац прелепих коледа, где се посебно види његова поетска вештина. За једну од њих је гдињски композитор А. Сутовски, компоновао музику.
Дерц је поред већ споменутих „Klëke” и каснијег „Кашупског савеза”, сарађивао и са часописима „Кашупска Земља” („Kaszëbë”) и „Народно позориште” („Teatr Ludowy”).
Носилац је бројних награда: „Медаље 3. маја” (1925), „Крст за заслуге” (1929. и 1939), „Малтешки официрски крст” 2. класе (1934), медаља „Заслужни културни радник” (1964), повеља „Хиљадугодишње Пољске” (1965), почасна повеља „Заслужан за гдањски крај” (1966).
Дела
- K. Derc, Marsz kaszubski, „Gazeta Gdańska”, 1920.
- K. Derc, Na kaszëbsczi ôrt, [maszynopis], 1969.
- K. Derc, Figle gnieżdżewsczéch gburów. Ucesznô sztëka czylże szołobułka w 5 zdrzadniach do délów teatru, [maszynopis] (fragmenty: 1965-1970, „Biuletyn Zrzeszenia Kaszubsko-Pomorskiego”).
- K. Derc, Zdrzëta na Gryfa (Pomorańcë!), Żôle morscziëch piôsków, [y:] Modra struna. Antologia poezji kaszubskiej, Gdańsk, 1973, стр. 145-147.
Литература
- A. Bukowski, Regionalizm kaszubski. Ruch naukowy, literacki i kulturalny. Zarys monografii historycznej, Poznań, 1950, стр. 301.
- Klemens Derc, [y:] Modra struna. Antologia poezji kaszubskiej, [przygotował zespół], Gdańsk, 1973, стр. 315.
- Klemens Derc, [y:] F. Neureiter, Historia literatury kaszubskiej. Próba zarysu, tł. M. Boduszyńska-Borowikowa, Gdańsk, 1982, стр. 210-213.
- Klemens Derc, [y:] J. Drzeżdżon, Współczesna literatura kaszubska 1945-1980, Warszawa, 1986, стр. 195-196.
- Klemes Derc, [y:] A. Jabłoński, Wędrówki po Kaszubach. Od Gdyni po Hel. Opowieści o miejscach i ludziach, Gdynia, 1998, стр. 167.
- Klémens Derc (1900-1977), [y:] Dzëczé gãsë. Antologiô kaszëbsczi pòezji (do 1990 r.), przër. R. Drzéżdżón, G. J. Schramke, Gdiniô, 2004. стр. 224.
- A. Kuik-Kalinowska, Patriotyczne przesłanie niesione wierszem, [y:] J. Ceynowa, L. Roppel, K. Derc, J. Bianga, P. Szefka, F. Schroeder, Poezja twórców z kręgu „Klëki”, oprac. H. Makurat, Gdańsk, 2015, стр. XXXIII-XLVII, LX-LXIII.
- K. Derc, [y:] D. Kalinowski, A. Kuik-Kalinowska, Literatura kaszubska. Kaszëbskô lëteratura, Gduńsk-Gdańsk, 2017, стр. 178-181.
