<?xml version="1.0"?>
<feed xmlns="http://www.w3.org/2005/Atom" xml:lang="sr">
		<id>http://rastko.net/rastkopedija/index.php?action=history&amp;feed=atom&amp;title=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B</id>
		<title>Милентије Ђорђевић - Историја измена</title>
		<link rel="self" type="application/atom+xml" href="http://rastko.net/rastkopedija/index.php?action=history&amp;feed=atom&amp;title=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B"/>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B&amp;action=history"/>
		<updated>2026-11-21T08:58:38Z</updated>
		<subtitle>Историја измена ове странице на викију</subtitle>
		<generator>MediaWiki 1.24.6</generator>

	<entry>
		<id>http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B&amp;diff=228&amp;oldid=prev</id>
		<title>Зоран Стефановић: Нова страница: {{Биографија | име =Милентије | презиме =Ђорђевић  | слика =milentijedjordjevic2.jpg | опис_слике =Милентије…</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B&amp;diff=228&amp;oldid=prev"/>
				<updated>2019-06-13T15:21:59Z</updated>
		
		<summary type="html">&lt;p&gt;Нова страница: {{Биографија | име =Милентије | презиме =Ђорђевић  | слика =milentijedjordjevic2.jpg | опис_слике =Милентије…&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;b&gt;Нова страница&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;&lt;div&gt;{{Биографија&lt;br /&gt;
| име =Милентије&lt;br /&gt;
| презиме =Ђорђевић &lt;br /&gt;
| слика =milentijedjordjevic2.jpg&lt;br /&gt;
| опис_слике =Милентије Ђорђевић&lt;br /&gt;
| дан_рођења = 2.&lt;br /&gt;
| месец_рођења = октобар&lt;br /&gt;
| година_рођења = 1950.&lt;br /&gt;
| место_рођења = [[Мозгово]] - [[Алексинац]]&lt;br /&gt;
| држава_рођења = [[ФНРЈ]]&lt;br /&gt;
| дан_смрти = &lt;br /&gt;
| месец_смрти = &lt;br /&gt;
| година_смрти = &lt;br /&gt;
| место_смрти = &lt;br /&gt;
| држава_смрти = &lt;br /&gt;
| женски_пол =&lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;Милентије Ђорђевић&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039; ([[2. октобар|2. октобра]] [[1950]]) је српски књижевник и професор. Као историчар књижевности и књижевни критичар бавио се истраживањем српског надреализма, романа, а посебно реториком и беседништвом и применом савремених метода у настави српског језика и књижевности.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Биографија ==&lt;br /&gt;
Милентије Ђорђевић је рођен [[2. октобар|2. октобра]] [[1950]]. године у [[Мозгово|Мозгову]] код Алексинца. Учитељску школу завршио је у [[Крушевац|Крушевцу]]. Године 1975. дипломирао је на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету у Београду]] на студијској Групи за југословенску и општу књижевност , а магистрирао 1988. године на смеру наука о књижевности. Докторат наука стекао је такође на Филолошком факултету у Београду 1992. (тема: Књижевно дело Александра Вуча — надреализам, поезија, роман и поетика). До 1993. био је професор у Техничкој школи и Крушевачкој гимназији. Године 1994. изабран је на Институту за књижевност и уметност у Београду у звање научног сарадника, а 1995. за доцента на [[Педагошки факултет Јагодина|Педагошком факултету у Јагодини]], на ком је обављао дужност шефа Катедре за дидактику, методике и образовну технологију. Од 2000. до 2011. предавао је на Филозофском факултету у Нишу (од 2005. у звању редовног професора на Департману за српски језик и књижевност, журналистику, филозофију и педагогију). Био је шеф катедре за књижевност, управник Департмана за српски језик и књижевност, чан Научно-стручног већа лингвистика, књижевност и журналистика Универзитета у Нишу и уредник библиотеке „Баштина“ Филозофског факултета у Нишу. Након тога предаје на Високој школи струковних студија за васпитаче у Крушевцу.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Као гостујући професор предавао је на Учитељском факултету у Ужицу, [[Педагошки факултет Јагодина|Педагошком факултету у Јагодини]], [[Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу|Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу]], Високој струковној школи за васпитаче у Крушевцу и Филозофском факултету у Косовској Митровици. &lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Био је члан редакције часописа „Синтеза“ који је издавала „Багдала“ из Крушевца и члан редакције часописа „Школски час“ (нова серија) који је излазио у Београду. Главни је уредник часописа „[[Синтезе (часопис) | Синтезе]]“ од 2012. до 2016. године. Објавио је стотинак научних и стручних радова у научној и стручној периодици у „Књижевној речи“, „Књижевним новинама“, „Књижевној критици“, „Књижевној историји“, „Свескама“ Задужбине Иве Андрића, „Савременику“, „Корацима“, „Багдали“, „Браничеву“, „Расковнику“ сарајевском „Изразу“, подгоричком „Стварању „ те у Зборнику [[Српска академија наука и уметности|САНУ]] и зборницима Центра за научна истраживања [[Српска академија наука и уметности|САНУ]] и Универзитета у Нишу).&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Романи, приче, поезија, драме, преводи ==&lt;br /&gt;
* Заумље, песме, ауторско библиофилско издање, Београд, 1976.&lt;br /&gt;
* Антологија кратке приче Латинске Америке, приредио Хуан Октавио Пренс, (преводи прича Хуана Боша и Гвадалупе Дуењаса), Багдала, Крушевац, 1983.&lt;br /&gt;
* Отров костретне урме, приче, „Синтеза“, „Багдала“, Крушевац, 1986.&lt;br /&gt;
* Живописци, приче, Народна библиотека, Крушевац, 1992.&lt;br /&gt;
* Мазија, роман, Просвета, Београд, 1994.&lt;br /&gt;
* Чума, роман, Просвета, Београд, 1996.&lt;br /&gt;
* Свети ратници, роман, Просвета, Београд, 2001. &lt;br /&gt;
* Глуме и драмати, ауторско библиофилско издање, Крушевац, 2008.&lt;br /&gt;
* Ничија земља, роман, Просвета, Београд 2015.&lt;br /&gt;
* Мојсињска трилогија, роман, Просвета, Београд 2017.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
==Књиге студија, антологије, приређена издања==		&lt;br /&gt;
* Савремени српски роман и средњовековна проза (монографија), Народна библиотека, Крушевац, 1990, 103. стр.&lt;br /&gt;
* Анатомија српског надреализма (послератна писања о српском надреализму), Вук Караџић, Параћин, 1990., 208 стр.&lt;br /&gt;
* Хрестоматија са основним књижевнотеоријским и књижевноисторијским појмовима и примерима теоријских и методичких интерпретација (коаутор др Драгољуб Зорић), Учитељски факултет Ужице, Кадињача и Учитељски факултет у Јагодини, Ужице - Јагодина, 1997, 378 стр.&lt;br /&gt;
* Сложеност једноставног (приручник), [[Научна књига]], Београд, 1997, 57 стр.&lt;br /&gt;
* Учитељска узданица – настављачи и следбеници, Учитељски факултет Јагодина, Јагодина, 1998., 222 стр.&lt;br /&gt;
* Најлепше српске беседе (антологија), Просвета, Београд, 1998 -2000 (четири издања), 550 стр.&lt;br /&gt;
* Библиографија методике наставе српског језика и књижевности, Учитељски факултет Јагодина, Јагодина, 2000., 222 стр.&lt;br /&gt;
* Најлепше беседе владике Николаја, Просвета, Београд, 2002. , 224 стр.&lt;br /&gt;
* Српске народне здравице и молитве, Просвета, Београд, 2002, 2003, 238 стр.&lt;br /&gt;
* Баштина и баштиници (студије и огледи из српске књижевности 19. и 20. века), Агена, Београд, 2003.,145 стр.&lt;br /&gt;
* Антологија нишких песника, Просвета, Ниш, 2003, 235, стр.&lt;br /&gt;
* Увод у књижевност - књижевноманија, (приручник за основне школе), Либер - Театар За, Нови Сад, Београд, 2003. 138 стр.&lt;br /&gt;
* Настава књижевности у савременој школи (монографија), Театар За, Београд, 2004, 92 стр.&lt;br /&gt;
* Беседништво код Срба (монографија), Центар за црквене студије, Ниш 2007, 301 стр.&lt;br /&gt;
* Песници старих народа (антологија), Сербика , Београд, 2009, 158 стр.&lt;br /&gt;
* Крива Дрина (чланци , полемике и памфлети), Сербика, Београд, 2010, 70 стр.&lt;br /&gt;
* Књижевност у знаку кризе (монографија), Сербика, Београд, 2013, 160 стр.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Литература (критика о књижевном делу, избор) ==&lt;br /&gt;
* Анђић, Бранко, „Милентије Ђорђевић , Отров костретне урме“, Поља, год. XXXIII , бр. 336, 1987. pp. 106.&lt;br /&gt;
* Пудло, Иван, „Трагачи лепоте, М. Ђорђевић – Живописци“, Багдала, бр. 395, 1992. pp. 18 – 19.&lt;br /&gt;
* Ђалић, Милосав, „Мојсињски праведни Јов – М. Ђорђевић. Мазија“ Багдала, бр. 416 – 417, 1995. pp. 27 – 28.&lt;br /&gt;
* Зорић, Драгољуб, „Прошлост и рефлекс садашњости“, Српски књижевни гласник, јули – децембар, 1997. pp. 7 – 12.&lt;br /&gt;
* Милинковић, Миомир, „Чума – опомена људима за сва времена“, Мостови, год. XXIX , бр . 51 – 152, 1998. pp. 135 – 137.&lt;br /&gt;
* Миодраг Матицки, у књизи О српској прози, („Басма од истине“, М.Ђорђевић: „Мазија“), Просвета, Београд, 2000. pp. 192—198.&lt;br /&gt;
* Јовановић, Миливоје , Р., „Питања о разноликостима мржње и историјском греху, М . Ђорђевић , Свети ратници“, Багдала, бр. 451, 2002. pp. 113 – 116.&lt;br /&gt;
* Маријана Милошевић, Мали читалачки мамци (М. Ђорђевић, „Свети ратници“) Слава, 1. нов., 2002. pp. 148 – 151.&lt;br /&gt;
* Горан Максимовић, У књизи Критичко начело, „Симболика Светих ратника“, Међунардно удружење Стил, Филозофски факултет у Нишу, 2005. pp. 126 – 130.&lt;br /&gt;
* Снежана Божић, у књизи Подстицаји, трагања, ( „О благим ратницима вере и неуништивој лепоти света“М. Ђорђевић: „Свети ратници“), Алтера, Београд, 2010. pp. 32 – 43.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Заступљен у књигама ==&lt;br /&gt;
* Ђидић, Љубиша, Догодило се у Крушевцу, Багдала, Крушевац, 1979.&lt;br /&gt;
* Савињски зборник , (превод приче „Простор за нашу ствар“) Жалец, 1988.&lt;br /&gt;
	 &lt;br /&gt;
* Стошић Адам, Под небом, Крушевца (Књижевно-историјски зборник крушевачког краја, Крушевачки гласник , Просвета, Крушевац – Београд, 1997.&lt;br /&gt;
* Милосављевић – Милић, Снежана, Нишки есејисти и критичари, Просвета, Ниш, 2005&lt;br /&gt;
* Симоновић, Слободан, Енциклопедија Крушевца и околине, Миларекс, Краљево, 2011.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Чланство ==&lt;br /&gt;
* [[Удружење књижевника Србије]]&lt;br /&gt;
* Центар за црквене студије, Ниш&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Награде ==&lt;br /&gt;
* Награда београдске Просвете за најбољи роман 2001. (роман Свети ратници).&lt;br /&gt;
* Награда „Сретен Аџић“, за истакнутог педагошког ствараоца, Савез учитеља Трстеник&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Спољашње везе ==&lt;br /&gt;
{{портал|Биографија}}&lt;br /&gt;
* [https://web.archive.org/web/20141217171624/http://milentije.com/ Милентије Ђорђевић]&lt;br /&gt;
* [http://milentije.blogspot.com Hic iacet lepus]&lt;br /&gt;
* [http://www.rastko.rs/knjizevnost/pavic/knjiz_portret/11_pkp_djordjevic_c.html Критичари о Павићу]&lt;br /&gt;
* [http://www.rastko.rs/knjizevnost/signalizam/delo/12307 Пројекат Растко, сигнализам]&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
{{DEFAULTSORT:Ђорђевић, Милентије}}&lt;br /&gt;
[[Категорија:Рођени 1950.]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Алексинчани]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Српски књижевници]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Истраживачи сигнализма]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Доктори књижевности]]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Зоран Стефановић</name></author>	</entry>

	</feed>