Алојзи Богумил К. Буђиш — разлика између измена

Извор: Расткопедија
(→‎Литература)
(→‎Дела)
Ред 26: Ред 26:
 
* A. Budzisz, ''Modra kraina'', tł. i oprac. J. Drzeżdżon, Warszawa, 1980.
 
* A. Budzisz, ''Modra kraina'', tł. i oprac. J. Drzeżdżon, Warszawa, 1980.
 
* A. Budzisz, ''Zemja kaszëbskô'', wybór J. Drzeżdżon, Gdańsk, 1982.
 
* A. Budzisz, ''Zemja kaszëbskô'', wybór J. Drzeżdżon, Gdańsk, 1982.
−
* A. Budzysz, ''Dokôzë. Kaszëbsczé mònografie'', przër. R. Drzéżdżón, Gdiniô, 2007.
+
* A. Budzysz, ''Dokôzë. Kaszëbsczé mònografie'', zrëch. R. Drzéżdżón, Gdiniô, 2007.
  
 
== Литература ==
 
== Литература ==

Измена од 31. јул 2019. у 22:06

Грб Кашуба, Извор слике: Википедија КАШУПСКИ БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН

Leksykon biograficzny środowiska kaszubskiego • Kashubian biographical lexicon

Писац чланка: Душан-Владислав Пажђерски


Алојзи Богумил К. Буђиш (Alojzy Bogumił K. Budzisz, 1874-1934), кашупски писац, наставник.

Биографија

Родио се у селу Швјећино, у околини градића Пуцка (северна Кашупска Земља). По завршетку ниже гимназије у Пелплину, Буђиш завршава педагошку гимназију у Груђондзу, где 1894. полаже учитељски испит првог степена. Те исте године почиње да ради у сеоским школама, углавном у вејхеровском срезу. У последњем периоду, пред инвалидском пензијом 1912. године, ради у школи у околини града Пуцка. Неко време живи у селу Карликову, где после првог светског рата врши функцију сеоског кнеза, у тада већ ослобођеној Пољској. Од 1923. до смрти 1934. живи женском манастиру у самом Пуцку.

Буђиш се данас сматра једним од најзначајнијих кашупских савремених прозних писаца, поред А. Мајковског (→) и Ј. Джежџона (→). Почео је да пише касно, после 1912. године, када је одласком у пензију изазвану шећерном болешћу, имао више времена. Буђиш пише на варијанти севернокашупског дијалекта, који се сматра најсамосвојнијом и поседује најмање полонизама. Сва своја дела објављује у предратним кашупским часописима: „Пријатељ кашупског народа”, „Тамо и овамо”, „Наш земљак. Календар за кашупски народ”, „Грифон”, „Кашупски грифон”. Аутор последње антологије стваралаштва Буђиша, Р. Джеждџон (→) тврди да је он објавио 138 краћих дела: у већини веселих приповедака (хуморески), анегдота шала из савременог живота и нешто слабије поезије. Хумор у његовим делима игра централну улогу, према Ф. Нојрајтеру (→), представља неку врсту погледа на свет. Оком хумористе гледа на свет који га окружује, на слабости, радост и патњу својих кашупских земљака, а теме великог броја приповедака су преузете из кашупског фолклора. Буђиш пише, у облику есеја: Слике из кашупског живота (Obrazki z życia kaszubskiego) и Слике из кашупске прошлости (Obrazki z kaszubskiej przeszłości), легенде и бајке.

Теоретичар књижевности Д. Калиновски (→) истиче да уз помоћ симболично-метафизичких фигура, уз помоћ консеквентне поетике, која се заснива на пластичним описима „спољне стварности”, а која се повезују са изражавањем одушевљења, озбиљности и обожавања природе, описује њену лепоту. Везаност за родну груду постаје највиша вредност у нарацији и представља оазу где се може побећи од света политике, економије и цивилизацијских промена, као и извор духовне и идентитетске обнове. Стилистика је презасићена богатством именичких и придевских одређења, који монументализују каш. пејзаж. Ј. Джежџон сматра да се Буђиш знатно својим стилом разликује од већ помињаног А. Мајковског и да је ближи Х. Дердовском (→) и да његова проза буди код читалаца осећање снажног локалног патриотизма, што је вероватно и био његов циљ. Буђиш се јако идентификовао са локалним становништвом.

У периоду после другог светског рата, Буђиш бива помало заборављен, можда због мање универзалног дијалекта на коме пише (додатно доста удаљеног од пољског језика), због стваралаштва распршеног у бројним часописима, због чињенице да су теоретичари избегавали да о њему пишу, јер је пре рата објављивао радове у часописима финансираним од стране Немаца, па је то представљало снажну идеолошку баријеру у новоствореној комунистичкој Пољској. Његовој каснијој афирмацији доприноси већ споменути Ј. Джежџон, објављујући 1980. антологију његових дела преведених на пољски језик (Модра домовина), а 1982. збирку тих истих дела, али на кашупском језику и онако како их је сам Буђиш записао (Кашупска земља), а после 2000. године излази антологија свих његових дела, коју је приредио Р. Джежџон, под насловом Дела.

Буђиш је својим стваралаштвом значајно утицао на касније кашупске писце народне провенијенције: Ј. Билота (→), А. Лабуду (→), Ј. Трепчика (→); Л. Хејке (→) на основу његове хумореске Железак пред судом (Żelezôk przed sądę), приређује драмски игроказ Агуст Шлога (Agust Szloga), а приповетку Како је Кристифор Колумбо открио Америку (Jak Kuląmbószóv Krësztof tę Amerikę vëkrił), С. Јанке (→) претвара у водвиљ, док 2001. године излази стрип инспирисан приповетком Заборављена битка (Zabëtô bjitwa).

Дела

  • A. Budzisz, Modra kraina, tł. i oprac. J. Drzeżdżon, Warszawa, 1980.
  • A. Budzisz, Zemja kaszëbskô, wybór J. Drzeżdżon, Gdańsk, 1982.
  • A. Budzysz, Dokôzë. Kaszëbsczé mònografie, zrëch. R. Drzéżdżón, Gdiniô, 2007.

Литература

  • [б. а.], Alozi Budzisz. Na drëgą roczëznę jeho smjercë, [y:] A. Budzisz, Zemja Kaszëbskô. Utwory wybrane, wybór. J. Drzeżdżon, Gdańsk, 1982 стр. 207-208.
  • J. Drzeżdżon, Wstęp, [y:] A. Budzisz, Zemja Kaszëbskô. Utwory wybrane, wybór. J. Drzeżdżon, Gdańsk, 1982, стр. V-XI.
  • Budzisz Alojzy, [y:] T. Bolduan, Nowy bedeker kaszubski, Gdańsk, 1997, стр. 39-40.

Препоручени линкови