Јузеф Дамбек — разлика између измена
(→Биографија) |
(→Биографија) |
||
| Ред 12: | Ред 12: | ||
== Биографија == | == Биографија == | ||
Учитељ, друштвени делатник, организатор најзначајније тајне антиокупационе организације на Поморју, међу Кашубима, за време II светског рата. Родио се у селу Здроје, у швјецком срезу (Коћевје, регион који се налази између кашупског и пољског језичког подручја). После завршене основне школе (1920) почиње да ради као радник на изградњи електране, а 1922. завршава курс за помоћног учитеља и ради у школама у Славутувку , Доматову, Лешњеву и Жарновцу (северна Кашупска Земља). Био је шеф библиотечких филијала у Лешњеву и Жарновцу, председник филијале Соколског друштва у Жарновцу (1927-1928). У Жарновцу организује Универзотетске феријалне курсеве за наставнике из Варшаве и варшавског округа, где их је упознавао са кашупском проблематиком. Од 1931. до избијања другог светског рата је био дикректор школе у Кобилу, код градића Кошћежина. Највероватније је завршио специјални војни курс, који је припремао кадар за конспиративни рад, за време евентуалне немачке окупације. Учествовао је у раскринкавању немачке диверзантске групе, па је, због тога, као и због његовог патриотског понашања, доспео на листу за одстрел Гестапоа. После избијања рата, скривао се у околини Кошћежине и Картуза, а упролеће 1940. оснива тајну војну организацију „Кашупски Грифон”, где постаје председник главног савета и управник организационог одељења. Пошто је успоставио контакт са потпуковником и свештеником Ј. Вричом (→), који се такође скривао, развија структуре „Кашупског Грифона” и претвара је у општепоморјанску герилску организацију „Поморјанског Грифона”. У њој је био, после Ј. Вриче, други председник главног савета и управник главног организационог одељења. Захваљујући њему је „Поморјански Грифон” постао највећа конспиративна организација на Поморју. Издавао је новине „Поморјански грифон”, прогласе, развијао харитативну делатност, а пре свега организовао војну и шпијунску делатност, нпр. о ракетама Фау-1 и Фау-2, које су биле тестиране на Поморју и послао те информације у Варшаву. Године 1942. је водио преговоре са пољском Земаљском армијом (Armia Krajowa) о удруженом деловању, али је захтевао потпуну аутономију „Поморјанског Грифона”. Због различитих ставова по том питању, дошло је до разилажења са тадашњим главним командантом Ј. Гершевским. Тај конфликт се завршио смрћу Ј. Гершевског 1943. године, пошто га је Дамбек осудио на смртну казну. Тај несрећни сукоб је подстакао Ј. Вричу да престане да комуницира са партизанском организацијом и да оставку на своју функцију. У фебруару 1944. Гестапо је ухапсио курирку покрета и на тај начин ушао у траг Д. Функционер гдањског Гестапоа, Јан Кашубовски, хтео је да га на превару ухапси и, у тренутку када је Дамбек то открио, убио га у бекству. | Учитељ, друштвени делатник, организатор најзначајније тајне антиокупационе организације на Поморју, међу Кашубима, за време II светског рата. Родио се у селу Здроје, у швјецком срезу (Коћевје, регион који се налази између кашупског и пољског језичког подручја). После завршене основне школе (1920) почиње да ради као радник на изградњи електране, а 1922. завршава курс за помоћног учитеља и ради у школама у Славутувку , Доматову, Лешњеву и Жарновцу (северна Кашупска Земља). Био је шеф библиотечких филијала у Лешњеву и Жарновцу, председник филијале Соколског друштва у Жарновцу (1927-1928). У Жарновцу организује Универзотетске феријалне курсеве за наставнике из Варшаве и варшавског округа, где их је упознавао са кашупском проблематиком. Од 1931. до избијања другог светског рата је био дикректор школе у Кобилу, код градића Кошћежина. Највероватније је завршио специјални војни курс, који је припремао кадар за конспиративни рад, за време евентуалне немачке окупације. Учествовао је у раскринкавању немачке диверзантске групе, па је, због тога, као и због његовог патриотског понашања, доспео на листу за одстрел Гестапоа. После избијања рата, скривао се у околини Кошћежине и Картуза, а упролеће 1940. оснива тајну војну организацију „Кашупски Грифон”, где постаје председник главног савета и управник организационог одељења. Пошто је успоставио контакт са потпуковником и свештеником Ј. Вричом (→), који се такође скривао, развија структуре „Кашупског Грифона” и претвара је у општепоморјанску герилску организацију „Поморјанског Грифона”. У њој је био, после Ј. Вриче, други председник главног савета и управник главног организационог одељења. Захваљујући њему је „Поморјански Грифон” постао највећа конспиративна организација на Поморју. Издавао је новине „Поморјански грифон”, прогласе, развијао харитативну делатност, а пре свега организовао војну и шпијунску делатност, нпр. о ракетама Фау-1 и Фау-2, које су биле тестиране на Поморју и послао те информације у Варшаву. Године 1942. је водио преговоре са пољском Земаљском армијом (Armia Krajowa) о удруженом деловању, али је захтевао потпуну аутономију „Поморјанског Грифона”. Због различитих ставова по том питању, дошло је до разилажења са тадашњим главним командантом Ј. Гершевским. Тај конфликт се завршио смрћу Ј. Гершевског 1943. године, пошто га је Дамбек осудио на смртну казну. Тај несрећни сукоб је подстакао Ј. Вричу да престане да комуницира са партизанском организацијом и да оставку на своју функцију. У фебруару 1944. Гестапо је ухапсио курирку покрета и на тај начин ушао у траг Д. Функционер гдањског Гестапоа, Јан Кашубовски, хтео је да га на превару ухапси и, у тренутку када је Дамбек то открио, убио га у бекству. | ||
| + | |||
У његову част су постављене таблице у селима Шикожино, Кобиле и Лешњево. | У његову част су постављене таблице у селима Шикожино, Кобиле и Лешњево. | ||
| + | |||
После другог светског рата, комунистичка пољска држава, с обзиром да покрет није био повезан са комунистима, дуго година није значајно обележавала деловање „Поморјанског” и „Кашупског Грифона”. После 1989. су се појавиле иницијативе да се значајније обележи деловање тих организација, али и контроверзе око преузимања командовања над организацијом од стране А. Арента (→). | После другог светског рата, комунистичка пољска држава, с обзиром да покрет није био повезан са комунистима, дуго година није значајно обележавала деловање „Поморјанског” и „Кашупског Грифона”. После 1989. су се појавиле иницијативе да се значајније обележи деловање тих организација, али и контроверзе око преузимања командовања над организацијом од стране А. Арента (→). | ||
| + | |||
Према Википедији, данас постоје три друштва која се баве неговањем сећања на организације чији је Дамбек био командант (2 у Гдињи и 1 у Менћикалу), 5 школа носе имена „Поморјанског грифона” (средња школа у Хојњицама, и основне у Полчину, Ретковицама, Лубњи и Мјехућину), постављена су 4 споменика (у Колечкову, Голубју, Менћикалу и Сулићицама), а бројне улице у кашупским градовима и селима носе назив те организације (у Гдињи, Гдањску, Бидгошчу, Груђондзу, Старогарду Гдањском, Прушчу Гдањском, Лемборку, Колечкову, Бојану, Шераковицама, Мјендзиздројима и Вејхерову). | Према Википедији, данас постоје три друштва која се баве неговањем сећања на организације чији је Дамбек био командант (2 у Гдињи и 1 у Менћикалу), 5 школа носе имена „Поморјанског грифона” (средња школа у Хојњицама, и основне у Полчину, Ретковицама, Лубњи и Мјехућину), постављена су 4 споменика (у Колечкову, Голубју, Менћикалу и Сулићицама), а бројне улице у кашупским градовима и селима носе назив те организације (у Гдињи, Гдањску, Бидгошчу, Груђондзу, Старогарду Гдањском, Прушчу Гдањском, Лемборку, Колечкову, Бојану, Шераковицама, Мјендзиздројима и Вејхерову). | ||
Измена од 25. новембар 2019. у 17:39
Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon
Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски
Заглавље
Биографија
Учитељ, друштвени делатник, организатор најзначајније тајне антиокупационе организације на Поморју, међу Кашубима, за време II светског рата. Родио се у селу Здроје, у швјецком срезу (Коћевје, регион који се налази између кашупског и пољског језичког подручја). После завршене основне школе (1920) почиње да ради као радник на изградњи електране, а 1922. завршава курс за помоћног учитеља и ради у школама у Славутувку , Доматову, Лешњеву и Жарновцу (северна Кашупска Земља). Био је шеф библиотечких филијала у Лешњеву и Жарновцу, председник филијале Соколског друштва у Жарновцу (1927-1928). У Жарновцу организује Универзотетске феријалне курсеве за наставнике из Варшаве и варшавског округа, где их је упознавао са кашупском проблематиком. Од 1931. до избијања другог светског рата је био дикректор школе у Кобилу, код градића Кошћежина. Највероватније је завршио специјални војни курс, који је припремао кадар за конспиративни рад, за време евентуалне немачке окупације. Учествовао је у раскринкавању немачке диверзантске групе, па је, због тога, као и због његовог патриотског понашања, доспео на листу за одстрел Гестапоа. После избијања рата, скривао се у околини Кошћежине и Картуза, а упролеће 1940. оснива тајну војну организацију „Кашупски Грифон”, где постаје председник главног савета и управник организационог одељења. Пошто је успоставио контакт са потпуковником и свештеником Ј. Вричом (→), који се такође скривао, развија структуре „Кашупског Грифона” и претвара је у општепоморјанску герилску организацију „Поморјанског Грифона”. У њој је био, после Ј. Вриче, други председник главног савета и управник главног организационог одељења. Захваљујући њему је „Поморјански Грифон” постао највећа конспиративна организација на Поморју. Издавао је новине „Поморјански грифон”, прогласе, развијао харитативну делатност, а пре свега организовао војну и шпијунску делатност, нпр. о ракетама Фау-1 и Фау-2, које су биле тестиране на Поморју и послао те информације у Варшаву. Године 1942. је водио преговоре са пољском Земаљском армијом (Armia Krajowa) о удруженом деловању, али је захтевао потпуну аутономију „Поморјанског Грифона”. Због различитих ставова по том питању, дошло је до разилажења са тадашњим главним командантом Ј. Гершевским. Тај конфликт се завршио смрћу Ј. Гершевског 1943. године, пошто га је Дамбек осудио на смртну казну. Тај несрећни сукоб је подстакао Ј. Вричу да престане да комуницира са партизанском организацијом и да оставку на своју функцију. У фебруару 1944. Гестапо је ухапсио курирку покрета и на тај начин ушао у траг Д. Функционер гдањског Гестапоа, Јан Кашубовски, хтео је да га на превару ухапси и, у тренутку када је Дамбек то открио, убио га у бекству.
У његову част су постављене таблице у селима Шикожино, Кобиле и Лешњево.
После другог светског рата, комунистичка пољска држава, с обзиром да покрет није био повезан са комунистима, дуго година није значајно обележавала деловање „Поморјанског” и „Кашупског Грифона”. После 1989. су се појавиле иницијативе да се значајније обележи деловање тих организација, али и контроверзе око преузимања командовања над организацијом од стране А. Арента (→).
Према Википедији, данас постоје три друштва која се баве неговањем сећања на организације чији је Дамбек био командант (2 у Гдињи и 1 у Менћикалу), 5 школа носе имена „Поморјанског грифона” (средња школа у Хојњицама, и основне у Полчину, Ретковицама, Лубњи и Мјехућину), постављена су 4 споменика (у Колечкову, Голубју, Менћикалу и Сулићицама), а бројне улице у кашупским градовима и селима носе назив те организације (у Гдињи, Гдањску, Бидгошчу, Груђондзу, Старогарду Гдањском, Прушчу Гдањском, Лемборку, Колечкову, Бојану, Шераковицама, Мјендзиздројима и Вејхерову).
