Анджеј Буковски — разлика између измена

Извор: Расткопедија
(Нова страница: Грб Кашуба, Извор слике: Википедија '''Кашупски биогра…)
 
Ред 8: Ред 8:
 
<hr>
 
<hr>
  
−
''Заглавље''
+
Анджеј Буковски (Andrzej Bukowski, 1911-1997), кашупско-пољски историчар књижевности, културолог, фолклориста, публициста, популаризатор каш. културе, уредник, приређивач, друштвени делатник и организатор научног живота, професор на Гдањском и Торуњском универзитету.
  
 
== Биографија ==
 
== Биографија ==
 +
 +
Родио се у Старим Полашкима, поред градића Кошћежине (средишња Кашупска Земља), гимназију завршава у Кошћежини (1931), подофицирску Школу артиљеријске резерве у Волињском Влођимјежу, а полонистику у Познању (1936). Још за време боравка у гимназији, као члан Удружења филомата, уређује два броја часописа „Једнодневка Удружења филомата”. После студија се запошљава торуњској Градској библиотеци. У то време је члан удружења Уметничко братство из Торуња, а од 1937. и уредник њиховог гласила „Поморјанска свеска”, у коме објављује сопствене рецензије и биограме. Према Ј. Божишковском (→), приволео је на сарадњу у том часопису „велику тројку” тадашњег младокашупског покрета – А. Мајковског (→), Ј. Карновског (→) и Л. Хејкеа (→). Сакупљајући у то време материјале за своју докторску дисертацију, допро је и до других кашупских делатника и писаца: Ф. Кренцког (→), Ф. Сенђицког (→), Т. Гулговског (→), Б. Сихте (→) итд. Године 1936. је био један од суоснивача Друштва љубитеља кашупског језика „Застава” („Stanica”), на чију иницијативу је приредио прво издање најзначајнијег кашупског прозног дела – романа А. Мајковског ''Живот и доживљаји Ремуса'' и написао опширан предговор. Буковски је у то време интензивно радио на промоцији кашупске културе и књижевности, како у споменутом Братству, тако и у Приморској редакцији Пољског радија. Сарађује тада са часописима „Кашуби”, „Картуска газета”, „Коћевје”, „Приморска реч”, „Декада”, „Бршљан”, „Приморски билтен” итд., а о Кашубима пише и на страницама познањских и бигдошких часописа. У том периоду су га, поред кашупског језика, књижевности, уметности, етнографије и историје, интересовале такође везе Кашупске Земље са Пољском, као и младокашупски покрет, судбина младе поморјанске интелигенције, покрет за еманципацију жена на Поморју, док је поред ''Ремуса'' за штампу приредио и ''Прозна дела'' Х. Дердовског (→).
 +
 +
Године 1939. се бори у одбрамбеном рату, а када Немци окупирају Пољску, пребацују га у заробљенички логор, у коме остаје до завршетка рата. После 1945. се враћа у Пољску и поново бави кашупско-поморјанским питањима. У периоду 1945-1947. остварује успешну сарадњу са бидгошким часописом „Аркона” и „Јантар”, у којима објављује читав низ чланака посвећених Кашубима, а његова интересовања обухватају цело Поморје, које се тада поново нашло у оквиру пољских граница, од Торуња и Бидгошча, преко Гдањска до Шчећина. Године 1948. Балтички институт, у коме је тада радио, бива пребачен из Торуња, преко Бидгошча до Гдањска, а са њим се сели и Буковски са својом породицом. Те исте године брани докторску дисертацију на Познањском универзитету. У исто време је био председник Друштва пријатеља Кашупског музеја у Картузима и делатник Друштва пријатеља наука и уметности у Гдањску. Године 1950. запошљава се на Вишој педагошкој школи (претеча Гдањског универзитета) у Гдањску, а 1953. предаје на Торуњском универзитету. Нешто раније је започео сарадњу са „Балтичким дневником”, где у додатку „Путовања”, који уређује Ф. Фењиковски (→), објављује мноштво чланака посвећених кашупској књижевности и историји културе Поморја. У то време почиње сарадњу са ''Пољским биографским речником'', где, као једини, објављује одреднице посвећене људима са Поморја. Године 1950. се појављује у штампи његов докторат посвећен кашупском регионалном покрету, које представља његово најзначајније дело и дандас веома актуелно. 50. година Буковски у „Балтичком дневнику” уређује рубрику „Кашупски кутак/ризницу”, који представљају замену за кашупски часопис, а који, према Ј. Божишковском (→), треба да припреми терен за обнову кашупског покрета. Године 1956. Буковски је међу оснивачима најзначајније кашупске организација Кашупско-поморјанског савеза и као члан Главног одбора учествује у стварању идејно-политичке платформе организације. У исто време је ректор Више педагошке школе и шеф Кашуболошког одељења. Године 1958. постаје уредник новооснованих „Гдањских хуманистичких свезака”, рецензира и промовише кашупске књиге Ф. Сенђицког, Л. Ропела, Ј. Пјепке итд. Од 1956. непрестано ради на томе да се оснује Гдањски универзитет, од 1961, пуних 30 година, уређује „Гдањски годишњак”, један је од оснивача Музеја националне химне, у родном месту творца пољске националне химне, Кашуба, Ј. Вибицког (→). Промовисао је значајан број доктората, а међу њима значајних будућих професора гдањске полонистике и кашубиста: Ј. Джежџона (→), Ј. Дату, Ј. Сампа (→), К. Туро итд.
 +
 +
Најзначајнија дела: ''Веровања и легенде Кашупске Земље''; ''Везе Кашупске Земље са Пољском''; ''Кашупски божићни обичаји''; ''Борба Александра Мајковског за пољску Кашупску Земљу''; ''Непознати радови Хјероњима Дердовског''; ''Живот и стваралаштво Александра Мајковског''; ''Предговор'' у ''Прозним радовима'' Хјероњима Дердовског; ''Културна активност Кашуба''; ''Поморјани у пољској карактерологији''; Последњи од тројице младокашуба (Ostatni z trójcy młodokaszubów, 1946); Савест кашупског регионализма (Sumienie regionlizmu kaszubskiego, 1946); Флорјан Ценова, творац кашупског регионализма (Florian Cenowa, twórca regionalizmu kaszubskiego, 1947); Карактер некадашњих Поморјана (Charakter dawnych Pomorzan, 1947); Још по питању Ценове и ценовизма (Jeszcze w sprawie Cenowy i cenowizmu, 1948); Кашупски регионализам: научни, књижевни и културни покрет. Увод у историјску монографију (Regionalizm kaszubski: ruch naukowy, literacki i kulturalny. Zarys monografii historycznej, 1950); Друштвени портрет творца младокашупског покрета (Oblicze społeczne twórcy ruchu młodokaszubskiego, 1950); са Ф. Мамушком и С. Шимборским, Кашупско појезерје (Pojezierze kaszubskie, 1952); Кашупски фолклористи XVIII, XIX и ХХ века (Folkloryści kaszubscy XVIII, XIX i XX wieku, 1959); Фолклористика Гдањског Поморја после 1945. године (Folklorystyka Pomorza Gdańskiego po 1945 roku, 1965); По питању превода „Ремуса” (W sprawie przekładu „Remusa”, 1965); У вези са „кашупским питањем” (Wokół „kwestii kaszubskiej”, 1965); Прва верзија романа Александра Мајковског о Ремусу (Pierwsza wersja powieści Aleksandra Majkowskiego o Remusie, 1966); Породица и родно село Флорјана Цејнове (о 150. годишњици рођења) (Rodzina i wieś rodzinna Floriana Ceynowy (w 150 rocznicę urdozin), 1967); Флорјан Цејнова у хојњичкој гимназији (1831-1841). Студија из историје поморјанске просвете, конспирације и фолклористике (Florian Ceynowa w gimnazjum chojnickim (1831-1841). Studium z dziejów oświaty, konspiracji i folklorystyki pomorskiej, 1968); Цејновијана у чешким збиркама (Ceynoviana w zbiorach czeskich, 1969); Фолклористика Гдањског Поморја у време Оскара Колберга (Folklorystyka Pomorza Gdańskiego za czasów Oskara Kolberga, 1976); Два кашупска прозна писца: Аугустин Нецел и Јан Пјепка (Dwaj prozaicy kaszubscy: Augustyn Necel i Jan Piepka, 1979); Књижевност Кашуба и о Кашубима (Literatura Kaszubów i o Kaszubach, 1979); Гдањско Поморје (од Цејнове до „Грифона”) (Pomorze Gdańskie (od Ceynowy do „Gryfa”), 1982. - Поред несумњивог доприноса каш. покрету и каш. култури, Б. уједно представља изузетно контроверзну личност. У проучавању и описивању појединих елемената кашупског регионалног покрета, Б. презентује њему својствен и специфичан став, који је често у оштром и полемичком сукобу са ставом који преовладава у каш. средини. Наиме, Б. стоји на становишту да каш. језика нема, да је у питању дијалекат, иако самосвојан, затим оштро критикује за наводни сепаратизам представнике покрета тзв. Зжешењаца (Ј. Трепчика, →, Ф. Маршалковског, →). Отворено критикује издавачке иницијативе које сматра за претерано самосвојне и непримерене пројекте намењене једној регионалној групи, нпр. Кашупски бедекер/водич (1978), из пера Р. Островске (→) и И. Тројановске (→), затим Кашупску антологију (1973), коју је написао аустријски аутор Ф. Нојрајтер (→), као и антологију каш. поезије Модра струна (1973), критички однос према једном од најзначајнијих проучавалаца каш. језика, Немца Ф. Лоренца (→). Познато је било и његово велико разочарење због крајње верзије докторске дисертације посвећене каш. књижевности, његовог докторанта и познатог каш. писца Ј. Джежџона (→) - Печат Сментека (1973). Није онда чудо што је Б. приписивана жеља да има монопол на истину о Кашубима. Б. је, будући члан пољске комунистичке партије, заступао често крајње прорежимске ставове, који су свој појавни облик имали, рецимо, у писању подршке Стаљину или у отвореном  антиклерикализму. - Године 1971. Б. је добио најзначајнију награду за пропагирање каш. културе – Медаљу Столема, носилац је такође Златног крста за заслуге и Крста Ордена Реда пољског препорода.
  
 
== Дела ==
 
== Дела ==
−
*  
+
* A. Bukowski, ''Wierzenia i legendy Kaszub'', 1929.
−
*  
+
* A. Bukowski, ''Związki Kaszub z Polską'', 1936.
 +
* A. Bukowski, ''Zwyczaje kaszubskie w czasie Bożego Narodzenia'', 1936
 +
* A. Majkowski, ''Żëce i przigodë Remusa'' (прир.), 1938.
 +
* A. Bukowski, ''Nieznane prace Hieronima Derdowskiego'', 1938.
 +
* A. Bukowski, ''Aleksandra Majkowskiego walka o polskie Kaszuby'', 1938.
 +
* A. Bukowski, ''Życie i twórczość Aleksandra Majkowskiego'', 1938.
 +
* H. Derdowski, ''Pisma prozą'' (прир.), 1939.
 +
* A. Bukowski, ''Przedmowa'', [y:] H. Derdowski, ''Pisma prozą'' (прир.), 1939.
 +
* A. Bukowski, ''Aktywność kulturalna Kaszubów'', 1945.
 +
* A. Bukowski, ''Pomorzanie w charakterologii polskiej'', 1945.
  
 
== Литература ==
 
== Литература ==

Измена од 2. август 2019. у 20:40

Грб Кашуба, Извор слике: Википедија КАШУПСКИ БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски


Анджеј Буковски (Andrzej Bukowski, 1911-1997), кашупско-пољски историчар књижевности, културолог, фолклориста, публициста, популаризатор каш. културе, уредник, приређивач, друштвени делатник и организатор научног живота, професор на Гдањском и Торуњском универзитету.

Биографија

Родио се у Старим Полашкима, поред градића Кошћежине (средишња Кашупска Земља), гимназију завршава у Кошћежини (1931), подофицирску Школу артиљеријске резерве у Волињском Влођимјежу, а полонистику у Познању (1936). Још за време боравка у гимназији, као члан Удружења филомата, уређује два броја часописа „Једнодневка Удружења филомата”. После студија се запошљава торуњској Градској библиотеци. У то време је члан удружења Уметничко братство из Торуња, а од 1937. и уредник њиховог гласила „Поморјанска свеска”, у коме објављује сопствене рецензије и биограме. Према Ј. Божишковском (→), приволео је на сарадњу у том часопису „велику тројку” тадашњег младокашупског покрета – А. Мајковског (→), Ј. Карновског (→) и Л. Хејкеа (→). Сакупљајући у то време материјале за своју докторску дисертацију, допро је и до других кашупских делатника и писаца: Ф. Кренцког (→), Ф. Сенђицког (→), Т. Гулговског (→), Б. Сихте (→) итд. Године 1936. је био један од суоснивача Друштва љубитеља кашупског језика „Застава” („Stanica”), на чију иницијативу је приредио прво издање најзначајнијег кашупског прозног дела – романа А. Мајковског Живот и доживљаји Ремуса и написао опширан предговор. Буковски је у то време интензивно радио на промоцији кашупске културе и књижевности, како у споменутом Братству, тако и у Приморској редакцији Пољског радија. Сарађује тада са часописима „Кашуби”, „Картуска газета”, „Коћевје”, „Приморска реч”, „Декада”, „Бршљан”, „Приморски билтен” итд., а о Кашубима пише и на страницама познањских и бигдошких часописа. У том периоду су га, поред кашупског језика, књижевности, уметности, етнографије и историје, интересовале такође везе Кашупске Земље са Пољском, као и младокашупски покрет, судбина младе поморјанске интелигенције, покрет за еманципацију жена на Поморју, док је поред Ремуса за штампу приредио и Прозна дела Х. Дердовског (→).

Године 1939. се бори у одбрамбеном рату, а када Немци окупирају Пољску, пребацују га у заробљенички логор, у коме остаје до завршетка рата. После 1945. се враћа у Пољску и поново бави кашупско-поморјанским питањима. У периоду 1945-1947. остварује успешну сарадњу са бидгошким часописом „Аркона” и „Јантар”, у којима објављује читав низ чланака посвећених Кашубима, а његова интересовања обухватају цело Поморје, које се тада поново нашло у оквиру пољских граница, од Торуња и Бидгошча, преко Гдањска до Шчећина. Године 1948. Балтички институт, у коме је тада радио, бива пребачен из Торуња, преко Бидгошча до Гдањска, а са њим се сели и Буковски са својом породицом. Те исте године брани докторску дисертацију на Познањском универзитету. У исто време је био председник Друштва пријатеља Кашупског музеја у Картузима и делатник Друштва пријатеља наука и уметности у Гдањску. Године 1950. запошљава се на Вишој педагошкој школи (претеча Гдањског универзитета) у Гдањску, а 1953. предаје на Торуњском универзитету. Нешто раније је започео сарадњу са „Балтичким дневником”, где у додатку „Путовања”, који уређује Ф. Фењиковски (→), објављује мноштво чланака посвећених кашупској књижевности и историји културе Поморја. У то време почиње сарадњу са Пољским биографским речником, где, као једини, објављује одреднице посвећене људима са Поморја. Године 1950. се појављује у штампи његов докторат посвећен кашупском регионалном покрету, које представља његово најзначајније дело и дандас веома актуелно. 50. година Буковски у „Балтичком дневнику” уређује рубрику „Кашупски кутак/ризницу”, који представљају замену за кашупски часопис, а који, према Ј. Божишковском (→), треба да припреми терен за обнову кашупског покрета. Године 1956. Буковски је међу оснивачима најзначајније кашупске организација Кашупско-поморјанског савеза и као члан Главног одбора учествује у стварању идејно-политичке платформе организације. У исто време је ректор Више педагошке школе и шеф Кашуболошког одељења. Године 1958. постаје уредник новооснованих „Гдањских хуманистичких свезака”, рецензира и промовише кашупске књиге Ф. Сенђицког, Л. Ропела, Ј. Пјепке итд. Од 1956. непрестано ради на томе да се оснује Гдањски универзитет, од 1961, пуних 30 година, уређује „Гдањски годишњак”, један је од оснивача Музеја националне химне, у родном месту творца пољске националне химне, Кашуба, Ј. Вибицког (→). Промовисао је значајан број доктората, а међу њима значајних будућих професора гдањске полонистике и кашубиста: Ј. Джежџона (→), Ј. Дату, Ј. Сампа (→), К. Туро итд.

Најзначајнија дела: Веровања и легенде Кашупске Земље; Везе Кашупске Земље са Пољском; Кашупски божићни обичаји; Борба Александра Мајковског за пољску Кашупску Земљу; Непознати радови Хјероњима Дердовског; Живот и стваралаштво Александра Мајковског; Предговор у Прозним радовима Хјероњима Дердовског; Културна активност Кашуба; Поморјани у пољској карактерологији; Последњи од тројице младокашуба (Ostatni z trójcy młodokaszubów, 1946); Савест кашупског регионализма (Sumienie regionlizmu kaszubskiego, 1946); Флорјан Ценова, творац кашупског регионализма (Florian Cenowa, twórca regionalizmu kaszubskiego, 1947); Карактер некадашњих Поморјана (Charakter dawnych Pomorzan, 1947); Још по питању Ценове и ценовизма (Jeszcze w sprawie Cenowy i cenowizmu, 1948); Кашупски регионализам: научни, књижевни и културни покрет. Увод у историјску монографију (Regionalizm kaszubski: ruch naukowy, literacki i kulturalny. Zarys monografii historycznej, 1950); Друштвени портрет творца младокашупског покрета (Oblicze społeczne twórcy ruchu młodokaszubskiego, 1950); са Ф. Мамушком и С. Шимборским, Кашупско појезерје (Pojezierze kaszubskie, 1952); Кашупски фолклористи XVIII, XIX и ХХ века (Folkloryści kaszubscy XVIII, XIX i XX wieku, 1959); Фолклористика Гдањског Поморја после 1945. године (Folklorystyka Pomorza Gdańskiego po 1945 roku, 1965); По питању превода „Ремуса” (W sprawie przekładu „Remusa”, 1965); У вези са „кашупским питањем” (Wokół „kwestii kaszubskiej”, 1965); Прва верзија романа Александра Мајковског о Ремусу (Pierwsza wersja powieści Aleksandra Majkowskiego o Remusie, 1966); Породица и родно село Флорјана Цејнове (о 150. годишњици рођења) (Rodzina i wieś rodzinna Floriana Ceynowy (w 150 rocznicę urdozin), 1967); Флорјан Цејнова у хојњичкој гимназији (1831-1841). Студија из историје поморјанске просвете, конспирације и фолклористике (Florian Ceynowa w gimnazjum chojnickim (1831-1841). Studium z dziejów oświaty, konspiracji i folklorystyki pomorskiej, 1968); Цејновијана у чешким збиркама (Ceynoviana w zbiorach czeskich, 1969); Фолклористика Гдањског Поморја у време Оскара Колберга (Folklorystyka Pomorza Gdańskiego za czasów Oskara Kolberga, 1976); Два кашупска прозна писца: Аугустин Нецел и Јан Пјепка (Dwaj prozaicy kaszubscy: Augustyn Necel i Jan Piepka, 1979); Књижевност Кашуба и о Кашубима (Literatura Kaszubów i o Kaszubach, 1979); Гдањско Поморје (од Цејнове до „Грифона”) (Pomorze Gdańskie (od Ceynowy do „Gryfa”), 1982. - Поред несумњивог доприноса каш. покрету и каш. култури, Б. уједно представља изузетно контроверзну личност. У проучавању и описивању појединих елемената кашупског регионалног покрета, Б. презентује њему својствен и специфичан став, који је често у оштром и полемичком сукобу са ставом који преовладава у каш. средини. Наиме, Б. стоји на становишту да каш. језика нема, да је у питању дијалекат, иако самосвојан, затим оштро критикује за наводни сепаратизам представнике покрета тзв. Зжешењаца (Ј. Трепчика, →, Ф. Маршалковског, →). Отворено критикује издавачке иницијативе које сматра за претерано самосвојне и непримерене пројекте намењене једној регионалној групи, нпр. Кашупски бедекер/водич (1978), из пера Р. Островске (→) и И. Тројановске (→), затим Кашупску антологију (1973), коју је написао аустријски аутор Ф. Нојрајтер (→), као и антологију каш. поезије Модра струна (1973), критички однос према једном од најзначајнијих проучавалаца каш. језика, Немца Ф. Лоренца (→). Познато је било и његово велико разочарење због крајње верзије докторске дисертације посвећене каш. књижевности, његовог докторанта и познатог каш. писца Ј. Джежџона (→) - Печат Сментека (1973). Није онда чудо што је Б. приписивана жеља да има монопол на истину о Кашубима. Б. је, будући члан пољске комунистичке партије, заступао често крајње прорежимске ставове, који су свој појавни облик имали, рецимо, у писању подршке Стаљину или у отвореном антиклерикализму. - Године 1971. Б. је добио најзначајнију награду за пропагирање каш. културе – Медаљу Столема, носилац је такође Златног крста за заслуге и Крста Ордена Реда пољског препорода.

Дела

  • A. Bukowski, Wierzenia i legendy Kaszub, 1929.
  • A. Bukowski, Związki Kaszub z Polską, 1936.
  • A. Bukowski, Zwyczaje kaszubskie w czasie Bożego Narodzenia, 1936
  • A. Majkowski, Żëce i przigodë Remusa (прир.), 1938.
  • A. Bukowski, Nieznane prace Hieronima Derdowskiego, 1938.
  • A. Bukowski, Aleksandra Majkowskiego walka o polskie Kaszuby, 1938.
  • A. Bukowski, Życie i twórczość Aleksandra Majkowskiego, 1938.
  • H. Derdowski, Pisma prozą (прир.), 1939.
  • A. Bukowski, Przedmowa, [y:] H. Derdowski, Pisma prozą (прир.), 1939.
  • A. Bukowski, Aktywność kulturalna Kaszubów, 1945.
  • A. Bukowski, Pomorzanie w charakterologii polskiej, 1945.

Литература

Препоручени линкови