<?xml version="1.0"?>
<feed xmlns="http://www.w3.org/2005/Atom" xml:lang="sr">
		<id>http://rastko.net/rastkopedija/index.php?action=history&amp;feed=atom&amp;title=%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A7%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%B8_%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B5</id>
		<title>Иван Чарота и белоруско-српске везе - Историја измена</title>
		<link rel="self" type="application/atom+xml" href="http://rastko.net/rastkopedija/index.php?action=history&amp;feed=atom&amp;title=%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A7%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%B8_%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B5"/>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A7%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%B8_%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B5&amp;action=history"/>
		<updated>2026-11-21T19:34:36Z</updated>
		<subtitle>Историја измена ове странице на викију</subtitle>
		<generator>MediaWiki 1.24.6</generator>

	<entry>
		<id>http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A7%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%B8_%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B5&amp;diff=460&amp;oldid=prev</id>
		<title>Зоран Стефановић: Нова страница: {{Биографија | име                 = Иван Алексејевич Чарота | презиме             =  | слика               =  | шири…</title>
		<link rel="alternate" type="text/html" href="http://rastko.net/rastkopedija/index.php?title=%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A7%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%B8_%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B5&amp;diff=460&amp;oldid=prev"/>
				<updated>2019-06-14T10:46:38Z</updated>
		
		<summary type="html">&lt;p&gt;Нова страница: {{Биографија | име                 = Иван Алексејевич Чарота | презиме             =  | слика               =  | шири…&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;b&gt;Нова страница&lt;/b&gt;&lt;/p&gt;&lt;div&gt;{{Биографија&lt;br /&gt;
| име                 = Иван Алексејевич Чарота&lt;br /&gt;
| презиме             = &lt;br /&gt;
| слика               = &lt;br /&gt;
| ширина_слике        = &lt;br /&gt;
| опис_слике          = &lt;br /&gt;
| пуно_име            = &lt;br /&gt;
| дан_рођења          = 16.&lt;br /&gt;
| месец_рођења        = септембар&lt;br /&gt;
| година_рођења       = 1952.&lt;br /&gt;
| место_рођења        = Лишчики&lt;br /&gt;
| држава_рођења       = СССР&lt;br /&gt;
| дан_смрти           = &lt;br /&gt;
| месец_смрти         = &lt;br /&gt;
| година_смрти        = &lt;br /&gt;
| место_смрти         = &lt;br /&gt;
| држава_смрти        = &lt;br /&gt;
}}&lt;br /&gt;
&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039;Иван Алексејевич Чарота&amp;#039;&amp;#039;&amp;#039; ({{јез-блр|Іван Аляксеевіч Чарота}}; Лишчики, 16. септембар [[1952]]. године) [[Белоруси|белоруски]] је [[књижевни критичар]], [[славистика|слависта]], [[критичар]], [[историчар]] [[култура|културе]], [[преводилац]], јавна личност. Чарота је доктор филолошких наука (1998) и професор (1999). Лауреат Награде Републике Белорусије „За духовни препород“ (2003). Инострани је члан Српске академије наука и уметности (2009)&amp;lt;ref&amp;gt;{{cite web |title=Чланови |url=https://www.sanu.ac.rs/organizacija/odeljenja/odeljenje-jezika-i-knjizevnosti/clanovi/ |website=Српска Академија Наука и Уметности |accessdate=6. 3. 2019}}&amp;lt;/ref&amp;gt;. Члан је Удружења књижевника Белорусије, Удружења књижевника Русије и Удружења књижевника Србије (1985).&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Биографија ==&lt;br /&gt;
Рођен је 16. септембра 1952. године у селу Лишчики, Кобринског рејона, Брестке области, у Совјетској Белорусији.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Од [[1969]]. до [[1974]]. студирао је на Катедри за руски језик и књижевност на Филолошком факултету Белоруског државног универзитета. Након завршетка студија три године је радио као наставник у Паљацкишкој средњој школи Вороновског округа, Гродне области. Године [[1977]]. ангажовао га је [[Белоруски државни универзитет]], као предавача - вишег предавача, ванредног професора, а затим, након одбрањене докторске дисертације (студије трајале од [[1991]]. до [[1994]]. године, постао је шеф новоформиране Катедре за славистику (словенске књижевности). Кандидатску дисертацију &amp;quot;Творчество М.А.Шолохова и литературный процесс Югославии ([[1956-1986]])&amp;quot;, одбранио је на Институту у [[Лењинград|Лењинграду]] [[1986]]). године, а докторску дисертацију - «Беларуская літаратура ХХ стагоддзя і працэсы нацыянальнага самавызначэння» на Белоруском државном универзитету у [[Минск|Минску]],  [[1998]]. године.&amp;lt;ref&amp;gt;{{cite web |title=Іван Чарота атрымаў ордэн свяціцеля Кірыла Тураўскага |url=http://sppsobor.by/life/news/news-vilna/9142 |website=СППС - сайт прихода Свято-Петро-Павловского собора г. Минска |accessdate=6. 3. 2019}}&amp;lt;/ref&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Научни радови и књиге ==&lt;br /&gt;
Своја научна интересовања Иван Алексејевич Чарота усмерио је првенствено на књижевности и културе словенских народа. Истражујући њихове генетске, типолошке и конкретне повезаности, постао је водећи југослависта Белорусије, високоауторитетни специјалиста у области компаративне књижевности и културологије, аутор око 600 научних радова, међу којима су књиге: «Беларуская савецкая літаратура за мяжой» (Мінск, [[1988]] – у сааўтарстве), «Пошук спрадвечнай існасці: Беларуская літаратура ХХ стагоддзя ў працэсах нацыянальнага самавызначэння»  (Мінск, [[1995]]), «Сербская Праваслаўная Царква» (Мінск, [[1998]]), «Беларуская мова і Царква» (Мінск, [[2000]]), «Косовская битва продолжается» (Мінск, [[2000]]), «Антологиjа белоруске поезиjе», ([[Београд]]: [[1993]]; 2-е выданне – [[2012]]), «Югаславянскія казкі» (Мінск, [[1999]]), «Антологиjа лирике источних Словена” ([[Београд]], [[2000]]), «Насустрач Духу. Анталогія беларускай хрысціянскай паэзіі» (Мінск, [[2001]]), «Насустрач Духу. Анталогія беларускай хрысціянскай прозы» (Мінск, [[2002]]), «Слово и Дух. Антология русской духовной поезии ХХ –ХХ вв.» ([[Минск]], [[2003]], [[2005]], [[2010]]), “Ні на небе, ні на зямлі.Казкі славянскіх народаў” ([[2013]]),  «Српска књижевност. Антологија текстова. Књ.І -V» (Мінск, [[2002-2007]] –  на сербскай мове), “Тэорыя і практыка мастацкага перакладу” (Мінск, [[2012]]), “Испод крила роде. Антологиjа савремене белоруске поезиjе” ([[Подгорица]], [[2014]]),  “Беларусы пра Сербію-Югаславію” (Мінск, [[2015]], « Белорусија и Србија: Трагом узајамног упознавања и деловања“([[Шабац]], [[2016]]).&amp;lt;ref&amp;gt;{{cite web |title=БЕЛОРУСИЈА И СРБИЈА |url=http://www.carsa.rs/ivan-aleksejevic-carota-belorusija-i-srbija-tragom-uzajamnog-upoznavanja-i-delovanja/ |website=Царса |publisher=Центар академске речи |accessdate=6. 3. 2019}}&amp;lt;/ref&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Научно-методолошка сфера ==&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Професор Иван Чарота је члан 11 редакција периодичних издања (6 страних), научни саветник Белоруске Енциклопедије; Секретар библијске комисије Белоруског Егзархата Руске православне цркве и извршни уредник часописа &amp;quot;Православље&amp;quot; (Праваслаўе).&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
У научно-методолошкој сфери, професор је саставио следеће приручнике: «Советская литература в связях и взаимодействиях: Начала сравнительного и системного анализа» (Мінск, [[1989]]), «Мастацкі пераклад на беларускую мову : Асновы тэорыі і практычныя рэкамендацыі» (Мінск, [[1997]]), «Югаславянскія літаратуры і культуры» (Мінск, [[1999]] – у сааўтарстве), Праграма «Гісторыя славянскіх літаратур» ([[2000]]), «Гісторыя сербскай літаратуры. Практыкум» ([[2007]]).&amp;lt;ref&amp;gt;{{cite web |last1=Чарота |first1=Іван |title=ШЛЯХІ  СТАНАЎЛЕННЯ |url=http://elib.bsu.by/bitstream/123456789/40003/1/charota.pdf |website=ЕЛИБ БСУ |accessdate=6. 3. 2019}}&amp;lt;/ref&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Преводилачки рад ==&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Члан Удружења књижевника СССРа (односно, Удружења књижевника Белорусије), као и Русије и Србије; активно се јавља у штампи као [[књижевни критичар]], [[критичар]], [[есејиста]], [[публициста]]. Више од двадесет и пет година, налази се на челу бироа за уметничко превођење и књижевне везе Удружења књижевника Белорусије, а бави се превођењем са српског, хрватског, словеначког, македонског, пољског и других језика на белоруски и руски језик, као и са белоруског и руског на српски језик. Његова постигнућа су: више од 1200 штампаних превода, укључујући и више од 70 књижних издања, међу којима су и радови познатих писаца, као што су: [[Патријарх српски Павле]], [[Николај Велимировић]], [[Јустин Поповић]], [[Марко Марковић]], [[Тадеј Штрбуловић]], [[Иво Андрић]], [[Бранислав Нушић]], [[Раде Драинац]], [[Добрица Ћосић]], [[Невена Витошевић Ћеклић]], [[Зоран Гавриловић]] [[Мира Радојевић]] и [[Љубодраг Димић]], [[Момир Лазић]], [[Драган Лакићевић]], [[Драгослав Михаиловић]], [[Гроздана Олујић]], [[Горан Петровић]], [[Љиљана Хабјановић-Ђуровић]], [[Бенo Зупанчич]], [[Прежихов Воранц]], [[Јосип Јурчич]], [[Драго Јанчар]], и други. Оснивач, састављач и преводилац серије  «Сербскае багаслоўе ХХ стагоддзя», у оквиру које је већ изашло више од четрдесет књига. Зборник српских народних бајки, коју је проф. Чарота превео на белоруски језик: ”Мовы ўсяго жывога: Сербскія народныя казкі” (Мінск: Мастацкая літаратурa, [[2007]].), проглашена је за најлепшу књигу у Белорусији у области превода [[2008]]. годину и награђена Националном наградом.&amp;lt;ref&amp;gt;{{cite web |last1=Ждановіч |first1=Іван |title=Служэнне словам і справай |url=https://www.sb.by/articles/sluzhenne-slovam-spravay.html |website=СБ |accessdate=6. 3. 2019}}&amp;lt;/ref&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
Један је од оснивача &amp;quot;Одбора за подршку Срба и Црногораца&amp;quot; и јавне организације &amp;quot;Белорусија - Сестра Србије&amp;quot;, вршилац дужности потпредседника друштва &amp;quot;Белорусија - Југославија&amp;quot;, председник друштва &amp;quot;Белорусија - Србија и Црна Гора.&amp;quot;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Награде ==&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
* Награда Републике Белорусије &amp;quot;За духовни препород&amp;quot; ([[2003]])&lt;br /&gt;
* Међународна награда имена К. Острошког ([[Пољска]], [[1999]])&lt;br /&gt;
* Међународна награда имена Фјодора Достојевског ([[Србија]], [[2007]]) (уручена [[2012]]. године)&lt;br /&gt;
* Награда Удружења књижевника Србије ([[2000]])&lt;br /&gt;
* Награда часописа &amp;quot;Збиља / Reality&amp;quot; (СРЈ, [[Београд]], ([[2000]], [[2006]]);&lt;br /&gt;
* Међународна Православна књижевна награда &amp;quot;Богородица Тројеручица&amp;quot; (српска фондација Иванке Милошевић - ([[Чикаго]], [[САД]], [[2011]])&lt;br /&gt;
* Међународна књижевна награда имена Рада Драинца ([[Србија]], [[2014]])&lt;br /&gt;
* Међународна награда Фондације Карић ([[Србија]], [[2014]])&lt;br /&gt;
* Орден Преподобног Сергеја Радоњешког 3. степена ([[Руска православна црква]], [[2002]])&lt;br /&gt;
* Комеморативна медаља Удружења словачких писаца ([[2003]])&lt;br /&gt;
* Орден Светог Саве 3. степена (СПЦ, [[2004]])&lt;br /&gt;
* Златни знак Културно-просветне заједнице Србије ([[2008]])&lt;br /&gt;
* Орден светитеља Кирила Туровског 2. степена ([[Белоруска православна црква]], [[2012]])&lt;br /&gt;
* Сребрна медаља &amp;quot;За заслуге&amp;quot; ([[Србија]], [[2014]])&lt;br /&gt;
* Медаља Александра Пушкина (Руска Федерација, [[2015]]).&amp;lt;ref&amp;gt;{{cite web |title=Указ Президента РФ |url=http://static.kremlin.ru/media/acts/files/0001201505070009.pdf |website=Static Kremlin |accessdate=6. 3. 2019}}&amp;lt;/ref&amp;gt;&lt;br /&gt;
* Награда Републике Белорусије &amp;quot;За духовни препород&amp;quot; ([[2019]])&amp;lt;ref&amp;gt;{{cite web |last1=Шчарбачэвіч |first1=Ніна |title=Перакладчыкі Бібліі на родную мову ўшанаваны высокай узнагародай |url=http://sozvuchie.by/intervyu/item/5362-perakladchyki-biblii-na-rodnuyu-movu-shanavany-vysokaj-uznagarodaj.html |website=Созвучие |accessdate=6. 3. 2019}}&amp;lt;/ref&amp;gt;&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Референце ==&lt;br /&gt;
{{reflist}}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
== Литература ==&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
{{refbegin|2}}&lt;br /&gt;
* {{Cite book|ref=harv| last=Чарота| first = Иван| title = Белоруско-српски односи као научни проблем : [приступна беседа одржана у САНУ, 26. октобра 2015. године]| publisher = САНУ| location = Београд|year=2017|id=|pages=55-68}}&lt;br /&gt;
* Гардзіцкі А.К. Чарота Іван Аляксеевіч // Беларускія пісьменнік:Даведнік. Мінск,1994.С.584.&lt;br /&gt;
* Гарэлік Л.М, Махнач Т.М. Чарота Іван //Беларускія пісьменнікі: Біябібліяграфічны слоўнік. Т. 6. Мінск, 1995. С. 275 – 277.  &lt;br /&gt;
* Ляшук В.Я., Снітко Г.Н. Літаратура Берасцейшчыны. Брэст, 1999. С.326, 368.&lt;br /&gt;
* Трус М. В. Чарота Іван Аляксеевіч // Беларуская  Энцыклапедыя. У 18 т.  Т. 17.  Мінск, 2003. С.245.&lt;br /&gt;
* Б.п. Чарота Иван Алексеевич // Регионы Белоруссии. Энциклопедия. Т.1. Кн. 2. Минск, 2009. С. 453. &lt;br /&gt;
* Б.п. // Філалагічны факультэт. Да 70-годдзя заснавання. Мінск : БДУ, 2009. С. 133-136. &lt;br /&gt;
* Сибиновић М.  Чарота Иван // Енциклопедија српског народа. – Београд, 2008. С.1249. &lt;br /&gt;
* Навойчык П. Чарота Іван Аляксеевіч  // Гісторыя славянскіх літаратур і праблемы іх параўнальнага вывучэння: тэорыя і практыка. – Мінск, 2015.С. 141-142.&lt;br /&gt;
* Штэйнер І. З любоўю да славянскага пісьменства // Полымя.2017, №9. С. 39-42.&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
{{refend}}&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
{{DEFAULTSORT:Чарота, Иван}}&lt;br /&gt;
[[Категорија:Рођени 1952.]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Слависти]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Књижевни критичари]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Критичари]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Преводиоци]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Инострани чланови САНУ]]&lt;br /&gt;
[[Категорија:Лексикон белоруско-српских веза]]&lt;/div&gt;</summary>
		<author><name>Зоран Стефановић</name></author>	</entry>

	</feed>