<?xml version="1.0"?>
<feed xmlns="http://www.w3.org/2005/Atom" xml:lang="sr">
		<id>http://rastko.net/rastkopedija/index.php?action=history&amp;feed=atom&amp;title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9B%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%BA_%D0%93%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B0</id>
		<title>Франћишек Груча - Историја измена</title>
		<link rel="self" type="application/atom+xml" href="http://rastko.net/rastkopedija/index.php?action=history&amp;feed=atom&amp;title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9B%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%BA_%D0%93%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B0"/>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9B%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%BA_%D0%93%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B0&amp;action=history"/>
		<updated>2026-11-19T02:33:20Z</updated>
		<subtitle>Историја измена ове странице на викију</subtitle>
		<generator>MediaWiki 1.24.6</generator>

	<entry>
		<id>http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9B%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%BA_%D0%93%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B0&amp;diff=5384&amp;oldid=prev</id>
		<title>DVPazdjerski: /* Литература */</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9B%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%BA_%D0%93%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B0&amp;diff=5384&amp;oldid=prev"/>
				<updated>2020-06-04T08:36:51Z</updated>
		
		<summary type="html">&lt;p&gt;‎&lt;span dir=&quot;auto&quot;&gt;&lt;span class=&quot;autocomment&quot;&gt;Литература&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;table class=&#039;diff diff-contentalign-left&#039;&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-marker&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-content&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-marker&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-content&#039; /&gt;
				&lt;tr style=&#039;vertical-align: top;&#039;&gt;
				&lt;td colspan=&#039;2&#039; style=&quot;background-color: white; color:black; text-align: center;&quot;&gt;← Старија измена&lt;/td&gt;
				&lt;td colspan=&#039;2&#039; style=&quot;background-color: white; color:black; text-align: center;&quot;&gt;Измена од 4. јун 2020. у 08:36&lt;/td&gt;
				&lt;/tr&gt;&lt;tr&gt;&lt;td colspan=&quot;2&quot; class=&quot;diff-lineno&quot;&gt;Ред 35:&lt;/td&gt;
&lt;td colspan=&quot;2&quot; class=&quot;diff-lineno&quot;&gt;Ред 35:&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;== Литература ==&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;== Литература ==&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td colspan=&quot;2&quot;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;+&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;color:black; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;&lt;ins style=&quot;font-weight: bold; text-decoration: none;&quot;&gt;* F. Marszałkowski, &amp;#039;&amp;#039;Biôtczi i ùkôzci&amp;#039;&amp;#039;?, Kartuzë, 1964.?&lt;/ins&gt;&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;* &amp;#039;&amp;#039;Franciszek Grucza&amp;#039;&amp;#039;, [y:] F. Neureiter, &amp;#039;&amp;#039;Historia literatury kaszubskiej. Próba zarysu&amp;#039;&amp;#039;, tł. M. Boduszyńska-Borowikowa, Gdańsk, 1982, стр. 193-197.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;* &amp;#039;&amp;#039;Franciszek Grucza&amp;#039;&amp;#039;, [y:] F. Neureiter, &amp;#039;&amp;#039;Historia literatury kaszubskiej. Próba zarysu&amp;#039;&amp;#039;, tł. M. Boduszyńska-Borowikowa, Gdańsk, 1982, стр. 193-197.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;* E. Breza, &amp;#039;&amp;#039;Ewangelie po kaszubsku&amp;#039;&amp;#039; [F. Gruczy], „Pomerania”, 2/238/1993, стр. 30-34.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;* E. Breza, &amp;#039;&amp;#039;Ewangelie po kaszubsku&amp;#039;&amp;#039; [F. Gruczy], „Pomerania”, 2/238/1993, стр. 30-34.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;/table&gt;</summary>
		<author><name>DVPazdjerski</name></author>	</entry>

	<entry>
		<id>http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9B%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%BA_%D0%93%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B0&amp;diff=2594&amp;oldid=prev</id>
		<title>DVPazdjerski: /* Биографија */</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9B%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%BA_%D0%93%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B0&amp;diff=2594&amp;oldid=prev"/>
				<updated>2019-09-14T20:30:19Z</updated>
		
		<summary type="html">&lt;p&gt;‎&lt;span dir=&quot;auto&quot;&gt;&lt;span class=&quot;autocomment&quot;&gt;Биографија&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;table class=&#039;diff diff-contentalign-left&#039;&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-marker&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-content&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-marker&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-content&#039; /&gt;
				&lt;tr style=&#039;vertical-align: top;&#039;&gt;
				&lt;td colspan=&#039;2&#039; style=&quot;background-color: white; color:black; text-align: center;&quot;&gt;← Старија измена&lt;/td&gt;
				&lt;td colspan=&#039;2&#039; style=&quot;background-color: white; color:black; text-align: center;&quot;&gt;Измена од 14. септембар 2019. у 20:30&lt;/td&gt;
				&lt;/tr&gt;&lt;tr&gt;&lt;td colspan=&quot;2&quot; class=&quot;diff-lineno&quot;&gt;Ред 12:&lt;/td&gt;
&lt;td colspan=&quot;2&quot; class=&quot;diff-lineno&quot;&gt;Ред 12:&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;== Биографија ==&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;== Биографија ==&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;−&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;color:black; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;Родио се у Помјечињској Хути, у околини градића Картузи (средишња Кашупска Земља), гимназију завршава у Вејхерову 1934. године, а теолошке студије у Пелплину 1939. За време другог светског рата постаје члан тајне кашупске партизанске организације „Поморјански грифон” и њихов капелан. Године 1944. га Немци хапсе у затварају у концентрациони логор Штутхоф, одакле успева да побегне 1945. Од 1946. до пензије је био жупник у граду Сопоту, а захваљујући његовом ангажовању дошло је до крунисања Шановске Богородице на Кашупску Краљицу, што за Кашубе представља важан симболични религијски догађај и обнавља култ шановског светилишта међу Кашубима. Том приликом је Груча написао успелу религијску химну. Први је одржао службу на кашупском језику &lt;del class=&quot;diffchange diffchange-inline&quot;&gt;1984&lt;/del&gt;. године, у селу Вигода Лончињска, на основу сопствених превода Библије, а од тог времена се, као пензионер, више ангажује у кашупском покрету и представља инспирацију млађим генерацијама Кашуба, који су основали и уређивали важан часопис „Домовина” („Tatczëzna”), националног профила. Као писац дебитује 1935. године у часопису „Кашупски савез” („Zrzesz Kaszëbskô”), а касније пише сценска дела, на друштвене и религијске теме. У својој химни-захвалници шановској Богородици, Груча описује њене врлине у контексту кашупског крајолика. Моли је да се заложи по питању заштите кашупских обичаја и језика. Као драматург, у свом једином сачуваном драмском делу &amp;#039;&amp;#039;О Божићу, за време рата&amp;#039;&amp;#039; (&amp;#039;&amp;#039;Na Gwjôzdkã we wojnje&amp;#039;&amp;#039;), аутор такође пропагира кашупске садржаје које се тичу идентитета, але које имају универзалне вредности. И поред драматичних околности, драма се завршава оптимистички и даје наду за активан културни развој, уколико се Кашуби буду држали својих народних обичаја. Најзначајније и, може се рећи, животно дело Гручино је његов превод &amp;#039;&amp;#039;Четворојеванђеља&amp;#039;&amp;#039;, које излази неколико година пред његову смрт.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;+&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;color:black; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;Родио се у Помјечињској Хути, у околини градића Картузи (средишња Кашупска Земља), гимназију завршава у Вејхерову 1934. године, а теолошке студије у Пелплину 1939. За време другог светског рата постаје члан тајне кашупске партизанске организације „Поморјански грифон” и њихов капелан. Године 1944. га Немци хапсе у затварају у концентрациони логор Штутхоф, одакле успева да побегне 1945. Од 1946. до пензије је био жупник у граду Сопоту, а захваљујући његовом ангажовању дошло је до крунисања Шановске Богородице на Кашупску Краљицу, што за Кашубе представља важан симболични религијски догађај и обнавља култ шановског светилишта међу Кашубима. Том приликом је Груча написао успелу религијску химну. Први је одржао службу на кашупском језику &lt;ins class=&quot;diffchange diffchange-inline&quot;&gt;1983&lt;/ins&gt;. године, у селу Вигода Лончињска, на основу сопствених превода Библије, а од тог времена се, као пензионер, више ангажује у кашупском покрету и представља инспирацију млађим генерацијама Кашуба, који су основали и уређивали важан часопис „Домовина” („Tatczëzna”), националног профила. Као писац дебитује 1935. године у часопису „Кашупски савез” („Zrzesz Kaszëbskô”), а касније пише сценска дела, на друштвене и религијске теме. У својој химни-захвалници шановској Богородици, Груча описује њене врлине у контексту кашупског крајолика. Моли је да се заложи по питању заштите кашупских обичаја и језика. Као драматург, у свом једином сачуваном драмском делу &amp;#039;&amp;#039;О Божићу, за време рата&amp;#039;&amp;#039; (&amp;#039;&amp;#039;Na Gwjôzdkã we wojnje&amp;#039;&amp;#039;), аутор такође пропагира кашупске садржаје које се тичу идентитета, але које имају универзалне вредности. И поред драматичних околности, драма се завршава оптимистички и даје наду за активан културни развој, уколико се Кашуби буду држали својих народних обичаја. Најзначајније и, може се рећи, животно дело Гручино је његов превод &amp;#039;&amp;#039;Четворојеванђеља&amp;#039;&amp;#039;, које излази неколико година пред његову смрт.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;[[Датотека:msza.jpg|мини|десно|300п|Прва католичка миса на кашупском језику и о. Ф. Груча, Извор слике: naszahistoria.pl]]&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;[[Датотека:msza.jpg|мини|десно|300п|Прва католичка миса на кашупском језику и о. Ф. Груча, Извор слике: naszahistoria.pl]]&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;/table&gt;</summary>
		<author><name>DVPazdjerski</name></author>	</entry>

	<entry>
		<id>http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9B%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%BA_%D0%93%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B0&amp;diff=2593&amp;oldid=prev</id>
		<title>DVPazdjerski у 19:01, 13. септембар 2019.</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9B%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%BA_%D0%93%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B0&amp;diff=2593&amp;oldid=prev"/>
				<updated>2019-09-13T19:01:11Z</updated>
		
		<summary type="html">&lt;p&gt;&lt;/p&gt;
&lt;table class=&#039;diff diff-contentalign-left&#039;&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-marker&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-content&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-marker&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-content&#039; /&gt;
				&lt;tr style=&#039;vertical-align: top;&#039;&gt;
				&lt;td colspan=&#039;2&#039; style=&quot;background-color: white; color:black; text-align: center;&quot;&gt;← Старија измена&lt;/td&gt;
				&lt;td colspan=&#039;2&#039; style=&quot;background-color: white; color:black; text-align: center;&quot;&gt;Измена од 13. септембар 2019. у 19:01&lt;/td&gt;
				&lt;/tr&gt;&lt;tr&gt;&lt;td colspan=&quot;2&quot; class=&quot;diff-lineno&quot;&gt;Ред 16:&lt;/td&gt;
&lt;td colspan=&quot;2&quot; class=&quot;diff-lineno&quot;&gt;Ред 16:&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;Најзначајнија дела: новела &amp;#039;&amp;#039;Празник мртвих&amp;#039;&amp;#039;, драма &amp;#039;&amp;#039;Путовање Чорлињског до Пуцка&amp;#039;&amp;#039;,&amp;#160; трагедија &amp;#039;&amp;#039;Колера&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;На славу&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Ускршња звона&amp;#039;&amp;#039;, драма &amp;#039;&amp;#039;У гнезду грифона&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;За вечну рорату…&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;Рибарев син&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Песма Шановској Девици&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Света Миса на кашупском језику&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Кашупска Библија. Нови Тестамент. Четворојеванђеље&amp;#039;&amp;#039;. Бројна његова дела су остала у рукописима.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;Најзначајнија дела: новела &amp;#039;&amp;#039;Празник мртвих&amp;#039;&amp;#039;, драма &amp;#039;&amp;#039;Путовање Чорлињског до Пуцка&amp;#039;&amp;#039;,&amp;#160; трагедија &amp;#039;&amp;#039;Колера&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;На славу&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Ускршња звона&amp;#039;&amp;#039;, драма &amp;#039;&amp;#039;У гнезду грифона&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;За вечну рорату…&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;Рибарев син&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Песма Шановској Девици&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Света Миса на кашупском језику&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Кашупска Библија. Нови Тестамент. Четворојеванђеље&amp;#039;&amp;#039;. Бројна његова дела су остала у рукописима.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;−&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;color:black; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;[[Датотека:bibleja.jpeg|мини|десно|300п|&amp;#039;&amp;#039;Кашупска Библија&amp;#039;&amp;#039; у преводу Ф. Груче, Извор слике: allegro.pl]]&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;+&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;color:black; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;[[Датотека:bibleja.jpeg|мини|десно|300п|&amp;#039;&amp;#039;Кашупска Библија&amp;#039;&amp;#039; &lt;ins class=&quot;diffchange diffchange-inline&quot;&gt;(у ствари &amp;#039;&amp;#039;Четворојеванђеље&amp;#039;&amp;#039;) &lt;/ins&gt;у преводу Ф. Груче, Извор слике: allegro.pl]]&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;Значајна контроверза је везана за Гручин превод &amp;#039;&amp;#039;Четворојеванђеља&amp;#039;&amp;#039; на кашупски језик. Године 1993, неколико месеци пре његове смрти, познати кашубиста и познавалац библистике и теологије, Е. Бреза (→) је дао веома критичну анализу Гручиног превода, у најзначајнијем кашупском часопису „Померанија”. Критика се односила како на језичка питања (прецизност превода, језичка норма, лексика), тако и на теолошка (неразумевање теолошке проблематике). Полемика која је започета и која се касније развила и трајала целу годину дана, представљала је, у ствари, борбу две концепције у стварању кашупске језичке норме, а пре свега правописа. Е. Бреза, као представник и творац правописа (заједно са Ј. Тредером, →) најзначајније кашупске организације – Кашупско-поморјанског савеза (који представља неку врсту компромиса између различитих кашупских средина и дијалеката), критички се односи према радикалној језичкој норми припадника покрета тзв. Зжешењаца и њихових следбеника (окупљених око часописа „Домовина”, нпр. Е. Причковски, →, А. Јаблоњски, →, П. Ђекановски, →, Ј. Елварт, →), а који су се залагали да се норма што је могуће више разликује од пољског језика, да се кашупски језик диференцира у односу на пољски (макар и вештачким путем), а лексика заснива на кашупским говорима који се у највећој могућој мери разликују од пољског језика.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;Значајна контроверза је везана за Гручин превод &amp;#039;&amp;#039;Четворојеванђеља&amp;#039;&amp;#039; на кашупски језик. Године 1993, неколико месеци пре његове смрти, познати кашубиста и познавалац библистике и теологије, Е. Бреза (→) је дао веома критичну анализу Гручиног превода, у најзначајнијем кашупском часопису „Померанија”. Критика се односила како на језичка питања (прецизност превода, језичка норма, лексика), тако и на теолошка (неразумевање теолошке проблематике). Полемика која је започета и која се касније развила и трајала целу годину дана, представљала је, у ствари, борбу две концепције у стварању кашупске језичке норме, а пре свега правописа. Е. Бреза, као представник и творац правописа (заједно са Ј. Тредером, →) најзначајније кашупске организације – Кашупско-поморјанског савеза (који представља неку врсту компромиса између различитих кашупских средина и дијалеката), критички се односи према радикалној језичкој норми припадника покрета тзв. Зжешењаца и њихових следбеника (окупљених око часописа „Домовина”, нпр. Е. Причковски, →, А. Јаблоњски, →, П. Ђекановски, →, Ј. Елварт, →), а који су се залагали да се норма што је могуће више разликује од пољског језика, да се кашупски језик диференцира у односу на пољски (макар и вештачким путем), а лексика заснива на кашупским говорима који се у највећој могућој мери разликују од пољског језика.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;/table&gt;</summary>
		<author><name>DVPazdjerski</name></author>	</entry>

	<entry>
		<id>http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9B%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%BA_%D0%93%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B0&amp;diff=2592&amp;oldid=prev</id>
		<title>DVPazdjerski у 18:45, 13. септембар 2019.</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9B%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%BA_%D0%93%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B0&amp;diff=2592&amp;oldid=prev"/>
				<updated>2019-09-13T18:45:12Z</updated>
		
		<summary type="html">&lt;p&gt;&lt;/p&gt;
&lt;table class=&#039;diff diff-contentalign-left&#039;&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-marker&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-content&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-marker&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-content&#039; /&gt;
				&lt;tr style=&#039;vertical-align: top;&#039;&gt;
				&lt;td colspan=&#039;2&#039; style=&quot;background-color: white; color:black; text-align: center;&quot;&gt;← Старија измена&lt;/td&gt;
				&lt;td colspan=&#039;2&#039; style=&quot;background-color: white; color:black; text-align: center;&quot;&gt;Измена од 13. септембар 2019. у 18:45&lt;/td&gt;
				&lt;/tr&gt;&lt;tr&gt;&lt;td colspan=&quot;2&quot; class=&quot;diff-lineno&quot;&gt;Ред 15:&lt;/td&gt;
&lt;td colspan=&quot;2&quot; class=&quot;diff-lineno&quot;&gt;Ред 15:&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;[[Датотека:msza.jpg|мини|десно|300п|Прва католичка миса на кашупском језику и о. Ф. Груча, Извор слике: naszahistoria.pl]]&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;[[Датотека:msza.jpg|мини|десно|300п|Прва католичка миса на кашупском језику и о. Ф. Груча, Извор слике: naszahistoria.pl]]&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;−&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;color:black; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;Најзначајнија дела: новела &amp;#039;&amp;#039;Празник мртвих&amp;#039;&amp;#039;, драма &amp;#039;&amp;#039;Путовање Чорлињског до Пуцка&amp;#039;&amp;#039;,&amp;#160; трагедија &amp;#039;&amp;#039;Колера&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;На славу&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Ускршња звона&amp;#039;&amp;#039;, драма &amp;#039;&amp;#039;У гнезду грифона&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;За вечну рорату…&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;Рибарев син&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Песма Шановској Девици&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Света Миса на кашупском језику&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Кашупска Библија. Нови Тестамент. Четворојеванђеље&amp;#039;&amp;#039;. Бројна његова дела су остала у рукописима. &amp;#160;&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;+&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;color:black; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;Најзначајнија дела: новела &amp;#039;&amp;#039;Празник мртвих&amp;#039;&amp;#039;, драма &amp;#039;&amp;#039;Путовање Чорлињског до Пуцка&amp;#039;&amp;#039;,&amp;#160; трагедија &amp;#039;&amp;#039;Колера&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;На славу&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Ускршња звона&amp;#039;&amp;#039;, драма &amp;#039;&amp;#039;У гнезду грифона&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;За вечну рорату…&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;Рибарев син&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Песма Шановској Девици&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Света Миса на кашупском језику&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Кашупска Библија. Нови Тестамент. Четворојеванђеље&amp;#039;&amp;#039;. Бројна његова дела су остала у рукописима.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td colspan=&quot;2&quot;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;+&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;color:black; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;&lt;ins class=&quot;diffchange diffchange-inline&quot;&gt;[[Датотека:bibleja.jpeg|мини|десно|300п|&amp;#039;&amp;#039;Кашупска Библија&amp;#039;&amp;#039; у преводу Ф. Груче, Извор слике: allegro.pl]]&lt;/ins&gt;&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;Значајна контроверза је везана за Гручин превод &amp;#039;&amp;#039;Четворојеванђеља&amp;#039;&amp;#039; на кашупски језик. Године 1993, неколико месеци пре његове смрти, познати кашубиста и познавалац библистике и теологије, Е. Бреза (→) је дао веома критичну анализу Гручиног превода, у најзначајнијем кашупском часопису „Померанија”. Критика се односила како на језичка питања (прецизност превода, језичка норма, лексика), тако и на теолошка (неразумевање теолошке проблематике). Полемика која је започета и која се касније развила и трајала целу годину дана, представљала је, у ствари, борбу две концепције у стварању кашупске језичке норме, а пре свега правописа. Е. Бреза, као представник и творац правописа (заједно са Ј. Тредером, →) најзначајније кашупске организације – Кашупско-поморјанског савеза (који представља неку врсту компромиса између различитих кашупских средина и дијалеката), критички се односи према радикалној језичкој норми припадника покрета тзв. Зжешењаца и њихових следбеника (окупљених око часописа „Домовина”, нпр. Е. Причковски, →, А. Јаблоњски, →, П. Ђекановски, →, Ј. Елварт, →), а који су се залагали да се норма што је могуће више разликује од пољског језика, да се кашупски језик диференцира у односу на пољски (макар и вештачким путем), а лексика заснива на кашупским говорима који се у највећој могућој мери разликују од пољског језика.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;Значајна контроверза је везана за Гручин превод &amp;#039;&amp;#039;Четворојеванђеља&amp;#039;&amp;#039; на кашупски језик. Године 1993, неколико месеци пре његове смрти, познати кашубиста и познавалац библистике и теологије, Е. Бреза (→) је дао веома критичну анализу Гручиног превода, у најзначајнијем кашупском часопису „Померанија”. Критика се односила како на језичка питања (прецизност превода, језичка норма, лексика), тако и на теолошка (неразумевање теолошке проблематике). Полемика која је започета и која се касније развила и трајала целу годину дана, представљала је, у ствари, борбу две концепције у стварању кашупске језичке норме, а пре свега правописа. Е. Бреза, као представник и творац правописа (заједно са Ј. Тредером, →) најзначајније кашупске организације – Кашупско-поморјанског савеза (који представља неку врсту компромиса између различитих кашупских средина и дијалеката), критички се односи према радикалној језичкој норми припадника покрета тзв. Зжешењаца и њихових следбеника (окупљених око часописа „Домовина”, нпр. Е. Причковски, →, А. Јаблоњски, →, П. Ђекановски, →, Ј. Елварт, →), а који су се залагали да се норма што је могуће више разликује од пољског језика, да се кашупски језик диференцира у односу на пољски (макар и вештачким путем), а лексика заснива на кашупским говорима који се у највећој могућој мери разликују од пољског језика.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;/table&gt;</summary>
		<author><name>DVPazdjerski</name></author>	</entry>

	<entry>
		<id>http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9B%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%BA_%D0%93%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B0&amp;diff=2591&amp;oldid=prev</id>
		<title>DVPazdjerski у 16:58, 13. септембар 2019.</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9B%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%BA_%D0%93%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B0&amp;diff=2591&amp;oldid=prev"/>
				<updated>2019-09-13T16:58:32Z</updated>
		
		<summary type="html">&lt;p&gt;&lt;/p&gt;
&lt;table class=&#039;diff diff-contentalign-left&#039;&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-marker&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-content&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-marker&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-content&#039; /&gt;
				&lt;tr style=&#039;vertical-align: top;&#039;&gt;
				&lt;td colspan=&#039;2&#039; style=&quot;background-color: white; color:black; text-align: center;&quot;&gt;← Старија измена&lt;/td&gt;
				&lt;td colspan=&#039;2&#039; style=&quot;background-color: white; color:black; text-align: center;&quot;&gt;Измена од 13. септембар 2019. у 16:58&lt;/td&gt;
				&lt;/tr&gt;&lt;tr&gt;&lt;td colspan=&quot;2&quot; class=&quot;diff-lineno&quot;&gt;Ред 13:&lt;/td&gt;
&lt;td colspan=&quot;2&quot; class=&quot;diff-lineno&quot;&gt;Ред 13:&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;== Биографија ==&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;== Биографија ==&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;Родио се у Помјечињској Хути, у околини градића Картузи (средишња Кашупска Земља), гимназију завршава у Вејхерову 1934. године, а теолошке студије у Пелплину 1939. За време другог светског рата постаје члан тајне кашупске партизанске организације „Поморјански грифон” и њихов капелан. Године 1944. га Немци хапсе у затварају у концентрациони логор Штутхоф, одакле успева да побегне 1945. Од 1946. до пензије је био жупник у граду Сопоту, а захваљујући његовом ангажовању дошло је до крунисања Шановске Богородице на Кашупску Краљицу, што за Кашубе представља важан симболични религијски догађај и обнавља култ шановског светилишта међу Кашубима. Том приликом је Груча написао успелу религијску химну. Први је одржао службу на кашупском језику 1984. године, у селу Вигода Лончињска, на основу сопствених превода Библије, а од тог времена се, као пензионер, више ангажује у кашупском покрету и представља инспирацију млађим генерацијама Кашуба, који су основали и уређивали важан часопис „Домовина” („Tatczëzna”), националног профила. Као писац дебитује 1935. године у часопису „Кашупски савез” („Zrzesz Kaszëbskô”), а касније пише сценска дела, на друштвене и религијске теме. У својој химни-захвалници шановској Богородици, Груча описује њене врлине у контексту кашупског крајолика. Моли је да се заложи по питању заштите кашупских обичаја и језика. Као драматург, у свом једином сачуваном драмском делу &amp;#039;&amp;#039;О Божићу, за време рата&amp;#039;&amp;#039; (&amp;#039;&amp;#039;Na Gwjôzdkã we wojnje&amp;#039;&amp;#039;), аутор такође пропагира кашупске садржаје које се тичу идентитета, але које имају универзалне вредности. И поред драматичних околности, драма се завршава оптимистички и даје наду за активан културни развој, уколико се Кашуби буду држали својих народних обичаја. Најзначајније и, може се рећи, животно дело Гручино је његов превод &amp;#039;&amp;#039;Четворојеванђеља&amp;#039;&amp;#039;, које излази неколико година пред његову смрт.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;Родио се у Помјечињској Хути, у околини градића Картузи (средишња Кашупска Земља), гимназију завршава у Вејхерову 1934. године, а теолошке студије у Пелплину 1939. За време другог светског рата постаје члан тајне кашупске партизанске организације „Поморјански грифон” и њихов капелан. Године 1944. га Немци хапсе у затварају у концентрациони логор Штутхоф, одакле успева да побегне 1945. Од 1946. до пензије је био жупник у граду Сопоту, а захваљујући његовом ангажовању дошло је до крунисања Шановске Богородице на Кашупску Краљицу, што за Кашубе представља важан симболични религијски догађај и обнавља култ шановског светилишта међу Кашубима. Том приликом је Груча написао успелу религијску химну. Први је одржао службу на кашупском језику 1984. године, у селу Вигода Лончињска, на основу сопствених превода Библије, а од тог времена се, као пензионер, више ангажује у кашупском покрету и представља инспирацију млађим генерацијама Кашуба, који су основали и уређивали важан часопис „Домовина” („Tatczëzna”), националног профила. Као писац дебитује 1935. године у часопису „Кашупски савез” („Zrzesz Kaszëbskô”), а касније пише сценска дела, на друштвене и религијске теме. У својој химни-захвалници шановској Богородици, Груча описује њене врлине у контексту кашупског крајолика. Моли је да се заложи по питању заштите кашупских обичаја и језика. Као драматург, у свом једином сачуваном драмском делу &amp;#039;&amp;#039;О Божићу, за време рата&amp;#039;&amp;#039; (&amp;#039;&amp;#039;Na Gwjôzdkã we wojnje&amp;#039;&amp;#039;), аутор такође пропагира кашупске садржаје које се тичу идентитета, але које имају универзалне вредности. И поред драматичних околности, драма се завршава оптимистички и даје наду за активан културни развој, уколико се Кашуби буду држали својих народних обичаја. Најзначајније и, може се рећи, животно дело Гручино је његов превод &amp;#039;&amp;#039;Четворојеванђеља&amp;#039;&amp;#039;, које излази неколико година пред његову смрт.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;−&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;color:black; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;[[Датотека:msza.jpg|мини|десно|300п|Прва католичка миса на кашупском језику и Ф. Груча, Извор слике: naszahistoria.pl]]&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;+&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;color:black; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;[[Датотека:msza.jpg|мини|десно|300п|Прва католичка миса на кашупском језику и &lt;ins class=&quot;diffchange diffchange-inline&quot;&gt;о. &lt;/ins&gt;Ф. Груча, Извор слике: naszahistoria.pl]]&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;Најзначајнија дела: новела &amp;#039;&amp;#039;Празник мртвих&amp;#039;&amp;#039;, драма &amp;#039;&amp;#039;Путовање Чорлињског до Пуцка&amp;#039;&amp;#039;,&amp;#160; трагедија &amp;#039;&amp;#039;Колера&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;На славу&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Ускршња звона&amp;#039;&amp;#039;, драма &amp;#039;&amp;#039;У гнезду грифона&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;За вечну рорату…&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;Рибарев син&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Песма Шановској Девици&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Света Миса на кашупском језику&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Кашупска Библија. Нови Тестамент. Четворојеванђеље&amp;#039;&amp;#039;. Бројна његова дела су остала у рукописима. &amp;#160;&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;Најзначајнија дела: новела &amp;#039;&amp;#039;Празник мртвих&amp;#039;&amp;#039;, драма &amp;#039;&amp;#039;Путовање Чорлињског до Пуцка&amp;#039;&amp;#039;,&amp;#160; трагедија &amp;#039;&amp;#039;Колера&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;На славу&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Ускршња звона&amp;#039;&amp;#039;, драма &amp;#039;&amp;#039;У гнезду грифона&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;За вечну рорату…&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;Рибарев син&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Песма Шановској Девици&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Света Миса на кашупском језику&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Кашупска Библија. Нови Тестамент. Четворојеванђеље&amp;#039;&amp;#039;. Бројна његова дела су остала у рукописима. &amp;#160;&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;/table&gt;</summary>
		<author><name>DVPazdjerski</name></author>	</entry>

	<entry>
		<id>http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9B%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%BA_%D0%93%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B0&amp;diff=2590&amp;oldid=prev</id>
		<title>DVPazdjerski у 16:00, 13. септембар 2019.</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9B%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%BA_%D0%93%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B0&amp;diff=2590&amp;oldid=prev"/>
				<updated>2019-09-13T16:00:04Z</updated>
		
		<summary type="html">&lt;p&gt;&lt;/p&gt;
&lt;table class=&#039;diff diff-contentalign-left&#039;&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-marker&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-content&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-marker&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-content&#039; /&gt;
				&lt;tr style=&#039;vertical-align: top;&#039;&gt;
				&lt;td colspan=&#039;2&#039; style=&quot;background-color: white; color:black; text-align: center;&quot;&gt;← Старија измена&lt;/td&gt;
				&lt;td colspan=&#039;2&#039; style=&quot;background-color: white; color:black; text-align: center;&quot;&gt;Измена од 13. септембар 2019. у 16:00&lt;/td&gt;
				&lt;/tr&gt;&lt;tr&gt;&lt;td colspan=&quot;2&quot; class=&quot;diff-lineno&quot;&gt;Ред 13:&lt;/td&gt;
&lt;td colspan=&quot;2&quot; class=&quot;diff-lineno&quot;&gt;Ред 13:&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;== Биографија ==&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;== Биографија ==&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;Родио се у Помјечињској Хути, у околини градића Картузи (средишња Кашупска Земља), гимназију завршава у Вејхерову 1934. године, а теолошке студије у Пелплину 1939. За време другог светског рата постаје члан тајне кашупске партизанске организације „Поморјански грифон” и њихов капелан. Године 1944. га Немци хапсе у затварају у концентрациони логор Штутхоф, одакле успева да побегне 1945. Од 1946. до пензије је био жупник у граду Сопоту, а захваљујући његовом ангажовању дошло је до крунисања Шановске Богородице на Кашупску Краљицу, што за Кашубе представља важан симболични религијски догађај и обнавља култ шановског светилишта међу Кашубима. Том приликом је Груча написао успелу религијску химну. Први је одржао службу на кашупском језику 1984. године, у селу Вигода Лончињска, на основу сопствених превода Библије, а од тог времена се, као пензионер, више ангажује у кашупском покрету и представља инспирацију млађим генерацијама Кашуба, који су основали и уређивали важан часопис „Домовина” („Tatczëzna”), националног профила. Као писац дебитује 1935. године у часопису „Кашупски савез” („Zrzesz Kaszëbskô”), а касније пише сценска дела, на друштвене и религијске теме. У својој химни-захвалници шановској Богородици, Груча описује њене врлине у контексту кашупског крајолика. Моли је да се заложи по питању заштите кашупских обичаја и језика. Као драматург, у свом једином сачуваном драмском делу &amp;#039;&amp;#039;О Божићу, за време рата&amp;#039;&amp;#039; (&amp;#039;&amp;#039;Na Gwjôzdkã we wojnje&amp;#039;&amp;#039;), аутор такође пропагира кашупске садржаје које се тичу идентитета, але које имају универзалне вредности. И поред драматичних околности, драма се завршава оптимистички и даје наду за активан културни развој, уколико се Кашуби буду држали својих народних обичаја. Најзначајније и, може се рећи, животно дело Гручино је његов превод &amp;#039;&amp;#039;Четворојеванђеља&amp;#039;&amp;#039;, које излази неколико година пред његову смрт.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;Родио се у Помјечињској Хути, у околини градића Картузи (средишња Кашупска Земља), гимназију завршава у Вејхерову 1934. године, а теолошке студије у Пелплину 1939. За време другог светског рата постаје члан тајне кашупске партизанске организације „Поморјански грифон” и њихов капелан. Године 1944. га Немци хапсе у затварају у концентрациони логор Штутхоф, одакле успева да побегне 1945. Од 1946. до пензије је био жупник у граду Сопоту, а захваљујући његовом ангажовању дошло је до крунисања Шановске Богородице на Кашупску Краљицу, што за Кашубе представља важан симболични религијски догађај и обнавља култ шановског светилишта међу Кашубима. Том приликом је Груча написао успелу религијску химну. Први је одржао службу на кашупском језику 1984. године, у селу Вигода Лончињска, на основу сопствених превода Библије, а од тог времена се, као пензионер, више ангажује у кашупском покрету и представља инспирацију млађим генерацијама Кашуба, који су основали и уређивали важан часопис „Домовина” („Tatczëzna”), националног профила. Као писац дебитује 1935. године у часопису „Кашупски савез” („Zrzesz Kaszëbskô”), а касније пише сценска дела, на друштвене и религијске теме. У својој химни-захвалници шановској Богородици, Груча описује њене врлине у контексту кашупског крајолика. Моли је да се заложи по питању заштите кашупских обичаја и језика. Као драматург, у свом једином сачуваном драмском делу &amp;#039;&amp;#039;О Божићу, за време рата&amp;#039;&amp;#039; (&amp;#039;&amp;#039;Na Gwjôzdkã we wojnje&amp;#039;&amp;#039;), аутор такође пропагира кашупске садржаје које се тичу идентитета, але које имају универзалне вредности. И поред драматичних околности, драма се завршава оптимистички и даје наду за активан културни развој, уколико се Кашуби буду држали својих народних обичаја. Најзначајније и, може се рећи, животно дело Гручино је његов превод &amp;#039;&amp;#039;Четворојеванђеља&amp;#039;&amp;#039;, које излази неколико година пред његову смрт.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;−&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;color:black; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;[[Датотека:msza.jpg|мини|&lt;del class=&quot;diffchange diffchange-inline&quot;&gt;лево&lt;/del&gt;|300п|Прва католичка миса на кашупском језику и Ф. Груча, Извор слике: naszahistoria.pl]]&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;+&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;color:black; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;[[Датотека:msza.jpg|мини|&lt;ins class=&quot;diffchange diffchange-inline&quot;&gt;десно&lt;/ins&gt;|300п|Прва католичка миса на кашупском језику и Ф. Груча, Извор слике: naszahistoria.pl]]&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;Најзначајнија дела: новела &amp;#039;&amp;#039;Празник мртвих&amp;#039;&amp;#039;, драма &amp;#039;&amp;#039;Путовање Чорлињског до Пуцка&amp;#039;&amp;#039;,&amp;#160; трагедија &amp;#039;&amp;#039;Колера&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;На славу&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Ускршња звона&amp;#039;&amp;#039;, драма &amp;#039;&amp;#039;У гнезду грифона&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;За вечну рорату…&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;Рибарев син&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Песма Шановској Девици&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Света Миса на кашупском језику&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Кашупска Библија. Нови Тестамент. Четворојеванђеље&amp;#039;&amp;#039;. Бројна његова дела су остала у рукописима. &amp;#160;&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;Најзначајнија дела: новела &amp;#039;&amp;#039;Празник мртвих&amp;#039;&amp;#039;, драма &amp;#039;&amp;#039;Путовање Чорлињског до Пуцка&amp;#039;&amp;#039;,&amp;#160; трагедија &amp;#039;&amp;#039;Колера&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;На славу&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Ускршња звона&amp;#039;&amp;#039;, драма &amp;#039;&amp;#039;У гнезду грифона&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;За вечну рорату…&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;Рибарев син&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Песма Шановској Девици&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Света Миса на кашупском језику&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Кашупска Библија. Нови Тестамент. Четворојеванђеље&amp;#039;&amp;#039;. Бројна његова дела су остала у рукописима. &amp;#160;&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;/table&gt;</summary>
		<author><name>DVPazdjerski</name></author>	</entry>

	<entry>
		<id>http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9B%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%BA_%D0%93%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B0&amp;diff=2589&amp;oldid=prev</id>
		<title>DVPazdjerski у 15:59, 13. септембар 2019.</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9B%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%BA_%D0%93%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B0&amp;diff=2589&amp;oldid=prev"/>
				<updated>2019-09-13T15:59:45Z</updated>
		
		<summary type="html">&lt;p&gt;&lt;/p&gt;
&lt;table class=&#039;diff diff-contentalign-left&#039;&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-marker&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-content&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-marker&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-content&#039; /&gt;
				&lt;tr style=&#039;vertical-align: top;&#039;&gt;
				&lt;td colspan=&#039;2&#039; style=&quot;background-color: white; color:black; text-align: center;&quot;&gt;← Старија измена&lt;/td&gt;
				&lt;td colspan=&#039;2&#039; style=&quot;background-color: white; color:black; text-align: center;&quot;&gt;Измена од 13. септембар 2019. у 15:59&lt;/td&gt;
				&lt;/tr&gt;&lt;tr&gt;&lt;td colspan=&quot;2&quot; class=&quot;diff-lineno&quot;&gt;Ред 12:&lt;/td&gt;
&lt;td colspan=&quot;2&quot; class=&quot;diff-lineno&quot;&gt;Ред 12:&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;== Биографија ==&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;== Биографија ==&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;−&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;color:black; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;Родио се у Помјечињској Хути, у околини градића Картузи (средишња Кашупска Земља), гимназију завршава у Вејхерову 1934. године, а теолошке студије у Пелплину 1939. За време другог светског рата постаје члан тајне кашупске партизанске организације „Поморјански грифон” и њихов капелан. Године 1944. га Немци хапсе у затварају у концентрациони логор Штутхоф, одакле успева да побегне 1945. Од 1946. до пензије је био жупник у граду Сопоту, а захваљујући његовом ангажовању дошло је до крунисања Шановске Богородице на Кашупску Краљицу, што за Кашубе представља важан симболични религијски догађај и обнавља култ шановског светилишта међу Кашубима. Том приликом је Груча написао успелу религијску химну. Први је одржао службу на кашупском језику 1984. године, у селу Вигода Лончињска, на основу сопствених превода Библије, а од тог времена се, као пензионер, више ангажује у кашупском покрету и представља инспирацију млађим генерацијама Кашуба, који су основали и уређивали важан часопис „Домовина” („Tatczëzna”), националног профила. Као писац дебитује 1935. године у часопису „Кашупски савез” („Zrzesz Kaszëbskô”), а касније пише сценска дела, на друштвене и религијске теме. У својој химни-захвалници шановској Богородици, Груча описује њене врлине у контексту кашупског крајолика. Моли је да се заложи по питању заштите кашупских обичаја и језика. Као драматург, у свом једином сачуваном драмском делу &amp;#039;&amp;#039;О Божићу, за време рата&amp;#039;&amp;#039; (&amp;#039;&amp;#039;Na Gwjôzdkã we wojnje&amp;#039;&amp;#039;), аутор такође пропагира кашупске садржаје које се тичу идентитета, але које имају универзалне вредности. И поред драматичних околности, драма се завршава оптимистички и даје наду за активан културни развој, уколико се Кашуби буду држали својих народних обичаја. Најзначајније и, може се рећи, животно дело Гручино је његов превод &amp;#039;&amp;#039;Четворојеванђеља&amp;#039;&amp;#039;, које излази неколико година пред његову смрт. &amp;#160;&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;+&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;color:black; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;Родио се у Помјечињској Хути, у околини градића Картузи (средишња Кашупска Земља), гимназију завршава у Вејхерову 1934. године, а теолошке студије у Пелплину 1939. За време другог светског рата постаје члан тајне кашупске партизанске организације „Поморјански грифон” и њихов капелан. Године 1944. га Немци хапсе у затварају у концентрациони логор Штутхоф, одакле успева да побегне 1945. Од 1946. до пензије је био жупник у граду Сопоту, а захваљујући његовом ангажовању дошло је до крунисања Шановске Богородице на Кашупску Краљицу, што за Кашубе представља важан симболични религијски догађај и обнавља култ шановског светилишта међу Кашубима. Том приликом је Груча написао успелу религијску химну. Први је одржао службу на кашупском језику 1984. године, у селу Вигода Лончињска, на основу сопствених превода Библије, а од тог времена се, као пензионер, више ангажује у кашупском покрету и представља инспирацију млађим генерацијама Кашуба, који су основали и уређивали важан часопис „Домовина” („Tatczëzna”), националног профила. Као писац дебитује 1935. године у часопису „Кашупски савез” („Zrzesz Kaszëbskô”), а касније пише сценска дела, на друштвене и религијске теме. У својој химни-захвалници шановској Богородици, Груча описује њене врлине у контексту кашупског крајолика. Моли је да се заложи по питању заштите кашупских обичаја и језика. Као драматург, у свом једином сачуваном драмском делу &amp;#039;&amp;#039;О Божићу, за време рата&amp;#039;&amp;#039; (&amp;#039;&amp;#039;Na Gwjôzdkã we wojnje&amp;#039;&amp;#039;), аутор такође пропагира кашупске садржаје које се тичу идентитета, але које имају универзалне вредности. И поред драматичних околности, драма се завршава оптимистички и даје наду за активан културни развој, уколико се Кашуби буду држали својих народних обичаја. Најзначајније и, може се рећи, животно дело Гручино је његов превод &amp;#039;&amp;#039;Четворојеванђеља&amp;#039;&amp;#039;, које излази неколико година пред његову смрт.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td colspan=&quot;2&quot;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;+&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;color:black; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;&lt;ins class=&quot;diffchange diffchange-inline&quot;&gt;[[Датотека:msza.jpg|мини|лево|300п|Прва католичка миса на кашупском језику и Ф. Груча, Извор слике: naszahistoria.pl]]&lt;/ins&gt;&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;Најзначајнија дела: новела &amp;#039;&amp;#039;Празник мртвих&amp;#039;&amp;#039;, драма &amp;#039;&amp;#039;Путовање Чорлињског до Пуцка&amp;#039;&amp;#039;,&amp;#160; трагедија &amp;#039;&amp;#039;Колера&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;На славу&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Ускршња звона&amp;#039;&amp;#039;, драма &amp;#039;&amp;#039;У гнезду грифона&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;За вечну рорату…&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;Рибарев син&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Песма Шановској Девици&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Света Миса на кашупском језику&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Кашупска Библија. Нови Тестамент. Четворојеванђеље&amp;#039;&amp;#039;. Бројна његова дела су остала у рукописима. &amp;#160;&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;Најзначајнија дела: новела &amp;#039;&amp;#039;Празник мртвих&amp;#039;&amp;#039;, драма &amp;#039;&amp;#039;Путовање Чорлињског до Пуцка&amp;#039;&amp;#039;,&amp;#160; трагедија &amp;#039;&amp;#039;Колера&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;На славу&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Ускршња звона&amp;#039;&amp;#039;, драма &amp;#039;&amp;#039;У гнезду грифона&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;За вечну рорату…&amp;#039;&amp;#039;, приповетка &amp;#039;&amp;#039;Рибарев син&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Песма Шановској Девици&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Света Миса на кашупском језику&amp;#039;&amp;#039;, &amp;#039;&amp;#039;Кашупска Библија. Нови Тестамент. Четворојеванђеље&amp;#039;&amp;#039;. Бројна његова дела су остала у рукописима. &amp;#160;&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;/table&gt;</summary>
		<author><name>DVPazdjerski</name></author>	</entry>

	<entry>
		<id>http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9B%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%BA_%D0%93%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B0&amp;diff=2588&amp;oldid=prev</id>
		<title>DVPazdjerski у 15:57, 13. септембар 2019.</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9B%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%BA_%D0%93%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B0&amp;diff=2588&amp;oldid=prev"/>
				<updated>2019-09-13T15:57:01Z</updated>
		
		<summary type="html">&lt;p&gt;&lt;/p&gt;
&lt;table class=&#039;diff diff-contentalign-left&#039;&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-marker&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-content&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-marker&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-content&#039; /&gt;
				&lt;tr style=&#039;vertical-align: top;&#039;&gt;
				&lt;td colspan=&#039;2&#039; style=&quot;background-color: white; color:black; text-align: center;&quot;&gt;← Старија измена&lt;/td&gt;
				&lt;td colspan=&#039;2&#039; style=&quot;background-color: white; color:black; text-align: center;&quot;&gt;Измена од 13. септембар 2019. у 15:57&lt;/td&gt;
				&lt;/tr&gt;&lt;tr&gt;&lt;td colspan=&quot;2&quot; class=&quot;diff-lineno&quot;&gt;Ред 9:&lt;/td&gt;
&lt;td colspan=&quot;2&quot; class=&quot;diff-lineno&quot;&gt;Ред 9:&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;Франћишек Груча (Franciszek Grucza, 1911-1993)&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;, кашупски свештеник, писац, преводилац Четворојеванђеља на кашупски језик, члан књижевне групе тзв. Зжешењаца.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;Франћишек Груча (Franciszek Grucza, 1911-1993)&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;, кашупски свештеник, писац, преводилац Четворојеванђеља на кашупски језик, члан књижевне групе тзв. Зжешењаца.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;−&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;color:black; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;[[Датотека:&lt;del class=&quot;diffchange diffchange-inline&quot;&gt;Kaszëbsczi Herb&lt;/del&gt;.&lt;del class=&quot;diffchange diffchange-inline&quot;&gt;png&lt;/del&gt;|мини|лево|300п|Франћишек Груча, Извор слике: kaszubi.pl]]&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;+&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;color:black; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;[[Датотека:&lt;ins class=&quot;diffchange diffchange-inline&quot;&gt;Grucza&lt;/ins&gt;.&lt;ins class=&quot;diffchange diffchange-inline&quot;&gt;jpg&lt;/ins&gt;|мини|лево|300п|Франћишек Груча, Извор слике: kaszubi.pl]]&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;== Биографија ==&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;== Биографија ==&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;/table&gt;</summary>
		<author><name>DVPazdjerski</name></author>	</entry>

	<entry>
		<id>http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9B%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%BA_%D0%93%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B0&amp;diff=2587&amp;oldid=prev</id>
		<title>DVPazdjerski у 15:55, 13. септембар 2019.</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9B%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%BA_%D0%93%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B0&amp;diff=2587&amp;oldid=prev"/>
				<updated>2019-09-13T15:55:49Z</updated>
		
		<summary type="html">&lt;p&gt;&lt;/p&gt;
&lt;table class=&#039;diff diff-contentalign-left&#039;&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-marker&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-content&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-marker&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-content&#039; /&gt;
				&lt;tr style=&#039;vertical-align: top;&#039;&gt;
				&lt;td colspan=&#039;2&#039; style=&quot;background-color: white; color:black; text-align: center;&quot;&gt;← Старија измена&lt;/td&gt;
				&lt;td colspan=&#039;2&#039; style=&quot;background-color: white; color:black; text-align: center;&quot;&gt;Измена од 13. септембар 2019. у 15:55&lt;/td&gt;
				&lt;/tr&gt;&lt;tr&gt;&lt;td colspan=&quot;2&quot; class=&quot;diff-lineno&quot;&gt;Ред 9:&lt;/td&gt;
&lt;td colspan=&quot;2&quot; class=&quot;diff-lineno&quot;&gt;Ред 9:&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;Франћишек Груча (Franciszek Grucza, 1911-1993)&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;, кашупски свештеник, писац, преводилац Четворојеванђеља на кашупски језик, члан књижевне групе тзв. Зжешењаца.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;Франћишек Груча (Franciszek Grucza, 1911-1993)&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;, кашупски свештеник, писац, преводилац Четворојеванђеља на кашупски језик, члан књижевне групе тзв. Зжешењаца.&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td colspan=&quot;2&quot;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;+&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;color:black; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;&lt;ins style=&quot;font-weight: bold; text-decoration: none;&quot;&gt;[[Датотека:Kaszëbsczi Herb.png|мини|лево|300п|Франћишек Груча, Извор слике: kaszubi.pl]]&lt;/ins&gt;&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;== Биографија ==&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;== Биографија ==&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;/table&gt;</summary>
		<author><name>DVPazdjerski</name></author>	</entry>

	<entry>
		<id>http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9B%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%BA_%D0%93%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B0&amp;diff=2583&amp;oldid=prev</id>
		<title>DVPazdjerski: /* Препоручени линкови */</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9B%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%BA_%D0%93%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B0&amp;diff=2583&amp;oldid=prev"/>
				<updated>2019-09-13T15:41:44Z</updated>
		
		<summary type="html">&lt;p&gt;‎&lt;span dir=&quot;auto&quot;&gt;&lt;span class=&quot;autocomment&quot;&gt;Препоручени линкови&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;table class=&#039;diff diff-contentalign-left&#039;&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-marker&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-content&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-marker&#039; /&gt;
				&lt;col class=&#039;diff-content&#039; /&gt;
				&lt;tr style=&#039;vertical-align: top;&#039;&gt;
				&lt;td colspan=&#039;2&#039; style=&quot;background-color: white; color:black; text-align: center;&quot;&gt;← Старија измена&lt;/td&gt;
				&lt;td colspan=&#039;2&#039; style=&quot;background-color: white; color:black; text-align: center;&quot;&gt;Измена од 13. септембар 2019. у 15:41&lt;/td&gt;
				&lt;/tr&gt;&lt;tr&gt;&lt;td colspan=&quot;2&quot; class=&quot;diff-lineno&quot;&gt;Ред 48:&lt;/td&gt;
&lt;td colspan=&quot;2&quot; class=&quot;diff-lineno&quot;&gt;Ред 48:&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;== Препоручени линкови ==&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;== Препоручени линкови ==&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;* https://pl.wikipedia.org/wiki/Franciszek_Grucza_(pisarz) (пољски)&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;* https://pl.wikipedia.org/wiki/Franciszek_Grucza_(pisarz) (пољски)&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;−&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;color:black; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;div&gt;&lt;del style=&quot;font-weight: bold; text-decoration: none;&quot;&gt;* &lt;/del&gt;&lt;/div&gt;&lt;/td&gt;&lt;td colspan=&quot;2&quot;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;tr&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;td class=&#039;diff-marker&#039;&gt;&amp;#160;&lt;/td&gt;&lt;td style=&quot;background-color: #f9f9f9; color: #333333; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #e6e6e6; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;&quot;&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;
&lt;/table&gt;</summary>
		<author><name>DVPazdjerski</name></author>	</entry>

	</feed>