Теодора Гулговска — разлика између измена

Текућа измена од 19. септембар 2019. у 19:55

КАШУПСКИ БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски

Теодора Гулговска (Teodora Gulgowska, 1860-1951), кашупски пропагатор, аниматор и организатор народне радиности, примењени уметник, организатор музејског рада, етнограф, кустос Музеја - Кашупског етнографског музеја (данас: Теодоре и Изидора Гулговског) у Кишевским Вдзидзама.

Биографија

Родила се (као Немица) у селу Вјелким Хелмима, у околини градића Бруса (јужна Кашупска Земља). Приватно је студирала сликарство и примењену уметност, као и обликовање књиге у Берлину. Године 1899. се удаје за касније познатог кашупског писца и етнографа И. Гулговског (→). Проучавањем кашупске народне уметности је почела да се бави после боравка у цркви која је некада била манастирска, у кашупском градићу Жукову, где је дошла у додир са мотивима кашупског веза са старих женских (монашких) златом опшивених капица и свештеничких одора и под утицајем мужевљевих етнографских студија и етнографске збирке коју је сакупио у њиховом дому (будуће етно-село) поред језера Вдзидзе. У зиму 1906/1907. почиње да ради са групом девојака које је инспирисала да израђују вез према старим узорима, али и да стварају нове мотиве. До 1914. године је обучила преко сто везиља које су с временом постале самосталне. На примеру њене школе, убрзо су почеле да ничу и у другим местима школе веза. Од 1909. године она излаже радове својих везиља и вдзидзки вез стиче бројна признања и осваја бројне награде у земљи и иностранству. Развој веза је створио потребу за производњом домаћег платна, па је сам вез довео до развоја његове производње. Осим развоја веза, Гулговска је допринела и обнови традиционалне производње керамике, наговоривши грнчара Ф. Нецла у селу Хмјелну да своје посуђе украшава на старински начин. Утицала је, такође, заједно са својим мужем, на развој плетарства (посебно од боровог корена). После смрти мужа, 1925. године, преузела је бригу о Кашупском етнографском музеју (етно-селу) у Вдзидзама, који је настао на основу њихове етнолошке збирке, остајући све до смрти кустос у њему. Године 1929. музеј преузима држава, а у јуну 1932. долази до пожара. На иницијативу Гулговске музеј је обновљен према претходним плановима. Године 1949. новонастала пољска држава преузима музеј, а Гулговску оставља на месту кустоса. Музеј који су основали Гулговска и њен муж је најстарији кашупски музеј и први и највећи етно-музеј (етно-село) у целој Пољској и тадашњем немачком Рајху.

Литература

• A. Bukowski, Regionalizm kaszubski. Ruch naukowy, literacki i kulturalny. Zarys monografii historycznej, Poznań, 1950, стр. 279.
• A. Bukowski, Gulgowska Teodora (1860-1951), [y:] Polski słownik biograficzny, Wrocław, 1960-1961, t. 9, стр. 142.
• L. Roppel, Izydor i Teodora Gulgowscy i ich dzieło we Wdzydzach, Kościerzyna, 1975.
• Gulgowscy, [y:] R. Ostrowska, I. Trojanowska, Bedeker kaszubski, Gdańsk, 1978 (3. изд.), стр. 140-143.
• A. Bukowski, Gulgowska Teodora, [y:] Słownik biograficzny Pomorza Nadwiślańskiego, red. Z. Nowak, Gdańsk 1994, t. II, стр. 135-136.
• Gulgowska Teodora, [y:] T. Bolduan, Nowy bedeker kaszubski, Gdańsk, 1997, стр. 111-113.
• J. Borzyszkowski, Teodora z Fethków i Izydor Gulgowski. Ich życie i dzieła, rodzina i przyjaciele we Wdzydzach, Wdzydze-Gdańsk, 2018.

Препоручени линкови

• https://pl.wikipedia.org/wiki/Teodora_Gulgowska (пољски)
• http://www.muzeum-wdzydze.gda.pl/kalendarium.html (пољски)
• http://wyborcza.pl/AkcjeSpecjalne/7,155762,24170681,teodora-i-izydor-gulgowscy-stworzyli-muzeum-na-swiezym-powietrzu.html (пољски)